Godišnja doba Hajdna
Hor i Simfonijski orkestar RTS održaće 1. marta u Kolarčevoj zadužbini čuveni oratorijum “Godišnja doba” Jozefa Hajdna, povodom 200 godina od smrti tog austrijskog kompozitora, a pod vođstvom dirigenta Mladena Jagušta, kao solisti će nastupiti i sopran Snežana Savičić Sekulić, tenor Dejan Maksimović, bas Dragoljub Bajić i čembalistkinja Ana Zorana Brajević.
Hor i Simfonijski orkestar RTS održaće 1. marta u Kolarčevoj zadužbini čuveni oratorijum “Godišnja doba” Jozefa Hajdna, povodom 200 godina od smrti tog austrijskog kompozitora, a pod vođstvom dirigenta Mladena Jagušta, kao solisti će nastupiti i sopran Snežana Savičić Sekulić, tenor Dejan Maksimović, bas Dragoljub Bajić i čembalistkinja Ana Zorana Brajević.
Godišnja doba (Die Jahreszeiten) posle velkog uspeha “Stvaranja sveta”, Hajdn je gotovo odbio da napiše. Baron Gotfrid fon Sviten doneo mu je libreto koji, za razliku od uobičajenog, ne tretira biblijske teme, već odnos ljudi i prirode. Možda ne smatrajući tekst dovoljno značajnim, ili se plašeći da neće postići uspeh prethodnog dela, Hajdn je oklevao.
Upornošću fon Svitena, koji je bio libretista i za “Stvaranje sveta”, posle dve godine nastalo je poslednje veliko značajno delo tog kompozitora.
Kako se smenjuju godišnja doba, tako se menjaju i osećanja aktera tog oratorijuma, odnosno Simona - starog farmera, Hane - njegove ćerke i Lukasa – mladog seljaka, kao i hora, dočaravajući iskonsku povezanost prirode i čoveka.
Kompozitor i dirigent Hajdn (1732-1809) šire muzičko obrazovanje stekao je kao član dečačkog hora Bečke katedrale. U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije kao kompozitor i dirigent dvorske muzike kneževa Esterhazi razvijao samostalno, "odsečen od sveta", kako je govorio, "i prisiljen da postane originalan".
Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790, na kneževskim dovorovima u Ajzenštadu i Esterhaziu, dok je nakon 1790. većinom boravio u Beču.
"Dobri tata Hajdn", čuvar klasične tradicije, prvi u velikoj trojki bečkih klasika, Mocartov prijatelj i učitelj mnogih muzičara svoga doba, stekao je za života veliku popularnost i poštovanje.
Njegove 104 simfonije, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violončelo, mnoštvo kamernih kompozicija za različite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratorijumi, mise, kantate - čine jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uopšte.
Težište njegovog stvaranja je na instrumentalnoj muzici, a posebno je razvio klavirsku sonatu, gudački kvartet i simfoniju.
(SEEcult.org)
