Glavni žiri 45. Festa pohvalio raznolikost selekcije

Međunarodni žiri Glavnog programa 45. Festa pohvalio je selekciju 15 filmova iz regiona i sveta koji su u trci za nagrade, ocenjujući da je njihova glavna vrednost raznolikost.

“Imali smo divan posao da gledamo filmove u jako dobrom i interesantnom programu, čija je glavna vrednost raznolikost. Tih 15 filmova u konkurenciji za nagrade nisu iz jednog kalupa, nisu birani po ukusu selektora, po principu kustosa koji ima lični kriterijum, nego su raznoliki i žanrovski, i po rediteljskim stilovima, i po tematskim određenjima. Zaista smo uživali”, rekao je 3. marta na konferenciji za novinare predsednik žirija Glavnog takmičarskog programa 45. Festa, srpski reditelj Srdan Golubović.

Što se tiče kriterijuma za ocenjivanje, bitno mu je da ga u filmu nešto emocionalno pokrene, kao bilo kog gledaoca u bioskopu. S druge strane, Golubović traži i “nešto što ima etičku i estetsku odgovornost prema svetu u kome živimo, a sa treće - nešto što ima autentičnost, neku inovativnost u filmskom jeziku”.

“Ta tri elementa su za mene posebno važna, ali na prvom mestu želim da emocionalno reagujem na film”, izjavio je Golubović.

Član žirija Dalibor Matanić, hrvatski reditelj čiji je film “Zvizdan” učestvovao na 44. Festu, istakao je da mu je, uz svu raznovrsnost 15 odabranih filmova, bilo naročito “zanimljivo to što se u njima tematski i u nekim preokupacijama spajaju nespojivi delovi sveta ili Evrope”.

“Neke dijagonale se postavljaju iz krajnjeg severa do krajnjeg juga, pa i van Evrope. Videli smo filmove autora koji su već jako dokazani, koji dugo i spretno rade, ali i iznimno kvalitetne debitantske filmove. Znači - neku kombinaciju starih čežnji i propitivanja sa novim, svežijim pogledima. Mislim da ta interakcija u raznolikim formatima i temama, a sa jednom dosta sličnom energijom i opsesijom, čini ovaj program zanimljivim. U tom smislu, selektori su  napravili dobar posao”, rekao je Matanić.

  Dalibor Matanić

Članovi žirija su i producent Čedomir Kolar i srpski glumci Branka Katić i Sergej Trifunović, a prema rečima Matanića, raditi u takvom sastavu žirija bilo je “jedno veliko veselje”.

Golubović je izrazio zadovoljstvo što je u žiriju sa ljudima sa kojima “deli slična viđenja filma i umetnosti, ali i ljudskih vrednosti”.

Branka Katić, koja već duže vreme živi i radi u Velikoj Britaniji, primetila je da ovogodišnja selekcija ima mnogo jakih ženskih uloga.

“Zapravo, kada gledam film, ako je dobar onda ne mislim o tome kako moje kolege glume, ne osećam rad reditelja nego samo pratim priču i potpuno sam sa likovima baš tamo gde se priča dešava. Onog momenta kada počnem da primećujem neke detalje u vezi sa glumom ili režijom, onda to znači da me priča ne drži dovoljno. Ipak, morala sam da uočim pregršt fantastičnih ženskih uloga. Imali smo divnu priliku da pogledamo zaista interesantan izbor filmova. Impresionirana sam”, rekla je Branka Katić.

  Branka Katić

Na pitanje novinara o njenoj saradnji sa Džonijem Depom i drugim slavnim glumcima rekla je da ne bi o tome, jer je tema konferencije Fest. Ipak je prokomentarisala pitanje o učešću u hrvatskoj TV seriji “Novine”, u režiji Dalibora Matanića, rekavši da jedva čeka snimanje nove sezone.

Producent Čedomir Kolar, koji živi i radi u Francuskoj, istakao je da mu je ovo “jako emocionalan trenutak u životu, jer je kao dobrovoljac radio na prvom Festu”.

“Kada danas ponovo vidim pred svaki film uvodni logo Festa sa sloganom ‘Hrabri novi svet’, isti kao te 1971. godine, to je za mene jako uzbudljvo. Sve do 1991. često sam radio i učestvovao na Festu. Onda je došlo do prekida, bolnog prekida, ali sada evo me natrag u Beogradu, sa beskrajnim zadovoljstvom”,  rekao je Kolar.

Što se tiče selekcije, Kolar je rekao da mu je bilo malo čudno da gleda u internacionalnom programu hrvatske i slovenačke filmove, a kao posebno zanimljive, izdvojio je “neke kinematografije koje se nazivaju minornim, iako su dosta razvijene poput iranske ili islandske”.

“Mislim da smo nekako svi stigli do dosta razvijenog produkcijskog kvaliteta. Da li je to tehnika, da li su talenti, da li je to globalizacija - verovatno je sve skupa zaslužno da u onom što gledamo nema više loma, ne vidi se da ne postoje sredstva, talenat to jako dobro izvlači”, izjavio je Kolar.

