Godina Milankovića i zvanično
Vlada Srbije zvanično je proglasila 2009. “Godinom Milutina Milankovića”, na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), u čijoj je galeriji u toku izložba posvećena njegovom čuvenom “Kanonu”, a za septembar je najavljen i međunarodni naučni simpozijum o klimatskim promenama na početku druge dekade 21. veka.
Vlada Srbije zvanično je proglasila 2009. “Godinom Milutina Milankovića”, na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), u čijoj je galeriji u toku izložba posvećena njegovom čuvenom “Kanonu”, a za septembar je najavljen i međunarodni naučni simpozijum o klimatskim promenama na početku druge dekade 21. veka.
Povodom obeležavanja “Godine Milutina Milankovića” i 130-godišnjice rođenja tog velikog srpskog naučnika koji je rešio tajnu ledenih doba, uspostavio temelj savremene klimatologije, reformisao kalendar i dao niz značajnih građevinskih ostvarenja, Vlada Srbije obrazovala je i odbor za obeležavanje jubileja, čiji su počasni članovi predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković.
Za predsednika Odbora imenovan je akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU, a članovi su i potpredsednik vlade i ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić, ministar prosvete Žarko Obradović, ministar kulture Nebojša Bradić i ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.
Odbor je obrazovan na najvišem nivou da bi se istakao značaj jubileja, u cilju koordiniranja aktivnosti u vezi sa obeležavanjem 130 godina od rođenja Milankovića, saopštila je SANU.
S obzirom na kompleksnosti i značaj naučnog dela Milankovića, predviđeno je da se formiraju stručni timovi koji će se baviti realizacijom pojedinih faza jubileja.
Jubilej Milankovića uvršten je i na UNESKO-vu zvaničnu listu značajnih godišnjica.
Pod pokroviteljstvomj UNESKO-a, od 22. do 25. septembra biće održan i međunarodni naučni simpozijum “Klimatske promene na početku druge dekade ovog veka”, najavila je SANU.
Milanković je stvorio svoje najveće delo “Kanon osunčavanja” u Beogradu, a izložba posvećena tom radu u Galeriji SANU osvetljava rađanje njegove misli iz duha srpske kulture i njenu povezanost sa evropskom kulturom.
Reč je o savremenoj multimedijalnoj postavci sa originalnim trodimenzionalnim dinamičkim modelima interakcije Sunca i Zemlje koji daju jasan vizuelni prikaz Milankovićevih ciklusa i dinamike promene klime u prošlosti i budućnosti. Osim toga, mehanički modeli širenja glacijacije, kao i obrazovni softver za učenje Milankovićeve teorije, pružaju javnosti mogućnost da na prihvatljiv način shvati otkrića do kojih je on došao.
Milankovićev rad je prvi put omogućio egzaktnu rekonstrukciju klimatske prošlosti Zemlje i stvorio mogućnost da se predviđaju budući klimatski uslovi na našoj planeti. To njegovo naučno dostignuće čini ga istovremeno paradigmom srpske kulture 20. veka i najaktuelnijim delom savremene naučne misli koja se suočava sa sve zaoštrenijim problemom promene klime.
Niz je potvrda koje pokazuju veličinu, ispravnost i životnost Milankovićevog dela: njegova citiranost s vremenom ne opada, već raste, termin “Milankovićevi ciklusi” postao je standardni naučni termin, NASA ga ubraja u desetak divova nauka o Zemlji, toponimi na nebeskim telima nose njegovo ime...
Danas ne postoji nijedan deo Zemlje, od Arktika do Antarktika, od dna Indijskog okeana do Himalaja, gde prisustvo Milankovićevih ciklusa nije potvrđeno nekim od geoloških nalaza. Zapisi njegovih ciklusa mogu se videti na koralnim grebenima, kao i na lesnim nanosima, u dubokomorskim sedimentima, kao i na pećinskim stalagmitima.
Život Milankovića oličava najbolje vrednosti kontinuiteta srpske kulture, jer je on izdanak porodice inženjera, pravnika, pisaca... koja zna za svoje korene sve od vremena velike seoba Srba pod patrijarhom Čarnojevićem i naseljavanja Srba na obalama Dunava. Svojim delom on pokazuje snagu i viziju kulture koja je imala dovoljno snage da ga odvoji od uspešnog i ugodnog inženjerskog života u Beču i da mu otvori prostor da potvrdi sebe kao profesor primenjene matematike na Univerzitetu u Beogradu.
Milanković je i simbol povezanosti podunavskih kultura, jer se njegov rad odvijao u Beču i Pešti, a vrhunac je postigao u Beogradu.
Sajt SANU je www.sanu.ac.rs
