Hitni zahtevi kampanje Za dostojanstven rad u kulturi

Predstavnici reprezentativnih umentičkih udruženja, Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) i srpske sekcije Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA) zatražili su 25. oktobra od Ministarstva kulture Srbije hitno raspisivanje konkursa za kulturu za 2023. godinu, kao i rešavanje dugogodišnjeg problema dugova samostalnih umetnika prema ranije postignutom dogovoru. Povodom kampanje “Za dostojanstven rad u kulturi”, predstavnici NKSS, udruženja likovnih (ULUS), muzičkih (UMUS) i baletskih umetnika (UBUS), Stanice – Servisa za savremeni ples i AICA Srbija, pozvali su resorno ministarstvo i na odgovorno postupanje u interesu svih u polju kulture.

Nakon nedavnog poziva Ministarstvu kulture da hitno objavi rezultate zaostalih konkursa za 2022. godinu, što je u međuvremenu i učinjeno, predstavnici NKSS, ULUS, UMUS, UBUS, Stanice i AICA Srbija, kojima su se u kampanji “Za dostojanstven rad u kulturi” pridružili i Udruženje kompozitora Vojvodine (UKV), Udruženje arhitekata Srbije (UAS) i Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), pozivaju Ministarstvo kulture da već početkom novembra raspiše konkurse za 2023. godinu kako se ne bi ponovila situacija da zbog ustaljene prakse kasnog raspisivanja konkursa najveći deo umetničke produkcije biva blokiran u prvoj polovini godine.

Podsetivši da su rezultati više konkursa za finansiranje savremenog stvaralaštva i međunarodne saradnje objavljeni tek nedavno, odnosno sa zakašnjenjem od više od pola godine, iako je zakonski rok za realizaciju 60 dana, predstavnici NKSS i umetničkih udruženja naglasili su 25. oktobra na konferenciji za novinare da za ranije raspisivanje konkursa nema bilo kakvih zakonskih ograničenja i da je to samo pitanje dobre volje nadležnih.

Neblagovremeno raspisivanje konkursa dovelo je do toga da u toku jednog dana na kraju godine ima i po 15 programa samo organizacija sa nezavisne scene u Beogradu, ne računajući velike manifestacije poput Oktobarskog salona i drugih, rekla je predsednica UO NKSS Vida Knežević, dodajući da se zbog takve situacije akteri kulturne scene suočavaju sa neopravdanim optužbama za nesavesno planiranje i lošu organizaciju aktivnosti. “Odgovornost je na drugoj strani”, naglasila je Vida Knežević, ocenjujući da je situacija zapravo “nepodnošljiva”.

“Još ima vremena da se početkom novembra raspišu konkursi za 2023. godinu. Nije potrebno imati (usvojen državni) budžet, jer i dosadašnja praksa MKI pokazuje da se konkursi raspisuju bez navođenja iznosa sredstava koja su za njih planirana. Ključno je da MKI pokaže dobru volju i uloži napor da prepozna naš rad i uspostavi komunikaciju”, rekla je Vida Knežević, dodajući da će nastavak pasivnosti, neažurnosti i izuzetno štetne prakse u pogledu konkursa značiti odsustvo odgovornosti Ministarstva kulture.

Vida Knežević, Vahida Ramujkić, Jelena Vesić, foto: SEEcult

Zamenik predsednika UMUS-a Uroš Dojčinović rekao je da su konkursi MKI jedini način na koji je moguće održati aktivnosti, posebno ako su nekomercijalne kao što je većina programa UMUS-a. Dosadašnja praksa kasnog raspisivanja konkursa i odlaganja uplaćivanja odobrenih sredstava sve do jesenjih meseci dovodi do toga da se u poslednjem kvartalu godine nagomilaju događaji, a one koji su planirani u ranijim mesecima gotovo je nemoguće održati.

Poseban problem predstavlja u tom pogledu pokrivanje troškova gostovanja stranih umetnika, koji i inače pristaju da dođu za simbolične honorare i imaju razumevanje za kolege u Srbiji i siutuaciju u kojoj rade.

Slično je predstavio situaciju i zamenik predsednika UBUS-a Svetozar Krstić, ukazujući da je za pojedine programe potrebno i višegodišnje planiranje. Ako za realizaciju projekta ostane samo par meseci na kraju godine, onda to definitivno mora uticati i na kvalitet, upozorio je Krstić.

Uroš Dojčinović

Predsednica Stanice – Servisa za savremeni ples Marijana Cvetković ocenila je da su konkursi – slika kulturne politike koja se “vodi isključivo odozgo, u interesu onih koji imaju političku vlast”.

Zbog odsustva dijaloga nadležnih sa onima koji zapravo proizvode kulturu i umetnost i nastaju “ovi sukobi i strašni uslovi rada i života” umetnika i kulturnih radnika, dodala je Marijana Cvetković, konstatujući da nezavisna kulturna i umetnička scena još nije prepoznata kao relevantna i dalje ostaje na margini.

Prema njenim rečima, procesuru raspodele sredstava za programe i projekte karakteriše kasno raspisivanje konkursa, njihovo nevešto vođenje, privatizacija rada komisija umesto stručnog i utemeljenog suda… Posebno je u tom kontekstu ukazala na ekstremno kašnjenje rezultata konkursa za programe podržane kroz međunarodne fondove, što domaćim učesnicima stvara veliki problem ne samo u realizaciji programa, već i u izveštavanju Evropskoj komisiji ili drugim donatorima.

