Galerija SULUJ bez podrške
Galerija SULUJ u Beogradu ostala je ponovo bez podrške Ministarstva kulture Srbije za realizaciju godišnjeg programa, u godini u kojoj obeležava tri decenije rada.
Tridesetogodišnjica rada svrstava Galeriju SULUJ u red retkih prostora u vizuelnih umetnosti u Beogradu koje vodi civilni sektor a koji je opstaju uprkos lošim materijalnim uslovima u kojima galerije i izlagački prostori danas rade. Galerija SULUJ u 2024. godini obeležava i 125 godina Doma “Anker”, gde je sedište Galerije, u kojem je otvorena prva umetnička galerija još 20-ih godina 20. veka u okviru delatnosti Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete - preteče Ministarstva kulture.
Ovo je, inače, osma godina zaredom kako Ministarstvo kulture ne podržava rad Galerije SULUJ na konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture, uprkos značajnom interesovanju domaće i međunarodne umetničke scene za izlaganje - samo na poslednjem konkursu pristiglo je više od sto prijava, te unapređenom kvalitetu programa u poslednjim sezonama, što potvrđuje porast broja posetilaca i publike pratećih programa. Među izlagačima u ovoj godini je veliki broj mladih u polju umetnosti (među kojima su Dunja Ćorlomanović, Aleksandar Rakezić, Nevena Ostojić, Konstantinos Petrović, Darija Gončarova, Sanja Ćopić, i drugi) kojima su izložbe izuzetno važne za afirmaciju profesionalnog rada, a koji će usled izostanka podrške iz javnih sredstava morati sami da obezbede produkcijske troškove, prevoz radova i dežurstvo tokom izložbe, ulagajući tako više nego što je očekivano zarad opstanka umetničkog programa, a bez mogućnosti da dobiju bilo kakvu naknadu za svoj rad.
Predsedništvo SULUJ podsetilo je u saopštenju da je u cilju održavanja kontinuiteta rada Galerije, a vodeći računa da se ne skrene u loše prakse komercijalizacije programa, u poslednjim godinama zasnivao rad na volonterskom angažovanju malog broja ljudi, bez sredstava iz republičkog budžeta za realizaciju programa, naknade umetnicima koji izlažu i sredstava za osnovno održavanje prostora koji nije renoviran od kraja 90-ih.
“Za razliku od velikih organizacija kojima često idu sredstva iz javnog budžeta, dobra praksa kulturne poltike bi upravo trebalo da prepoznaje važnost podrške malih organizacija, koje nemaju pristup velikim međunarodnim fondovima upravo usled malih finansijskih kapaciteta”, navelo je Predsedništvo SULUJ.
Podaci do kojih je ULUS došao opsežnim istraživanjem uslova rada galerija i izlagačkih prostora u Srbiji (2022) pokazuju da broj prostora za izlaganje savremene umetnosti u civilnom sektoru progresivno opada u poslednjim godinama. U periodu od ranijeg, sličnog istraživanja Zaprokula (2014) ugašeno je desetak takvih prostora.
Izražena kratkovečnost organizacija u polju civilnog sektora može se objasniti prekarnim uslovima koji opterećuju rad u ovom sektoru, poput nepostojanja strukturalnog finansiranja, potplaćenosti rada, izrazito teškog pronalaženja priuštivog prostora za rad - što su sve, nažalost, posledice kulturne politike države bez izgleda da se na tu temu otvori dijalog, navelo je Predsedništvo SULUJ.
(SEEcult.org)
