Holivud zna samo za sebe

Američki filmski reditelj srpskog porekla Piter Bogdanovič (Peter Bogdanovich) izjavio je 24. februara u Beogradu, uoči otvaranja 40. FEST-a, da Holivud ne poznaje srpsku kinematografiju, kao ni kinematografije u regionu, ali ni strani film uopšte.

“Na žalost, Holivud vrlo malo poznaje strani film. Oni su šovinisti. Ne interesuju ih filmovi koji nisu američki”, rekao je Bogdanovič na konferenciji za novinare u Sava centru, ocenjujući da je bilo bolje 50-ih i 60-ih godina.

Američka filmska javnost zna sa ovih prostora gotovo samo za Emira Kusturicu, rekao je Bogdanovič, dodajući da bi voleo da sa Kusturicom provede sada neko vreme.

Upitan o Srbima u holivudskom filmu, temi koja je aktuelizovana proteklih nedelja filmom Anđeline Džoli “U zemlji krvi i meda”, Bogdanovič je rekao da nije gledao filmove koji su negativna propaganda. Dodao je da nije ni nailazio na neka antisrpska osećanja, “osim 1999. godine, u doba (Bil) Klintonovog bombardovanja”, za koje misli da je bilo nepotrebno.

“Mada, mislim da se tamo ne razume situacija na Balkanu”, rekao je Bogdanovič, koji je bio na FEST-u dva puta. Prvi put je bio gotovo pre četiri decenije, 1973. godine, kada je učestvovao filmom “Poslednja bioskopska predstava”. Tim filmom i počinje 25. februara njegova retrospektiva u Muzeju Jugoslovenske kinoteke koja će mu uručiti i svoje najviše priznanje - Zlatni pečat.

Bogdanovič je i član Američke filmske akademije, koja će 26. februara u Holivudu proglasiti nove dobitnike Oskara, ali je rekao da nije siguran ko će odneti glavne nagrade.

“Svi misle da će pobediti ‘The Artist’. Mislim da je dobar film, ali ne smatram da je najbolji”, rekao je Bogdanovič, ističući filmove “Hugo” Martina Skorsezea i “Potomci” Aleksandra Pejna.

Bogdanovič je najavio i svoja nova dva filma - komediju “O vevericama i orasima”, odnosno o visokoj prostitutki koja dovodi klijente u probleme, snimaće u julu i avgustu u Njujorku, a sledeće godine planira i komediju “Wait for Me” o duhovima.

Prema rečima Bogdanoviča, koji je i scenarista, i glumac, i producent, najbolje se oseća kao reditelj, jer je to najsveobuhvatnije.

“U poređenju sa režijom, gluma je odmor. Jednom sam to rekao Al Paćinu koji me je popreko pogledao”, dodao je Bogdanovič.

Bogdanovič je rekao i da oduvek voleo da pravi filmove, da zabavlja i obrazuje ljude, informiše ih i da učini, da se, po izlasku iz bioskopa, osećaju drugačije i bolje.

Priznao je i da je oduvek voleo filmsku industriju, ali je naveo da nikada nije pravio kompromise.

Bogdanovič se osvrnuo i na uticaj koji je Rodžer Korman imao na njegov rad, navodeći da je zaslužan i vrlo odgovoran za početak njegove karijere.

Upoznao je Kormana, koji je finansirao njegov prvi film, dok je radio kao saradnik “Eskvajera”.

Istakao je da je veliki uticaj na njega i američki film uopšte imala francuska filmska kritika, jer je “bila sposobna da objasni Holivudu šta je tamo dobro, a šta nije”.

Prema njegovom mišljenju, za svakog autora su najvažnije novčane nagrade, jer omogućavaju da stvori novo delo i pokaže šta najbolje ume.

Bogdanovič i dalje piše, a pokrenuo je i blog o starim filmovima http://blogdanovich.com

Današnja filmska kritika, prema njegovoj oceni, mnogo je bolja internetu, nego u štampi. Bogdanovič je dodao da je na blogovima pročitao sjajne kritike i o svojim filmovima.

Bogdanovič je rekao i da mlade američke studente ne interesuju, niti poznaju stare filmove, dok u Evropi nije tako i mnogo se bolje poznaje istorija filma.

Bogdanovič je potvrdio i da mu je bilo ponuđeno da režira “Kuma”, pre nego što je tu ponudu dobio Frensis Ford Kopola.

Prema rečima Bogdanoviča, nije prihvatio tu ponudu, jer nije bio dobio scenario. Samo mu je rečeno da je reč o dobroj knjizi Marija Puza o mafiji. “Rekao sam da me ne zanima da pravim film o mafiji. Priznajem, da su mi ponovo ponudili, bio bih zainteresovan”, rekao je Bogdanovič, napominjući i da je u to vreme radio film “Što te tata pušta samu” koji je bio drugi po gledanosti posle “Kuma”.

Bogdanovič je najveća zvezda 40. FEST-a, koji je otvorio sa češkim filmskim i pozorišnim rediteljem Jiržijem Menclom, ističući da mu je drago što je ponovo u Beogradu i da bi voleo da je tu i njegov otac, koji je iz Rume u Srbiji emigrirao u SAD.

“Bio je sajajan slikar. Voleo bih da je večeras ovde, bilo bi mu drago da vidi kako je njegov sin dočekan”, rekao je Bogdanovič jedva uzdržavajući suze.
Prema njegovim rečima, srpski jezik je nekada dobro znao, ali je, kako je na srpskom i rekao, “puno zaboravio”.

Bogdanovič će 25. februara održati master klas na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, uz moderaciju Dinka Tucakovića, filmskog kritičara, reditelja i upravnika Muzeja Jugoslovenske kinoteke.

Retrospektiva Bogdanoviča obuhvata filmove “Poslednja bioskopska predstava” (1971), “Mesec od papira” (1973), “Što te tata pušta samu?” (1972), “Bioskop za groš” (1976), “Dejzi Miler” (1974), “Maska” (1985), “Dan kada su se svi smejali” (1981) i “Zaljubljeni porotnik” (1988).

Kinoteka je, u čast Bogdanoviča, priredila bila i ciklus filmova snimljenih 1939. godine, kada je rođen u Njujorku.

Bogdanovič je pripadnik talasa reditelja “novi Holivud”, kojem su pripadali i Skorseze, Spilberg, Altman, Alen, Fridkin, De Palma i Kopola.

Glumu je 50-ih učio kod Stele Adler, a ranih 60-ih je postao poznat kao programski urednik u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MoMA).

Bio je opsesivni posetilac bioskopa - u mladosti je gledao i po 400 naslova godišnje, pa je rezultat njegove posvećenosti prikaz rada američkih reditelja kao što su Orson Vels i Džon Ford. O Fordu je kasnije objavio i knjigu zasnovanu na beleškama nastalim tokom rediteljeve retrospektive u MoMA, kao i rada Hauarda Hoksa.

Objavio je više od 12 knjiga o različitim aspektima filma i filmskog stvaralaštva, a pojavio se i kao glumac u mnogim filmovima i TV serijama.

Mlađe generacije ga najpre poznaju kao psihijatra iz kultne TV serije “Sopranovi” (Sopranos) i kao urednika programa filmskih klasika na kablovskoj televiziji u Njujorku.

Svetska federacija filmskih arhiva (FIAF) dodelila je Bogdanoviču 2007. godine nagradu za životno delo, svrstavajući ga rame uz rame sa velikanima kao što su Bergman ili Oliveira.

Sajt FEST-a je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)