• Search form

15.04.2011 | 12:28

Gugl u čast Čaplina

Internet pretraživač Gugl (Google) odaje 15. aprila počast Čarliju Čaplinu (Ćarlie Ćaplin), jednom od najvećih zvezda ere nemog filma.

Povodom Čaplinovog 122. rodjendana, Gugl je na naslovnu stranu postavio video sa insertima iz nekih od njegovih filmova.

Čarls Spenser Čaplin, engleski filmski glumac, scenarista, režiser i kompozitor, stvorio je jedan najupečatljivijih likova svetskog filma - lik skitnice Čarlija.

Gugl u čast Čaplina

Internet pretraživač Gugl (Google) odaje 15. aprila počast Čarliju Čaplinu (Ćarlie Ćaplin), jednom od najvećih zvezda ere nemog filma.

Povodom Čaplinovog 122. rodjendana, Gugl je na naslovnu stranu postavio video sa insertima iz nekih od njegovih filmova.

Čarls Spenser Čaplin, engleski filmski glumac, scenarista, režiser i kompozitor, stvorio je jedan najupečatljivijih likova svetskog filma - lik skitnice Čarlija.

Igrao je u više od 80 filmova, režirao 70, bio producent 30, a za 18 njih je komponovao muziku. Napisao je scenarije za više od 60 filmova, a sam sebe je igrao u čak 78.

Debitovao je 1914. u komediji “Preživeti” (Making a Living), a posle desetak kratkih filmova, pronašao je postojani lik koji su toliko zavoleli gledaoci: preširoke pantalone i tesni sako, suviše velike i poderane cipele, brčići, štap, polucilindar...

Bio je suosnivač filmskog studija United Artits 1919. i ubrzo počeo da snima celovečernje filmove u kojima je bio ne samo glumac, nego i scenarista, režiser, kompozitor.

“Mališan” (1921) je bio prvi celovečernji film koji je režirao, a ujedno je označio prekretnicu u Čaplinovom stvaralaštvu i postao jedno od njegovih najpoznatijih dela. Pola veka kasnije, 1971. godine, Čaplin je snimio obnovljenu verziju “Mališana”, sa specijalno komponovanom muzikom, čiji je lajtmotiv citat iz Šeste simfonije Čajkovskog.

U filmu “Zlatna groznica” (1925) Čaplin je stvorio lik usamljenog tragača za zlatom na Aljasci, kome se na kraju osmehnula sreća. “Ples testeninama” na viljuškama koje je izveo sedeći za stolom postigao je neverovatan uspeh i postao toliko omiljen filmski kadar da ga je Čaplin u originalnoj varijanti ponovio još dva puta. Film je preradio 1942. godine, ubacujući naratora, uz muziku koju je sam komponovao.
Čaplin je 1928. snimio “Cirkus”, priču o malom skitnici koji upada u cirkus bežeći od policajca i slučajno se pokazuje pred publikom. Filmu je dodeljen specijalni Oskar za, kako je stajalo u obrazloženju, “genijalnost scenarija, glumačko majstorstvo, režiju i produkciju”. To je jedan od najsmešnijih, ali istovremeno i najtužnijih Čaplinovih filmova.

Čaplinov prvi zvučni film (samo muzički pasaži) bio je “Svetla velegrada” (1931), koji je izraz njegovog originalnog stila, u kojem se prepliću najneočekivanija ekscentričnost, tužni lirizam i oštra satira.

Čaplinov glas njegovi obožavaoci prvi put su čuli u bioskopskim dvoranama tek u filmu “Nova vremena” 1936. godine.

Na ovdašnjim prostorima Čaplin je bio poznat i kao Šarlo, a u većem delu filmske istorije bio je i njen sinonim, kao i njegovi brkovi, polucilindar i štap.

Njegov život obeležile su ljubavne afere, razvodi, optužbe za komunizam (iako je izjavio: “Nisam komunista, niti sam bio član bilo koje političke organizacije”), pa za desni radikalizam... Lenjin i Staljin su ga obožavali, a sam je tvrdio da mu je “Krstarica Potemkin” omiljeni film.

Optuživali su ga da je sopstvene simbole “pozajmio” od drugih, a nacistički vodja Adolf Hitler pozajmio je njegov imidž. Čaplin, “mala skitnica” (bio je visok 1,65 m), uzvratio mu je filmom “Veliki diktator” 1940.

Britanac, Amerikanac, Švajcarac, apatrid…, Čaplin je postao i britanski vitez (1975).

Kada je uveliko postao milioner, još uvek je stanovao u vašljivim sobama holivudskih hotela, a svaki račun slao uredno na isplatu velikim studijima.

Njegov holivudski dom bio je i nezamenjiv studio za veliki broj sopstvenih filmova, povodom kojih je jednom izjavio: “Uvek očekujući šta moja publika očekuje, ja sam radio suprotno i to me je zabavljalo najviše od svega”.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r