Frank Kastorf režira u BDP-u

Uticajni nemački i evropski reditelj Frank Kastorf (Castorf) i Beogradsko dramsko pozorište najavili su 14. maja saradnju na predstavi koja je premijerno planirana za 2022. godinu, što će biti prva Kastorfova režija u Srbiji i regionu, gde je do sada poznat publici pre svega po učešću ne međunarodnim festivalima poput Bitefa i MESS-a.

Upravnik BDP-a Jug Radivojević istakao je na konferenciji za novinare da je ovo “istorijski dan za BDP, Grad Beograd i srpski teatar”, dodajući da je dolazak “najvećeg reditelja današnjice” bila njegova ogromna želja, ali “do pre nekoliko meseci nije bila realnost”. Ostvarena je pre svega zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji Kastorfa i beogradskog scenografa Aleksandra Denića, koji će raditi i na novoj predstavi.

Još nije utvrđeno koji će to komad biti, ali su za sada opcije Dostojevski, Dante i Ivo Andrić.

“Nemamo još naslov, ali smo se u razgovorima dotakli Dostojevskog, kome je Kastorf posvećen već godinama. Jedna od tema bila je i ‘Božanstvena komedija’ Dantea, koja bi imala poseban značaj na ovim prostorima u odnosu na događaje u proteklom periodu, a možda će Kastorfa zainteresovati i naš nobelovac”, rekao je Radivojević, dodajući da još razgovaraju o nekoliko naslova koji su obostrano interesantni.

Rođen 1951. godine u Istočnom Berlinu, Kastorf je od 1992. godine bio umetnički direktor berlinskog teatra Folksbine, koji je ostvario ogroman uticaj na evropsku i svetsku pozorišnu scenu pod njegovim vođstvom, podsetio je Radivojević i posebno u tom kontekstu značaj predstave “Razbojnici” po Šileru, koja je “simbol savremenog, hrabrog i nepokolebljivog pozorišta”.

Dobitnik brojnih nagrada, uvek provokativan i angažovani reditelj, radio je mnogo po svetu, a sada prvi put režira u Jugoistočnoj Evropi, što je Radivojević uporedio sa dolaskom fudbalskih zvezda poput Murinja i Gvardiole.

“BDP postaje ovim u evropskim okvirima priznat teatar. Ovo je za nas korak od hiljadu milja - za teatar u Srbiji i regionu”, rekao je Radivojević, najavljujući da će probe Kastorfove predstave početi u junu 2022.

I sam Kastorf izrazio je zadovoljstvo dolaskom u Beograd i saradnjom sa BDP-om, a kako je naveo, sebe smatra prevashodno “izvođačem radova”.

“Možda zvuči cinično, ali ja sam izvođač radova. Mogu da me unajme. U Švajcarskoj sam, na primer, radio predstavu povodom 700 godina Viljema Tela. Meni je projekat interesantan ako je višeslojan, a sviđa mi se ako je tu neko da mi pomogne”, dodao je Kastorf, koji sa Denićem, inače, sarađuje već deceniju.

Prema rečima Denića, radili su čak 40 predstava i opera, a u projekat u BDP-u, kako je najavio, biće uključena i ekipa njihovih stalnih saradnika.

Kastorf je iskoristio susret sa novinarima i za kritičke stavove o dominantnom sistemu neoliberalne demokratije danas u svetu, ali i o načinu na koji se Nemačka suočava sa posledicama pandemije korona virusa, a kako je rekao, “uvek je lepo doći u drugu zemlju, jer čovek nikada nije zadovoljan mesto na kojem se nalazi”.

“Malo sam se upoznao sa vašom zermljom, ne verujem da je sve istina što se piše” o Srbiji, dodao je Kastorf, koji je trenutno živi i radi u Beču, gde režira za Burg teatar.

“Ja sam već neko vreme u Beču, to mi je neka vrsta emigracije iz Berlina”, rekao je on, pominjući više puta Berlin u kontekstu nedostatka slobode i prava na drugo mišljenje.

“Sada u doba korone pitanje pogleda na svet postaje problem. Ko se kritički odnosi prema stvarima u vezi sa koronom, porede ga sa onima koji negiraju Aušvic, na primer”, rekao je Kastorf i izrazio nadu da će se “stvoriti neka nova, druga Nemačka”.

Prema njegovim rečima, malo je problematično biti u Berlinu ako imate stav drugačiji, na primer - o istoriji koja se ovde (u Srbiji) desila.

“Šetao sam po Beogradu, video bombardovano Ministarstvo odbrane, to je važno za nekoga ko dolazi iz Nemačke. Nije više pitanje da li je NATO imao pravo na bombardovanje ili ne, nego da li su Nemci nešto naučili ili ne”, rekao je Kastorf, koji je obišao i spomenik Gavrilu Principu.

“Sve u svemu, radujem se da sam ovde, a ne u Berlinu”, rekao je on, dodajući da mu je u Beču bolje, jer “oni nisu skroz izgubili smisao za humor. Ima tu razlike između katolika i protestanata”.

U teatru se, kako je istakao, oseća kao u tvrđavi, izdvojen od sveta.

Pominjući Bertolta Brehta kao posebno važnu osobu za njegovu umetničku praksu, Kastorf je podsetio na njegove reči da u pozorištu ne treba da se čita iz papira među kulisama od kartona, jer ono što se izvodi na sceni – to je meso.

