GKP: Forma pro forme Foruma za kulturu
Grupa za konceptualnu politiku (GKP), jedno od udruženja okupljenih u Inicijativi nezavisne kulturne scene Novog Sada (INKSNS), ocenila je da nedavno održani prvi Forum za kulturu predstavlja pokazatelj da nedostaje politička volja za puno sprovođenje Strategije kulturnog razvoja grada Novog Sada i Akcionog plana, te da deluje kao puko zadovoljenje forme kojom se demokratski procesi samo simuliraju.
Osvrt GKP na prvi Forum za kulturu prenosimo u celini:
"U ponedeljak 10. jula održan je prvi Forum za kulturu u Skupštini grada u Novom Sadu. Da li smo zadovoljni njime? Videćemo u nastavku teksta. Forum za kulturu je u obliku Radnog tela najpre osmišljen Strategijom kulturnog razvoja grada Novog Sada za period od 2016. do 2026. godine, a zatim je preciznije definisan u dvogodišnjem Akcionom planu zasnovanom na Strategiji. Ono što je novum povodom Foruma jeste da on predstavlja permanentno telo za komunikaciju Gradske uprave za kulturu/člana gradskog veća za kulturu i svih relevantnih aktera u kulturi grada u njihovom najširem smislu, od institucija, udruženja građana do pojedinaca, kod kojih postoji interes za uključivanje u proces planiranja kulturnog razvoja. Saradnjom udruženja građana okupljenih u Inicijativi nezavisne kulturne scene Novog Sada (INKSNS, u nastavku teksta Inicijativa) sa ko-autorima Strategije imali smo priliku da iznesemo ovu ideju, koja je u procesu usvajanja Strategije, a potom i Akcionog plana, imenovana Forumom. Subjektivni proces kojim je ideja veća građana dobila ime Forum rezultirao je i učešćem Inicijative u Radnom telu za izradu Akcionog plana ove strategije. Imenovanje politike Inicijative započelo je susretom sa zvaničnom, dakle državnom politikom Grada, i ustupkom Inicijative ovom imenovanju, s ciljem da se zauzme mesto – na distanci prema toj politici – na kome bi se nastavilo mišljenje ljudi koji nastoje rešiti problem opstanka i delovanja udruženja građana u kulturi, a to je sama Inicijativa. Naše pitanje se dakle može preformulisati i ono glasi: Ima li Inicijative na Forumu?
Početna ideja Inicijative je da se jedno takvo telo nazove većem, znajući da iza imena stoji pojam i praksa demokratskog intervenisanja u institucije onoga što obično zovemo parlamentarnom, predstavljačkom formacijom republike, ma koliko ona danas zapravo bila svedena na koruptivnu državu kojoj interesi građana nisu u interesu. Inspiracija za veće je stvorena saturacijom političkog sistema socijalističke države koja je umesto parlamentarno-reprezentativne forme zasnovane na partijskoj i zatim i odborničkoj preraspodeli s obzirom na izborne (ne)uspehe, obezbeđivala prostor za učešće različitih organizovanih skupina društva koja su delegatski predstavljali članovi Veća mesnih zajednica, Veća udruženog rada, Društveno-političkog veća i Veća samoupravnih interesnih zajednica. Ovaj potez je smatran neophodnim u smislu potrebe za demokratizacijom institucija države i u smislu pravljenja neophodnog prostora za neposredno učešće organizovanih ljudi u njenim institucijama i odlukama koje ih se neposredno tiču, što treba i da vodi njihovoj demokratizaciji. U opisanoj genaologiji rada na Strategiji i Akcionom planu veće nije prihvaćeno, jer se smatralo konkurentnim nazivom prema „Gradskom veću“, koje, kako je obrazloženo, već postoji i njime je označeno telo koje se, samo iz provincijalnog zazora prema centralnoj vlasti republike, ni kolokvijalno ne naziva vladom – gradskom vladom – a što zapravo jeste, jer u pitanju je izvršna vlast republikanskog parlamentarnog sistema kojim je nadodređena i lokalna samouprava. Iz naše perspektive, „veće“ je za nas predstavljalo problematičnu reč kojom smo mislili našu politiku – pre i nezavisno od svakog imenovanja, odnosno definicije ili objašnjenja – u svom odnosu na mesto na kome se ona događa.
