Hamlet Popovskog u JDP-u

Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) premijerno izvodi 17. septembra Šekspirovog “Hamleta” sa Nebojšom Glogovcem u naslovnoj ulozi, a novu verziju tog klasika potpisuje makedonski reditelj Aleksandar Popovski, koji kaže da već godinama ima jaku potrebu da ga režira, između ostalog - zbog sveprisutne nepravde.

Popovski je rekao 15. septembra na konferenciji za novinare da je imao potrebu da radi “Hamleta” jer ga “dugo progoni njegova rečenica: ‘Ja moram biti surov da bih dobar bio’”. Drugi razlog je fenomen nepravde.

Ceo koncept predstave baziran je na tome da Hamlet nije čovek koji prvi put susreće nepravdu, već je prošao kroz razne faze i u tom procesu je oštećen. 

“Mene je život nekako bacao u poslednje vreme od Istanbula, gde sam radio, do Engleske i Danske. Ono što čovek sreće u svim tim prostorima je nepravda, ali ne samo na visokim nivoima i u politici, nego i nepravda koja ulazi po kućama. To je nešto što je postalo sastavni deo bilo kog sistema. Taj spoj nepravde i Hamleta nekako me je opsedao. To je bio glavni razlog da se bavim ovim tekstom. Bilo koji tekst ne mošeš da radiš ako nemaš jak motiv, a posebno to važi za Hamleta”, rekao je Popovski, koji je u JDP-u ranije režirao i predstave “Kandid ili Optimizam” po Volteru i “Metamorfoze” po Ovidiju.

Šekspirov tekst adaptirao je Goran Stefanovski, preispitujući ratnu groznicu, paranoju, spoljnopolitičku situaciju…

“Kralj je stalno na štabskim brifinzima. Marširaju vojske, svi su u pripravnosti, vojnici na mrtvoj straži. Logorske vatre, šinjeli… Strani agresori. Policajci u pancirnim uniformama, civilne službe za obezbeđenje. Ludilo princa Hamleta nije samo privatno pitanje, reč je o ludilu cele države”, naveo je Stefanovski u programu predstave.

Popovski je kazao novinarima da je pozvao Stefanovskog, jer mu se činilo da “ne može sada da gleda Hamleta kao dečaka koji prvi put vidi nepravdu”, a hteo je i da ostane u okvirima Šekspirove tragedije.

“Naše generacije su prošle kroz razne vidove nepravde. I činilo mi se da je posebna dramatika u čoveku koji se više puta susreo sa nečim što mu je znano. To je tražilo malo preuređivanje materijala. Ali nije veliko, hteo sam da ostanem u okvirima Šekspira. Goran je pomogao, on je bio na neki načun čuvar Šekspira”, rekao je Popovski, ističući i da ne bi krenuo u taj projekat bez Nebojše Glogovca kao Hamleta.

“Trebao mi je fantastičan glumac, sa kojim sam već radio i jako dobro ga poznajem, a kada je prihvatio, posle smo tražili ko su ljudi koji prate Hamleta i tako se sklapala ekipa”, koju čine i Jasna Đuričić (Gertruda), Nikola Rakočević (Klaudije), Jovana Stojiljković (Ofelija), Goran Šušljik (Polonije), Vlasta Velisavljević (Duh Hamletovog oca), Bojan Dimitrijević (Grobar), Miloš Samolov i Boris Milivojević (Roz i Gil/stražari) i Milan Marić (Fortinbras).

Prema rečima Popovskog, bilo je pitanja ko je mlad, a ko je star, a za njega je najvažnije da je glumac dobar. U podeli je i Vlasta Velisavljević,  koji je prvi put igrao još 30-ih godina, naveo je Popovski, dodajući da je to jako uzbudljivo.

Glogovac je rekao da je veliko zadovoljstvo baviti se tako velikom temom i likom koji je negde utkan u svakog čoveka koji se usuđuje da se zapita šta radi u ovom životu i šta se to dešava oko njega.

“Hamlet je deo svake poštene i duboke ličnosti, čini mi se”, dodao je Glogovac.

Navodeći da mu je u današnje vreme komunkacije, kada je sve tako otvoreno i lako dostupno, saznatljivo, “čudno kako ljudi i dalje dozvoljavaju da budu jahani, maltertirani, da budu robovi pod teretom života”, Glogovac je rekao da Hamletova eksplicitnost u donošenju zaključaka i njegovi monolozi koji govore o svetu oko njega i situacijama u kojima se nalazi dosta jasno ukazuju na sve to već 400 godina, do danas.

“Fascinantno mi je to kod svakog dobrog komada - ta mitološka utemeljenost ljudskih problema koji ne dolaze do rešenja, evo i dan danas, iako su prevare vlasti i onoga što politika i sistemi rade od pojedinca vrlo očigledni i jasni. Nekad su bili skriveniji, a danas je sve na stolu, a opet funkcioniše, ljudi se ne bune, čak je manje bunta nego ranije”, rekao je Glogovac. 

Igrati Hamleta je, prema rečima Glogovca, i velika odgovornost, i veliko zadovoljstvo.

“U početku je postojao i strah - da li ja to mogu, šta će to meni, nisam to ja. Jer, sam ja svoje biti il’ ne biti prošao pre ne znam koliko i odlučio se za biti.  Čak sam imao averziju prema tom komadu dok sam bio mlađi, na Akedemiji nisam radio ni jedan monolog iz ‘Hamleta’. Kao film koji se mngo reklamira, pa osetiš - ne mogu da ga gledam… A onda je došao Aleksandar Popovski, veliki reditelj sa kojim je bilo zadovoljstvo i razgovarati i raditi - neko ko ume da glumcu nađe put da to što radi bude organsko, primereno baš njemu i bude vezano za njegovo biće, da na svoj način može da se probije do teme i poruke koju hoćemo da dobijemo”, rekao je Glogovac.

Glogovac je izrazio zadovoljstvo i saradnjom sa kolegama sa kojima je prošao do sada oko 95 proba. Posle rudarskog rada, kako je rekao, došlo se nečega što je ozbiljan rezultat.

“Hamlet” Popovskog je peta verzija te drame u istoriji JDP-a, koje produkcijom te predstave uccestvuje i u obeležavanju 400-godišnjice smrti Vilijama Šekspira.

Umetniccki direktor JDP-a Gorčin Stojanović rekao je da je velika svetkovina početi sezonu premijerom, i to Šekspirom, i naročito “Hamletom”, koga su do sada igrali Pleša, Žigon, Lečić i Mićanović.

“Skoro svaka generacija u JDP imala je svog Hamleta”, rekao je Stojanović, napominjući da, iako je nova predstava nastala u vreme obeležavanja 400 godina od smrti Šekspira, “nije prigodničarska”, već “ima svoju suštastvenost koja prevazilazi svaki povod”.

Scenografiju potpisuju NUMEN i Ivana Jonke, kostimografkinja je Maria Marković, kompozitor je Kiril Džajkovski, dizajn video projekcija potpisuju Lana Cavar i Timy Šarec, scenski pokret osmislila je Sonja Vukićević, a scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.

Karte za premijerno izvođenje “Hamleta” na Sceni “Ljuba Tadić” nisu u prodaji, a prve reprize su 20. i 24. septembra.

JDP priprema i predstavu “Pod žrvnjem” Dragoslava Nenadića, u režiji Egona Savina, nastavljajući tom dramom repertoarsku liniju novog čitanja zaboravljene baštine.

*Foto: Nenad Petrović

(SEEcult.org)