“Breht je 'Operom za tri groša’ napravio revoluciju, uvodeći u pozorište strast. Smatram da treba da bude u pozorištu više fudbala, odnosno više te strasti – da bude dinamično”, dosao je Kastorf.

Na pitanje šta može pozorište danas da učini u opštem svetskom haosu, Kastorf je rekao da da se ne oseća da je u nekoj misiji, poslanju.

“Svet je postao komplikovan. Dolazim iz Istočne Nemačke, gde je bilo lako odrediti neprijatelja”, rekao je Kastorf, dodajući da za njega pozorište ima veze sa istorijom Evrope.

“Pre 2.500 godina krenula je istorija pozorišta u grčkim polisima. Odatle dolazi taj duh demokratije i to da je legitimno imati drugačije mišljenje, mada je u tom društvu bilo robova. Danas imamo demokratiju, ali je u ovom sistemu bitno da postoje ljudi koji kupuju i prodaju robu, bez obzira da li ste crnac, homoseksualac, Kinez…”, rekao je Kastorf.

Napominjući i da sebe ne smatram modernistom, Kastorf je rekao da je Evropa toliko patnje nanela drugima da to nije ništa novo. “Ja samo pratim tu tradiciju”, dodao je on, napominjući da govori iz pozicije Nemca, te da je imao “luksuz pozicije da govorim iz pozorišta”.

“Pozorište je mesto koje je oslobođeno straha”, istakao je Kastorf.

Pominjući Marksa i Šilera, on je rekao da je pozorište mesto gde “čovek može da se igra i onda je slobodan, i obrnuto – kada je čovek slobodan on može da se igra”.

“To je dijalektički zahtev pozorišta. Uostalom, kao što se deca igraju bez straha. To je i u tradiciji komedije del arte, gde su pod maskama lude govorili istinu”, rekao je Kastorf pominjući Molijera kao oličenje hrabrosti.

Govoreći o posledicama pandemije korona virusa, Kastorf je napomneuo da su Nemačkoj pozorišta više od godinu dana zatvorena, “iako se niko u pozorištu nije razboleo i umro”.

“Treba razmisliti šta uraditi kada se pozorišta otvore. To je nova šansa za novi početak”, poručio je Kastorf, dodajući i da je situacija sa epidemijom poznata iz prošlosti - bilo je toga i u doba Molijera, Šekspira, Defo opisuje kugu u Londonu, koja je odnela 200.000 života…

Ističući da je “pozorište mesto gde se praktikuje higijena duha”, Kastorf je rekao da u Nemačkoj, međutim, “ako lekari i naučnici imaju različito mišljenje od službenog - od onog što servira Angela Merkel, stavljaju ih na crnu listu”.

“To je meni poznato iz Istočne Nemačke, a evo i danas je ponovo prisutno”, naveo je Kastorf, dodajući i da su Denić i on “pristalice Tita, ali tek od kad je umro”.

“Imam potrebu da – kad svi kažu da je crno, ja kažem da je belo. To mi je manir”, istakao je Kastorf, koji u Burg teatru u Beču priprema za proleće 2022. godine predstavu prema tekstu Petera Handkea, nobelovca koji je, kako je konstatovao, omražena osoba u Nemačkoj, Austriji i Zapadnoj Evropi.

Komad je o Zdenjeku Adamecu, mladom Čehu koji se zapalio u Pragu 2003. godine i umro.

“To je tradicija češkog otpora Jana Husa, Jana Palaha… Adamec nije mogao da se snađe u ovom sistemu. Bio je samleven od neoliberalnog sistema. Handke je tog čoveka, koji ima samo 19 godina, sačuvao od zaborava, a mi to isto činimo ovom predstavom. Danas - ako kritikujete komunizam, to je dobrodošlo, a kapitalizam ne smete, a Handke je uradio suprotno”, rekao je Kastorf, čija je nova predstava delom zasnovana i na Handkeovom putopisu “Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine ili Pravda za Srbiju”.

Povod nedavnog Handkeovog boravka u Beogradu, gde je primio od predsednika Srbije Aleksandra Vučića Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena, upravnik BDP-a iskoristio je da zahvali Kastorfu, za koga je istakao i da je “majstor rada na klasicima, ali da ume da radi i savremene autore”.

“Pošto je Handke bio skoro u Beogradu, i kako je (Emir) Kusturica tada rekao: ‘Hvala ti brate, hvala ti brate, hvala ti brate!’, tako ću i ja da pozdravim Kastorfa: ‘Hvala ti brate, hvala ti brate, hvala ti brate!”, rekao je Radivojević.

Kastorf je ranije već, kako je rekao, imao poziv da režira u Beogradu – u Narodnom pozorištu, ali do te saradnje nije došlo, jer tadašnji upravnik nije dugo ostao na tom mestu.

Kastorf je učestvovao 2011. godine na 45. Bitefu predstavom “U Moskvu! U Moskvu!” koju je režirao prema Čehovljevim dramama “Tri sestre” i “Seljaci”. Bio je i na 30. Bitefu 1996. godine predstavom “Pansion Šeler”.
Njegove predstave igrane su i na sarajevskom MESS-u, kao i na Festivalu svetskog kazališta u Zagrebu.

Kastorf i Denić radili su, između ostalog, Čehovljev “Dvoboj”, te “Prsten” Riharda Vagnera, a povodom te provokativne predstave, 2014. godine objavljena je i knjiga “Castorf Denic Wagner Bayreuth”.

*Foto: BDP - Dragana Udovičić

(SEEcult.org)