No, ime je jedno, dok praksa koja se pod imenom odvija može da bude sasvim druga stvar, čak i kada je Forum u pitanju. Vrsta institucije kakva je Forum za kulturu jeste iskorak ka demokratizaciji i kulturnog polja i institucija države, ali jedno je njegova definicija, a drugo način na koji će on biti realizovan. Da ovi uvidi ne bi bili smatrani preuranjenima na osnovu samo jednog održanog Foruma, treba navesti da su pitanja koja se tiču preuzimanja odgovornosti povodom sprovođenja Akcionog plana i političke subjektivizacije u tom smislu, konstantno postavljana i diskutovana tokom procesa njegove izrade. Kao i u slučaju Strategije a onda i Akcionog plana, jasno je bilo da se ne radi o zakonodavnim dokumentima i po bilo kom osnovu za vlast obavezujućim. Međutim, u jednom trenutku smo se složili da to mogu da budu politički dokumenti upravo ukoliko se subjektivizacijom i zauzimanjem za njihovo maksimalno otvaranje prema ljudima ona na taj način i tretiraju. Smatranje Strategije političkim dokumentom je bitno, jer dodatno menja diskurzivno polje uobičajenog shvatanja politike (isključivo kao državne i partijske politike), i distancirajući se od politike opozicionih partija zastupljenih u gradskoj skupštini koje su takođe državne i partijske, i konačno, stavlja politiku na stranu ljudi čineći njihovo organizovanje potencijalnim mestom mišljenja i zajedničkog odlučivanja.
U samoj definiciji Foruma u Akcionom planu stoji da je „suština Foruma zajedničko odlučivanje“ pomenutih aktera povodom različitih pitanja koja se tiču razvoja kulture u gradu i njihovih pozicija u tome. Dakle, u Akcionom planu stoji da je odlučivanje suština Foruma, a da ne bi došlo do zabune jer je takva definicija zastupljena u prvoj tački koja se tiče uređenja Pravilnika Foruma, onda moramo reći šta za nas odlučivanje znači. Proces odlučivanja se obično pripisuje državi jer ova raspolaže legitimetom koji se zadobija izbornim, dakle parlamentarnim i partijskim procedurama osvajanja vlasti iz koje se onda jedino donose odluke. Kako smatramo da proces političkog odlučivanja u državi ne postoji, za nas odluka i odlučnost, kao i doslednost nisu kategorije takve politike (parlamentarne), a mi o njima govorimo i zato insistiramo na odluci kao činu mišljenja.
Međutim, na prvom Forumu je implicirano da on to nije i da nema moć odlučivanja, već da predstavlja prostor za diskusiju i susret različitih mišljenja. Ukoliko je Forum ipak diskusionog karaktera, onda je diskusija na prvom Forumu bila i vrlo limitiranog karaktera. Realizovala se kroz žalbeni modus većine aktera koji su se javljali za reč u takvoj diskusiji, povodom projekata njihovih organizacija i neadekvatnog tretiranja istih od strane uprave i komisija koje su odlučivale o preraspodeli sredstava za sufinansiranje projekata na konkursu za projekte u kulturi za 2017. godinu. Ukoliko bi se pojavio argument da je za ovakvu ocenu opet prerano i da dijalog treba da vežbamo, onda bi bilo neophodno reći da bilo kakvom dijalogu treba da prethodi angažman u razumevanju mesta na kome se nalazimo i koje implicira rad na institucionalnim promenama koje treba da poboljšaju uslove rada u polju kulture, a ne i dalje zabrinuto individualno kretanje aktera kroz kulturno polje. Jer zajedničko odlučivanje, pa makar i diskutovanje, nije individualnog karaktera. A individualno ne bi trebalo mešati sa subjektom i subjektivizacijom, koji nikada ni nisu stvar individue.
Ono što je bio kuriozitet prvog Foruma za kulturu, jeste da je pored svog konstitutivnog dela (u vidu predlaganja Pravilnika o budućem radu Foruma koji je poslat svim prisutnima na dodatno intervenisanje), on bio posvećen obrazlaganju načina rada i principa odlučivanja komisija za dodelu sredstava za sufinansiranje projekata u kulturi na gradskom konkursu za projekte u kulturi za 2017. godinu. Da li treba smatrati iskorakom i uspehom to što smo kao akteri u kulturi grada pred sobom imali predsednike svih komisija, s obzirom da je dugi niz godina Službeni list grada bilo jedino sredstvo informisanja o tome ko su članovi komisija, i to ko su bili članovi komisija, dakle, po objavi rezultata konkursa? Za mnoge aktere u kulturi verovatno jeste. Međutim, za one koji su organizovano istupili u javnost i pre godinu dana stupili u pregovore sa vlašću kako bi poboljšali uslove rada organizacija i udruženja građana u kulturi ovakav Forum nije napravio politički iskorak.