“To su uglavnom velika sredstva, a nije ih lako potrošiti na kraju godine za mesec dana”, rekla je ona, dodajući da cela situacija otežava i komunikaciju sa partnerima u evropskim i međunarodnim projektima.

Predstavnici NKSS i umetničkih udruženja posebno su ukazali na višedecenijski problem nagomilanih dugova samostalnih umetnika, za koje nisu sami odgovorni, već nadležne institucije koje nisu blagovremeno uplaćivale doprinose za njihovo zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje, pa su na to obračunavane i kamate. Iako nisu odgovorni za dug, poreski organi terete same umetnike, koji iz tog razloga ne mogu da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu ili odu u penziju.

Pokretači kampanje “Za dostojanstven rad u kulturi” traže stoga hitan nastavak rada Radne grupe reprezentativnih udruženja i Ministarstva kulture na rešavanju problema dugovanja samostalnih umetnika.

Članica Upravnog odbora ULUS-a Vahida Ramujkić podsetila je da je ta radna grupa formirana u aprilu na inicijativu svih 19 reprezentativnih umetničkih udruženja, a nedavno je od Poreske uprave konačno dobijena i procena ukupnog iznosa duga o kojem je reč – oko 129 miliona dinara.

Radna grupa postigla je bila dogovor da se dug reši tako što bi se dugovanje za zdravstveno osiguranje otpisalo u celini, budući da je reč o neostvarenom pravu, a da se dug za penziono i invalidsko osiguranje reši tako što bi se kamate otpisale, a osnovica bi bila pokrivena iz budžeta.

Tako bi 74 miliona dinara duga trebalo otpisati, a za uplatu, odnosno pokriće iz budžeta preostalo bi svega 54 miliona.

“Ova situacija ne predstavlja veliki napord da se reši, a samostalnim umetnicima bi bila od izuzetnog značaja”, naglasila je Vahida Ramujkić, podsetivši da je slično rešenje primenjeno 2018. godine za sveštena lica, koja po zakonu pripadaju istoj poreskoj kategoriji kao samostalni umetnici.

Status samostalnih umetnika se zbog dugogodišnje neadekvatne kulturne politike sveo zapravo na socijalnu kategoriju.

“Umesto profesionalnog statusa, to je postala socijalna kategorija za pomoć ljudima koji od sopstvenog rada nisu u stanju da zarade za život”, konstatovala je Vahida Ramujkić.

Predsednica Upravnog odbora AICA Srbija Jelena Vesić rekla je da neverovatno deluje da umetnici, kritičari, pisci… ljudi koji imaju velika postignuća u polju mišljenja i društvenog delovanja, budu danas na poziciji koja je ispod linije života i da glas svih tih ljudi bude tako utišan.

“Da li Ministarsvo kulture uopšte stoji iza tih vrednosti, bez kojih dolazimo na ono mesto koje savremena filmska produkcija zove idiokratija – vladavina gluposti, vladavina idiota”, rekla je Jelena Vesić i dodala da je zato važno da se vodi računa o minimalnom dostojanstvu umetnika i kulturnih radnija, a ne da se spuštaju na pozicije prosjaka, i poreds tolikog radam obrazovanja, programa, međunarodnih kontakata…

Kao primer neprepoznavanja značaja vrednih i strukturnih programa, Jelena Vesić navela je projekat AICA Srbija koji se tiče istorizacije likovne kritike od završetka Drugog svetskog rata do danas. Iako je najpre podržan od Ministarstva, u poslednje dve godine nije dobio sredstva, a reč je o projektu koji podrazumeva višegodišnje istraživanje i podršku.

“Ako se kaže da je projekat antologijski i dobijete nešto malo, a posle ne dobijete. Kako uopšte razmišljamo o razvoju takvih projekata? Da li je kultura samo neki instant način produkcije programa, ‘pucketanje prstom’, ili treba misliti planski, pet godina unapred, zaista preuzeti odgovornost za takav način mišljenja i rada”, rekla je Jelena Vesić.

Pokretači kampanje “Za dostojanstven rad u kulturi” istakli su da je ključno da se prepozna uloga reprezentativnih udruženja i organizacija koje predstavljaju nezavisnu kulturnu scenu kao relevantnih aktera u procesu donošenju odluka, pa i po pitanju zakonskih rešenja.

Vida Knežević je podsetila da je mogućnost za uključivanje u te procese predstavljalo delovanje Nacionalnog saveta za kulturu, ali da danas više ne postoji prostor na kojem bi reprezentativna udruženja mogla da zastupaju interese svojih članova i članica.

“To je jedan od ključnih zahteva Ministarstvu kulture, jer smatramo da mi sami možemo jedini da zastupamo svoje interese, kao i nadležne institucije kojima je to u opisu posla”, rekla je Vida Knežević i izrazila očekivanje da će se nova-stara ministarka kulture Maja Gojković, koja je u svojim ključnim strateškim prioritetima istakla poboljšanje uslova rada samostalnih umetnika, ali i polja vaninstitucionalne kulturne prozivodnje, vratiti na ključne tačke koje je sama predstavila i da će ih realizovati.

“Zaista je potrebna samo dobra volja. Zakonski okviru postoje”, dodala je Vida Knežević.

(SEEcult.org)

*Tekst je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.