Frljićeva ograda u Istanbulu
Provokativni hrvatski pozorišni režiser Oliver Frljić osmislio je ceremoniju otvaranja 11. Istanbulskog bijenala intervencijom sa ogradom, kao simbolom današnjeg sveta, a da li će publika i zvaničnici zaista biti razdvojeni zavisiće i od vremenskih prilika, posle velikog nevremena koje je odnelo više od 30 života u Istanbulu i okolini.
Provokativni hrvatski pozorišni režiser Oliver Frljić osmislio je ceremoniju otvaranja 11. Istanbulskog bijenala intervencijom sa ogradom, kao simbolom današnjeg sveta, a da li će publika i zvaničnici zaista biti razdvojeni zavisiće i od vremenskih prilika, posle velikog nevremena koje je odnelo više od 30 života u Istanbulu i okolini.
Frljićeva intervencija na svečanom otvaranju Bijenala 11. septembra, kako je objasnio u intervjuu za portal Kulturpunkt, delimično je koncepcijski bila ograničena zbog brige organizatora iz Istanbulske fondacije za kulturu i umetnost za imidž manifestacije, a odlučio je da iskoristi ogradu koja se nalazi na otvorenom kod prostora Antrepo i razdvaja ga od carinske zone.
Tako je došao na ideju da zapravo otvaranje samo pomakne preko ograde, a da publika kroz ogradu gleda ceremoniju.
Voditelje manifestacije - četiri turske glumice, predstavio bi kao zagrebački kustoški kolektiv WHW, koji je osmislio koncept 11. Bijenala. Glumice bi na tečnom turskom jeziku održale govor koji su napisale stvarne kustoškinje.
Prema rečima Frljića, budući da se radi neka vrsta fikcionalizacije onoga što samo po sebi nije fikcionalizacija, jer je otvarenje takvo kakvo je, uz najavljene Turkinje, bile bi vidljive i stvarne kustoškinje, pa bi oni koji ih znaju mogli isčitati pomak o kojem se radi.
Frljić je naveo da je ogradu uključio u režiju ceremonije, jer mu se čini da je ona nešto što jako određuje kako današnji, tako i pređašnji svet.
“Istoriju 20. veka na neki način možemo gledati i kroz priču o ogradama, od koncentracionih logora pa sve do danas, kada upravo ograde postoje između različitih zemalja, kada neke zemlje gledaju neke druge upravo kroz ogradu, kakav je recimo slučaj sa zidom između Meksika i SAD”, rekao je Frljić, dodajući da je hteo da vidi šta se događa kada se jedna takva jako buržujska manifestacija gleda kroz ogradu i postavi pitanje koliko ograda vrši neku determinaciju toga što se gleda.
S obzirom žrtve nevremena, Frljić je rekao da se njegova ideja sada čini pomalo problematičnom, ali će zavisiti od toga da li će biti još kiše.
Prema njegovim rečima, organizatori nisu bili baš srećni idejom da se ministar kulture, gradonačelnik i drugi ljudi gledaju kroz ogradu, pa kišom dobijau formalni izgovor da se ne ide u realizaciju tako zamišljenog otvarenja.
Povodom teme Bijenala “What Keeps Mankind Alive?”, koju je osmislio zagrebački kustoški kolektiv WHW, pozivajući se na pesmu iz “Opere za tri groša” Bertolta Brehta, Frljić je rekao da su pitanja koja je Breht postavio o kapitalu i danas relevantna, mada ne i odgovori koje on daje.
Dodao je da je dobro ponavljati takva pitanja, posebno u ovako jednom reprezentativnom kontekstu.
Frljić će biti član žirija 43. BITEF-a u Beogradu, a poznat je po provokativnim i angažovanim predstavama, kao što je prošlogodišnja premijera Euripidove tragedije “Bakhe”na Splitskom letu, koja je doživela i privremenu zabranu, kao i ovogodišnji komad “Škrtac”, satirična opservacija na današnju političku i ekonomsku situaciju u Hrvatskoj i šire, izvedena na Riječkim letnjim noćima.
Istanbulsko bijenale će, posle svečanog otvaranja, od 12. septembra biti otvoreno i za najširu publiku.
Glavne lokacije su Antrepo No. 3, bivše skladište duvana i grčka škola u Abide-i Hürriyet bulevaru, koja je zatvorena od 2003. godine i sada će prvi put biti prostor za umetnost.
Sajt Bijenala u Istanbulu je www.iksv.org/bienal
(SEEcult.org)