Da podsetimo, Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada je tokom pregovora s vlašću u jesen 2016. godine, pre svega sa članom gradskog veća za kulturu, dobila javno obećanje od člana Veća da će javnih obrazlaganja rada komisija biti za upravo završeni konkurs. Ta vrsta javnog obećanja je shvaćena kao politička volja da se neophodne promene naprave, kao i preduslov da se Inicijativa putem svog delegata uključi u rad na izradi Akcionog plana. Po završenom konkursu i objavljivanju rezultata konkursa, Inicijativa se pozvala na javno obećanje uputivši najpre poziv i podsetnik članu Veća na javno obećanje, a potom i putem dve konferencije za novinare, gde je na jednoj od njih načine odlučivanja i principe rada komisije javno izlagala delegatkinja nezavisne kulturne scene koja je predsedavala jednom od komisija. Dakle, to je još jedan javni poziv na realizaciju javnog obećanja koje je glasilo: organizovanje tri javne rasprave povodom rada tri komisije koje su odlučivale o projektima iz oblasti savremenog stvaralaštva. Nakon prvog održanog Foruma, jasno je da to javno obećanje nije ispunjeno i biva očiglednim odsustvo političke volje neophodne za pravljenje bilo kakve dalekosežnije promene, kao što o njenom odsustvu svedoči i pozivanje predstavnika države na zakonske okvire kojima bi bilo moguće održati ovakve javne rasprave, za koje su smatrali da ne postoje u trenutku kada se ovaj proces odvijao. Odsustvo političke volje da se napravi model na kojem bi se detaljno i angažovano razgovaralo o radu komisija, a zarad promena ucrtanih u sam Akcioni plan koje je neophodno uvesti u njihov rad kako bi se odlučivanje o projektima realizovalo na demokratičan, što objektivniji i autonoman način, dovelo je upravo do ovakvog prvog Foruma za kulturu.
Dakle, na prvom Forumu za kulturu, pred zainteresovanom javnošću, pored člana Gradskog veća za kulturu i načelnice Gradske uprave za kulturu, sedeli su i predsednici svih komisija koje su odlučivale o projektima na ovogodišnjem konkursu. Obuhvatnost ovog prisustva (dakle svih komisija ili njih šest, a ne samo tri kako je Inicijativa zahtevala) ne bi trebalo da nas zavara da se radi i o temeljnijem i transparentnijem pristupu ovom izlaganju. Osim delegatkinje nezavisne kulturne scene koja je govorila o konkretnim mehanizmima koji su uspostavljeni u radu komisije kojom je ona predsedavala (bodovno ocenjivanje svakog projekta od strane svakog člana komisije, zatim ukupno bodovno stanje, rangiranje projekata i prema tome distribucija raspoloživih sredstava), od ostalih predsednika ostalih komisija nismo mogli da čujemo bilo šta o bilo kom primenjenom mehanizmu. Osim deklarativnog ubeđenja i ubeđivanja zainteresovane javnosti da se radi o demokratski realizovanom procesu odlučivanja o projektima, i po kojoj pohvali za ovakva dešavanja u kulturnom životu grada, koji po njima jesu jednaki sa kulturnim razvojem, ništa drugo se nije desilo i razlog sazivanja Foruma je ostao neostvaren.
Prostorna organizacija u Skupštini grada gde se održao prvi Forum takođe je implicirala nešto što u ovoj konstelaciji možemo da protumačimo kao moguću budućnost realizacije Akcionog plana, dakle, i kroz Forume. U nizu nabrojanih izlagača, sedeli su i ko-autori Strategije i članovi Radne grupe za izradu Akcionog plana, za koje smatramo da je trebalo da budu na strani zainteresovane javnosti i da svojim već evidentnim i evidentiranim angažmanom i ovog puta potkrepe diskusiju i da je argumentovano učvrste, kako bi se izbegao pomenuti žalbeni modus prisutnih aktera u kulturi i kako bi se zajednički stalo iza onoga što mogu nazvati argumentovanom diskusijom, formulisanjem zahteva i neophodnom subjektivizacijom za unapređenje kako Foruma tako i budućih tačaka Akcionog plana. Pozicioniranje na strani zainteresovane javnosti bi obezbedilo prostor da i oni postavljaju pitanja Gradskoj upravi, članu Veća za kulturu i predsednicima komisije. Ova pak odluka povodom prostorne postavke an prvom Forumu implicira poziciju medijatora ili čak realizatora samog Akcionog plana koji bi bio korektno izveden, ali ne i u punom kapacitetu onoga što mu je osnova, a to jeste participativnost i uključenje onih koji su zainteresovani za učešće u njegovoj realizaciji.
Dakle, sa čim se u ovom celokupnom slučaju suočavamo? Suočavamo se sa odsustvom političke volje u sprovođenju Akcionog plana koji jeste plan države, ali u kom postoji velika opasnost da sama država izneveri postulate na kojem je zasnovan, a koji su participativnost, transparentnost, shvatanje kulture kao javnog dobra, prepoznavanje kulturnih aktera, dugoročnost i koherentnost kao preduslovi za kvalitetno vođenje kulturne politike, shvatanje da demokratska i progresivna kulturna politika podrazumeva spremnost za uvođenje novih metoda i principa rada i donošenje novih institucionalnih i proceduralnih rešenja. Da sve ovo ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru, potrebna je politička volja kojom se ovi procesi u punom kapacitetu otvaraju prema zainteresovanoj javnosti, a ne situacija koju u ovom trenutku deluje kao puko zadovoljenje forme zakazivanja i održavanja Foruma kojom se demokratski procesi samo simuliraju", navela je Grupa za konceptualnu politiku.
(SEEcult.org)
