Hajdnu u čast
Koncertom Hajdn Trija Ajzenštat (Haydn Trio Eisenstadt) 6. marta u Skupštini grada Beograda, počinje obeležavanje 200-godišnjice od smrti čuvenog kompozitora Jozefa Hajdna, čiji će vrhunac biti program “Hajdn u Londonu” od 13. do 15. marta u Kulturnom centru Beograda, posvećen Hajdnovom životu i delu s posebnim akcentom na kompozicije nastale u vreme njegovih poseta Londonu od 1791. do 1795. godine.
Koncertom Hajdn Trija Ajzenštat (Haydn Trio Eisenstadt) 6. marta u Skupštini grada Beograda, počinje obeležavanje 200-godišnjice od smrti čuvenog kompozitora Jozefa Hajdna, čiji će vrhunac biti program “Hajdn u Londonu” od 13. do 15. marta u Kulturnom centru Beograda, posvećen Hajdnovom životu i delu s posebnim akcentom na kompozicije nastale u vreme njegovih poseta Londonu od 1791. do 1795. godine.
Koncert ansambla “Hajdn Trio Ajzenštat”, koji dolazi direktno iz grada u kojem je Hajdn proveo najveći deo života, uvešće publiku u program godišnjice kojeg čine koncerti, predavanja, okrugli sto, izložba, filmovi.
Trio čine pijanista Harald Kosik, violinistkinja Verena Štorc (Stourzh) i violončelista Hanes Gradvol (Hannes Gradwohl), a ulaz na koncert je besplatan.
Osnovan 1992. godine, “Hajdn Trio Ajzenštat” spada u vodeće kamerne muzičke ansamble u Austriji, a održao je i niz koncerata u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, Irskoj, Mađarskoj, Izraelu, Turskoj i Švajcarskoj. Takođe, učestvovao je na Hajdn bijenalu u Vlanderenu u Belgiji, te na festivalu Vendsyssel u Danskoj i festivalu Hajdn u Japanu, kao i čuvenom Puškinovom muzeju u Moskvi.
Program “Hajdn u Londonu” biće održan i u ambijentu izložbe “Hajdn na turneji” u Austrijskom kulturnom forumu, a u galeriju Artget KCB-a preseliće se 13. marta, kada će biti otvorena dokumentarna izložba “Hajdn na turneji” (Haydn on Tour), uz uvodno predavanje “Londonska kamerna muzika Jozefa Hajdna” studenta muzikologije Srđana Atanasovskog.
Kompozitor i dirigent Hajdn (1732-1809) šire muzičko obrazovanje stekao je kao član dečačkog hora Bečke katedrale.
U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije kao kompozitor i dirigent dvorske muzike kneževa Esterhazi razvijao samostalno, "odsečen od sveta", kako je govorio, "i prisiljen da postane originalan".
Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790, na kneževskim dovorovima u Ajzenštadu i Esterhaziu, dok je nakon 1790. većinom boravio u Beču.
Hajdn je bio čuvar klasične tradicije, prvi u velikoj trojki bečkih klasika, Mocartov prijatelj i učitelj mnogih muzičara svoga doba, a stekao je za života veliku popularnost i poštovanje.
Njegove 104 simfonije, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violončelo, mnoštvo kamernih kompozicija za različite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratorijumi, mise, kantate - čine jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uopšte.
Težište njegovog stvaranja je na instrumentalnoj muzici, a posebno je razvio klavirsku sonatu, gudački kvartet i simfoniju.
