I pohvale i kritike za Predlog strategije razvoja kulture

Početak javne rasprave o Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji od 2017. do 2027. godine, održane 1. septembra u Matici srpskoj u Novom Sadu, a najavljene u još šest gradova do kraja meseca, protekao je u pohvalama na račun Ministarstva kulture i informisanja koje je konačno izradilo taj dokument, predviđen Zakonom o kulturi iz 2009. godine, ali su se čule i kritike u vezi sa definisanjem ciljeva i mera, terminologije, izostavljanjem pojedinih segmenata koji su ocenjeni važnim za kulturni razvoj, kao što je obrazovanje, odsustvom preciznih podataka o stanju kulture koji bi bili osnova za rešavanje problema koje odražavaju...

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji je sa direktorom Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) Vukom Vukićevićem predstavio Predlog strategije, pozvao je sve da dostave konkretne primedbe i predloge pisanim putem, budući da će konačan tekst biti definisan po završetku javne rasprave, a kao najvažnija obeležja predloženog dokumenta za koji je rekao da ima “relativno razumno ambiciozne razvojne planove” i da je “optimalan u datim okolnostima”, naveo je povećanje budžeta za kulturu, zakonsku reformu, međunarodnu saradnju, uključujući otvaranje srpskih kulturnih centara u Pekingu, Berlinu, Moskvi i Trstu, zaštitu kulturnog nasleđa, razvoj savremenog stvaralaštva i kapitalne investicije.

U prisustvu zvaničnika Matice srpske, Ogranka SANU u Novom Sadu i Univerziteta, koji su organizovali sa Ministarstvom javnu raspravu, te predstavnika pokrajinskih i gradskih vlasti zaduženih za kulturu i brojnih ustanova kulture, Vukosavljević je posebno istakao i važnost rešavanja dva pitanja iz uvodnog dela Predloga strategije, koja su do sada, kako je naveo, možda i izbegavana, a odnose se na definisanje srpskog kulturnog prostora i dimenzija srpske kulture.

Navodeći da se politički prostor jedne države završava na njenim granicama, ali da za kulturni prostor važe drugačija pravila, jer se prostire i izvan političkog prostora - gde je određeni narod tokom dugog istorijskog trajanja ostavio tragove svog materijalnog i nematerijalnog nasleđa, Vukosavljević je rekao da se u tom smislu srpski kulturni prostor prostire od Kumanova, Skoplja, Skadra, Drača, Dubrovnika, Zadra i Trsta, te Budimpešte, Sent Andreje i Temišvara do Beča.

Vukosavljević je rekao da pitanje srpskog kulturnog prostora nije političko, već je bez obzira na to ko će biti ministar i kakva će biti politička oprdeljenja narednih vlada, važno pre svega zbog finansiranja i zaštite kulturnog nasleđa koje postoji na tom prostoru, a na pojedinim delovima je ugroženo.

Kao drugo važno pitanje, za koje je rekao da je već izazvalo pokušaje negacije, Vukosavljević je naveo definisanje dimenzija srpske kulture koje su u Predlogu strategije navedene kao: slovenska, vizantijska, starobalkanska, herojska, prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna, odnosno dimenzija otvorenosti.

“Šta je to što čini jezgro srpske kulture u dugom trajanju od 1.500 godina - koliko postoje pisani ili drugi pouzdani tragovi trajanja srpskog naroda na istorijskoj sceni, kada se srpski narod izdvojio iz korpusa slovenskih naroda - jeste pitanje za važnu, ozbiljnu, naučno utemeljenu društvenu saglasnost koja nije bitna zato što savremena kultura od nje živi, ali je dužnost ovih generacija da pokušaju da definišu šta je to DNK srpske kulture - ko smo, šta smo i kako se zovemo i šta je ono atomsko jezgo i izvor nadahnuća i inspiracije za našu kulturu u širem smislu. Ako kulturu - što nas nauka obavezuje, ne posmatramo samo kao stvaralaštvo i umetnost, već je shvatamo u širem izrazu kao skup normi, pravila, običaja, tradicije, verovanja, religije, metafizike, filozofije, jezika, pisma, načina života, uverenja… onda je bez sumnje važno da ustanovimo ko smo i kako se zovemo…”, rekao je Vukosavljević, dodajući da Ministarstvo smatra da je to važno da se ozvaniči u strateškom dokumentu, jer “Srbija i srpski narod nemaju razloga da se stide, već naprotiv, imaju razloga da se ponose svojom tradicijom i njenim izvorištem”.

