Finansijski mač visi nad romskim teatrom

Romski teatar Suno e Rromengo približio je romsku kulturu srpskoj publici svojim rasprodatim predstavama, ali njegovoj budućnosti preti finansijska kriza, kaže osnivač i upravnik teatra Zoran Jovanović.

Piše: Andrej Klemenčič

Grad Novi Karlovci, koji se nalazi na samo 45 minuta vožnje od Beograda, dom je jedinog profesionalnog romskog teatra na Balkanu i jednog od malobrojnih u svetu.

Osnivač i upravnik teatra Suno e Rromengo, Zoran Jovanović, koji radi i kao scenski radnik u poznatim beogradskim pozorištima, odlučio je jednoga dana da rasproda porodično nasleđe i da kupi zgradu u Novim Karlovcima. Uz pomoć jedne banke, jednog svog prijatelja iz Švajcarske i Biter teatra, Jovanović je renovirao zgradu i postavio repertoar.

“Nakon učešća u nekim radionicama u Centru za kulturu Stari Grad dobio sam ideju da napišem knjige ‘Da li znaš romski?’ i ‘Priče o Ciganima u noći'. One su me inspirisale da ono što sam napisao pretočim u predstavu, i tako se rodila ideja o pozorištu”, priseća se Jovanović.

“Najvažnija poruka koju sam želeo da pošaljem otvaranjem romskog pozorišta jeste da ljudima približim raznoliku romsku kulturu”, dodaje Jovanović.
“Ono što nisam mogao da predvidim jeste koliki će uticaj teatar imati na romsku populaciju, naročito kada je u pitanju podizanje svesti o značaju edukacije”, naveo je Jovanović.

U početku teatar nije imao novca. “Čak smo cepali vlastitu odeću kako bi napravili kostime za predstave”, priseća se Jovanović.

Teatar Suno e Rromengo osnovan je 2000. Tri godine kasnije registrovan je kao amatersko pozorište da bi 2005. godine prerastao u Fondaciju Suno e Romengo, što je omogućilo finansiranje od strane države.

Nakon što je dobio nekoliko nagrada, teatar je dobio podršku regionalnih vlasti u Vojvodini, a kasnije i srpskog Ministarstva za kulturu. Potpisan je Protokol o saradnji. Međutim, taj Protokol ističe krajem ove godine. Bez novca iz Ministarstva budućnost ovog pozorišta je ugrožena.

“Čekamo da Ministarstvo plati ono što duguje teatru za period od godinu dana i da opština Inđija uplati novac za održavanje, što je prestala da radi 2010. godine”, kaže Jovanović. “Imaćemo problem ako taj novac ne stigne”, dodao je.

Jovanović kaže da je put od ideje do teatra počeo njegovim privatnim radom sa talentovanom decom i adolescentima zato što nije bilo profesionalnih romskih glumaca. Uz podršku osnivača Bitefa, Jovana Ćirilova, Jovanović je pokrenuo projekat pod nazivom Romska akademija za mlade.

“Ćirilov i pozorišni teoretičar Borka Pavićević radili su pet godina na edukaciji glumaca i 2011. godine 13 glumaca primilo je diplome, što je naše pozorište pretvorilo u profesionalno pozorište”, naveo je Jovanović.

Glavna pozorišna sala ima 70 mesta. Drugi, nekorišćeni deo zgrade nalazi se u procesu rekonstrukcije i biće pretvoren u sobe za odlaganje kostima.

Glumci rade otprilike 15 predstava godišnje – dve premijere, dve reprize, sedam gostovanja u pozorištima širom Srbije i tri gostovanja u inostranstvu. Nedavno su igrali predstave u Velikoj Britaniji, Austriji i Švedskoj.

Svoj prvi veliki uspeh postigli su preformansom “Suno e Rromengo”, dok im je poslednjih godina popularnost porasla, te se tražila karta više za predstave poput “Nije sve onako kako se čini”, “Romokaust” i “Sedam smrtnih grehova”.

“Sedam smrtnih grehova” je, takođe, prva predstava u Srbiji prikazana u 3D formatu.

“Kada je reč o odabiru predstava, mi funkcionišemo više kao porodica nego kao profesionalna pozorišna grupa”, kaže Jovanović.

“Sednemo zajedno i razmišljamo o tome koja su najproblematičnija društvena pitanja i uradimo predstavu na tu temu. Jedan takav primer je ‘Romokaust’ koji je došao u trenutku kada je javnost počela da biva svesnija romskog stradanja u Holokaustu”, naveo je Jovanović.

Trenutno se pripremaju dve premijere za decu koje će biti prikazane u decembru.

Jovanović kaže da se jako potcenjuje značaj Roma kao druge po veličini manjine u Srbiji i uticaja koji ona ima. On smatra da je važno za Rome da imaju svoje pozorište zato što to pomaže njihovu edukaciju.

“Za razliku od starijih generacija mnogi mladi Romi su fakultetski obrazovani i mi smatramo da je njima potreban pristup njihovoj kulturi kroz pozorište”, kaže Jovanović.

“Pozorišne predstave takođe pomažu da ljudi drugih nacionalnosti upoznaju Rome i da se otrgnu od stereotipa i predrasuda”, dodao je Jovanović.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu - SCP.