Gera u Gera Museumu
Izložba Živka Grozdanića Gere “Mala alegorija o predmetima i slikarstvu” biće otvorena 20. juna u Gera Museumu u Velikom Središtu kod Vršca, privatnom galerijskom prostoru tog umetnika koji je nekada služio kao mlin.
Predmeti koje je Grozdanić postavio u svojoj privatnoj galeriji imaju pretenziju da, kako je naveo, opravdaju ideju mogućnosti delovanja izvan centara umetnosti, izvan sporih muzejskih institucija, izvan kritike, daleko od očiju stručne publike.
Prema rečima Grozdanića, izložba je pokušaj transfera u kojem se koriste zatečeni predmeti, razbacani po prostoru starog mlina, odnosno, ostaci rekonstrukcije prostora.
“Njihovo smeštanje u polje slike i prostor galerije, predstavlja transfer već viđen u istoriji umetnosti kod većeg broja umetnika, ali zavodljivost tog materijala za mene ima posebnu dimenziju zbog emotivnosti koja se razvijala u procesu petogodišnjeg rada na adaptaciji starog mlina i pretvaranja u galerijski prostor”, naveo je Grozdanić povodom ideje izložbe, napominjući da pod transferom ideje misli na tačke u kojima se “moćni genije umetnik” prepušta publici, dakle kulturi.
“Ta tačka je ključna, ona počinje u dalekoj prošlosti i traje sve do danas. Posebno je teško napustiti osećaj moćnog umetnika, samozadovoljnog subjekta koji je uljuljkan u poziciju koje mu je obezbedilo društvo, dakle ima određene privilegije da svoj ego čini nedodirljivim”, naveo je Grozdanić.
Živko Grozdanić Gera, crtež br.1, 2015.
Druga ideja njegove izložbe je da se iznova krene u proces eliminisanja “ega” iz stvaralačkog procesa, kao kod Džona Kejdža (John Cage), koji u jednom svom iskazu potvrđuje stav da se svrha muzike ne sastoji u komunikaciji i “samo izražavanju”, već u procesu otkrivanja, osvešćivanja zvukova koji se nalaze svuda oko nas, oslobađanju stvaralačkog procesa od ličnog ukusa, kontrole.
Živko Grozdanić Gera, predmet i slika br.1, detalj, 2015.
"Dakle, Kejdž zagovara neku vrstu anonimnosti ili nudi estetiku anonimnosti koja odbacuje zamisao da je umetnik subjekt umetničkog delovanja, onaj iz koga potiče ideja ili akcija. On se protivi ideji da je individualno stvaranje izraz umetnikove najdublje psihe. Ovo je ključna tačka u kojoj svaki umetnik mora pronaći načine da izvrši taj transfer, da se desubjektivizira. U svom tekstu ‘Predavanje o ničemu’ Džon Kejdž kaže: ‘Kada umetnost dolazi iznutra što je toliko dugo činila, to je postala stvar koja je naizgled uzdizala čoveka koji ju je stvarao iznad onih koji su je posmatrali ili slušali i umetnik je smatran genijem ili klasifikovan: Prvi, Drugi, Loš, dok konačno vozeći se autobusom ili metroom tako ponosno potpisuje svoja dela kao rukotvorac. Ali pošto se sve menja, umetnost sada postaje aktuelna i krajnje je važno ne stvarati neku stvar već pre stvarati ništa’”, naveo je Grozdanić.
Živko Grozdanić Gera, predmet i slika br.1, detalj, 2015.
Ukoliko bi se obavio takav transfer umetnika ka kulturi, onda bi, prema mišljenju Grozdanića, ta kultura postala drugačija, a novi hibrid napuštenog ega i društva možda bi omogućio transgresiju, širenje sasvim drugačije kulture konačno oslobođene od umetnika, odnosno, stvorio društvo u kojem je svaki pojedinac na neki način umetnik.
Grozdanić je 2011. godine otvorio sopstvenu galeriju, čime je započeo projekat koji, kako je tada naveo, predstavlja principijelni nastavak njegovog umetničkog aktivizma i stava zasnovanog na taktici izlagačke prakse kao kulturno-političke strategije.
Grozdanić je aktivan na umetničkoj sceni od početka 80-ih, a provokativne radove izlagao je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Deset godina je radio u Centu za savremenu kulturu Konkordija u Vršcu, koji je 2004. prestao da radi. Bio je direktor Bijenala mladih u Vršcu, jedne od najznačajnijih manifestacija savremene umetnosti krajem 20. veka na ovim prostorima.
Grozdanić se nalazio i na čelu MSUV od 2005. do 2011. godine, kada je podneo neopozivu ostavku.
(SEEcult.org)
