• Search form

24.10.2020 | 23:24

Glavoniću nagrada festivala Mirdita

Glavoniću nagrada festivala Mirdita

Festival “Mirëdita, dobar dan” zatvoren je 24. oktobra svečanom dodelom nagrade reditelju Ognjenu Glavoniću za filmove “Dubina 2” i “Teret” kojima je, kako je istaknuto, prekinuo “sramotni zavet ćutanja” o masovnoj grobnici u Batajnici i na taj način napravio veliki korak u približavanju srpskog i kosovskog društva.

Predstavnica Inicijative mladih za ljudska prava Fiona Jelići rekla je prilikom uručenja nagrade u Centru za kulturnu dekontaminaciju da se ne priča o grobnici u Batajnici i da se o žrtvama i dalje ništa ne zna, da grobnice u Batajnici nema u javnom prostoru, u razgovoru, ni u pamćenju, te da je Glavonić jedan od onih koji su se tome glasno i artikulisano usprotivili.

Glavonić je uzvratio ocenom da “osobe koje se izlože kao mladi u Inicijativi čeka pljuvanje, nasilje i agresija”, dodajući da zato sa ponosom prihvata nagradu kako bi ih podržao.

Nagrada festivala “Mirëdita, dobar dan” dodeljuje se već treću godinu pojedincima i institucijama koje grade posebne odnose srpskog i kosovskog društva.

Uoči zatvaranja festivala, koji je i ovoga puta obeležen tenzijama i pokušajem desničara da ga spreče, publika je imala priliku da prati debatu Tranziciona pravda na Kosovu danas na kojoj se raspravljalo o sećanju na žrtve rata na Kosovu, pojedinačnoj odgovornosti i procesuiranju ratnih zločina, kao i o pronalasku nestalih lica.

Politički analitičar Besart Lumi, autor publikacije "Demokratizacija tranzicione pravde: Ka promišljenoj infrastrukturi za suočavanje sa prošlošću na Kosovu", rekao je da se Kosovo još uvek bavi poteškoćama sa suočavanjem sa prošlošću, kao i da i dalje postoji problemi sa nedostatkom informacija o tome šta se desilo tokom rata i sa nestalim licima. “Potrebno je uključiti sve etničke grupe i da se pribave sve informacije. Vrlo je važno što postoji inicijativa da se priča o prošlosti i da onda vidimo kako treba da izgleda strategija za tranzicionu pravdu”, kazao je Lumi, saopštili su organizatori.

Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice rekla je da Srbi na Kosovu nikada nisu bili deo pregovora, niti su bili za pregovaračkim stolom, kao i da se ne osećaju uključenim u kosovske institucije, iako su delom integrisani. “Razlog zašto srpska zajednica ne veruje kosovskim institucijama je zato što same kosovske institucije ne poštuju kosovske zakone”, dodala je ona, navodećii da su na delu pokušaji negiranja baštine Srpske pravoslavne crkve, kao i njenog proglašavanja kosovskom.

Aktivistkinja Nora Ahmetaj iz Prištine rekla je da građani Kosova treba da idu napred i da se traži istina za žrtve bez obzira na etničku pripadnost. “Albanska populacija većinski misli da bi izvinjenje iz Srbije smekšalo odnose. S druge strane, mladi iz srpske zajednice govore da su zločini individualni i da oni koji su odgovorni za zločine, treba da odgovaraju”, kazala je Nora Ahmetaj i dodala da je potrebno napraviti bazu podataka iz koje će učiti mladi šta se desilo u prošlosti, kako se iste situacije nikada više ne bi ponovile.

Festival je zatvorio glumac Tristan Halilaj čitanjem odlomaka iz svoje knjige “Ričard Gir je bio ovde”, zbirke priča originalno objavljene na srpskom jeziku.

U samoj završnici publika je imala priliku da odgleda film “Agina kuća” nagrađivane kosovske rediteljke Lendite Zećiraj, koja istražuje psihološke posledice ratnog seksualnog zlostavljanja i nasilja u porodici.

Festival “Mirëdita, dobar dan!” inspirisan je likom i delom slavnog glumca Bekima Fehmiua, koji predstavlja simbol jedinstva i raskola, ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u celinu.

Festival se održava od 2014. godine u Beogradu, a organizuju ga Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske inicijative iz Beograda, u saradnji sa organizacijom Integra iz Prištine.

*Foto: Inicijativa mladih za ljudska prava

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r