  Čedomir Kolar

Kolar je naglasio da je “jako bitno da ovaj novi Fest ima i takmičarske programe”.

“Jedan festival ima težinu ako ima takmičarske programe. Fest je nekada bio revija, u staroj Jugoslaviji u koju su filmovi sa svetskih festivala stizali u bioskope sa velikim zakašnjenjem, i taj koncept je bio sasvim opravdan. Potom, kada je bio revija distributera mislim da je to bio najteži period i da je Fest tu najviše pao. Otkad ima takmičarske delove, to je nešto sasvim drugo, na čemu treba zahvaliti umetničkom direktoru Jugoslavu Panteliću. Selekcija pred nama je izuzetno kvalitetna, neke sam filmove već znao, a neke sam ovde otkrio i mislim da je to stvarno Hrabri novi svet”, zaključio je Kolar.

Na pitanje portala SEEcult.org kakva je dalja sudbina tih filmova koji retko stižu u bioskope, Kolar je odgovorio da je Francuska u toj oblasti najbolja zemlja.

“Ne znam da postoji niti jedna druga zemlja koja prikazuje praktično ukupnu svetsku produkciju. U drugim sredinama sve je teže za plasman filma, naročito u ovim post-tranzicijsko globalizovanim zemljama poput naše Srbije u kojoj komercijala drži strahovito mnogo toga. Ipak, ima i pomaka. Ja sam prošle godine radio jedan mali turski film ‘Album’, koji je prikazan na Festivalu autorskog filma u Beogradu, a biće u distribuciji, što je za mene veliko iznenađenje. Uveren sam da će i neki od ovih filmova koje smo mi kao žiri videli, u prvom redu hrvatski i slovenački, doći u biskope. Inače, sve više i više danas ima filmova koji se proizvode zato da bi se videli na festivalima i kojima je to jedina budućnost”.

Kolar je rekao i da smatra da tu ima filmova koji bi trebalo da idu direktno na internet, ali ne na piratski način, već na što je moguće redovniji način.

“Muzika se tu izborila i spasla, nadam se da će i film isto tako, jer zaslužuje da ide direktno ka publici”, izjavio je Kolar.

  Kolar, Matanić i Golubović

Glavni program 45. Festa obuhvata 15 filmova iz 12 zemalja, koji se bave pitanjima terorizma, etičkim dilemama, nesvakidašnjim sudbinama, bračnim intimama, odrastanjem, prijateljstvom… a takmiče se za nagradu Beogradski pobednik.

Medju njima su “Crni vetar” Huseina Hasana Alija (Irak, Sirija) i “Lajla M.” holandske autorke Mijke de Jong. “Crni vetar”, koji se bave aktuelnom temom terorizma, te iranski filmovi “Inverzija” Behnama Behzadija o preispitivanju liberalnih ubeđenja mlade žene iz Teherana, te “Malarija” Parviza Šahbazija i devojci koja lažira svoje kidnapovanje pred bratom i ocem. Iz Rusije su filmovi “(M)Učenik” Kirila Serebrenikova, priča o verskom fanatizmu i etičkim previranjima jednog mladića, te “Pikova dama” Pavela Lungina, koji se bavi nesvakidašnjom sudbinom žene za kartaškim stolom. U konkurenciji je i grčki festivalski hit “Toplotni udar” Argirisa Papadimitropulosa, koji se bavi izvitoperenim odnosom prema bliskosti, te izraelska bračna priča “Eva” Haima Tabakmana.

U konkurenciji su i “Hartston” Gudmundura Arnara Gudmundsona (Danska, Island) o odrastanju dva dečaka u malom ribarskom selu na Islandu, “Ovi dani” Đuzepea Pičionija (Italija) o četiri prijateljice koje na putu preispituju svoje odnose i planove za budućnost, kao i francuski film  “Toril” Lorena Tejsiera, triler o mladom čoveku koji odlučuje da počne da uzgaja marihuanu da bi platio račune.

Glavni program obuhvata i slovačko-češko ostvarenje “Učiteljica” Jana Hrebejke, dramu smeštenu u Bratislavi tokom poslednjih godina komunističke vladavine, koja se  bavi odnosima moći u jednoj srednjoj školi.

Region u glavnom takmičarskom programu predstavljaju čak tri ostvarenja, a od toga jedan iz Slovenije: “Noćni život” Damjana Kozolea, psihološka drama u kojoj se sredovečna žena bori sa iznenadnom smrću svog supruga.

Jedan od dva filma iz Hrvatske je treći dugometražni film “Goran” Nevia Marasovića, pitoreskni triler koji estetikom podseća na skandinavska ostvarenja, te debitantski film mlade rediteljke Hane Jušić “Ne gledaj mi u pijat”, koji govori o skučenosti u svakom smislu, materijalnom i figurativnom, i to kroz vizuru mlade glavne junkinje.

Fest će biti zatvoren 5. marta dodelom nagrada u Glavnom programu, dok će dobitnici nagrada u selekciji Srpski film biti poznati pretposlednjeg festivalskog dana.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)

*Foto: Dušan Milenković

(SEEcult.org)