Vukosavljević je pozvao sve da posebnu pažnju obrate na predlog da se iz bruto društvenog proizvoda (BDP) ubuduće izdvaja veći procenat za kulturu, koji sada iznosi 0,68%, i zbog čega je Srbija trenutno na dnu lestvice evropskih zemalja.

Ukazujući na preporuku Uneska da se za kulturu izdvaja minimum 1% BDP-a, jer se ispod tog nivoa smatra da je kultura ugrožena, Vukosavljević je istakao da je Predlogom strategije predviđeno povećanje od 0,1% u narednih deset godina (do 1,68% 2027), ali je nagovestio mogućnost da “već 2018. godine bude naglo učinjen skok na famoznih 1%, uz nastavak godišnjeg povećanja od po 0,1%”.

“Videćemo šta će reći Ministarstvo finansija… Nisu uvek nož i pogača u našim rukama, ali je povećanje izdvajanja budžeta za kulturu jedan od glavnih prioriteta”, rekao je Vukosavljević koji je prethodno izjavio novinarima da o tome još nije razgovarano na nivou vlade, ali da Ministarstvo kulture “ne sedi skrštenih ruku” i da je u konsultacijama sa Ministarstvom finansija,ali da ne bi prejudicirao ishod tih razgovora.

“Videćemo koliko je naš duštvo i finansijski i politički i na svaki drugi način kadro da na sebe preuzme taj teret, jer to je jedna stvar koja je vrlo važna za kulturu ove zemlje, i ne samo za kulturu”, rekao je Vukosavljević uoči početka javne rasprave novinarima.

Kao posebno važne segmente Predloga strategije, Vukosavljević je naveo i usvajanje niza zakona i podzakonskih akata.

Zakoni ne čine kulturu, ali svakako pomažu da ona uspešnije diše, radi, razvija se i bude efikasnija”, rekao je Vukosavljević, napominjući da Predlog strategije prati i Akcioni plan koji određuje rokove aktivnosti.

Kao posebno važne zadatke, naveo je i zaštitu kulurnog nasleđa, kao temeljne vrednosti društva koju, međutim, karakteriše zapušteno stanje u pojedinim segmentima. U tom kontekstu je pomenuo i važnost zaštite nasleđa ne samo srpskog naroda, već i drugih kulturnih zona na ovim prostorima tokom istorije.

U pogledu međunarodne saradnje, ministar je izdvojio plan o otvaranju četiri srpska kulturna centra u naredne četiri godine, uključujući u Pekingu, koji se očekuje do kraja ove, a to bi, kako je rekao, bio najveći iskorak u poslednjih nekoliko decenija.

Vukosavljević je pomenuo i potrebu razvoja savremenog stvaralaštva, između ostalog i kroz povećanje sredstava za mobilnost umetnika, a istakao je i plan kapitalnih investicija i otvaranja novih muzeja, uz okončanje dve najvažnije rekonstrukcije - Narodnog i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, te Narodnog pozorišta u Subotici i Pozorišta u Vranju.

Napominjući da je Strategija ozbiljan dokument, ali da “neće sama po sebi doneti posledice”, Vukosavljević je rekao da ona samo može da da putokaze i uputstva, odnosno “izrazi spremnost, složnost društva da u narednih deset godina, koje jako brzo prođu, kulturni razvoj odvija u skladu sa nekim principima”.

Predlog strategije zdušno je pozdravio na početku javne rasprave predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, ističući da nijedno ozbilјno društvo neće ostaviti sferu kulture bez temelјnih strateških zamisli koje opisuju, kako pogled na kulturnu prošlost, tako i pogled na sadašnjost i budućnost. On je u tom pogledu posebno istakao značaj “odlučnog stava ministra”, kome je zahvalio što prisustvuje javnoj raspravi, i to ne sam, već sa članovima tima koji su pisali Predlog strategije i pomoćnicima za različite oblasti.

U ime tima koji je napisao Predlog strategije, direktor ZAPROKUL-a Vuk Vukićević istakao je da je taj dokument odraz potrebe za planskim pristupom kulturi i da je velika pažnja posvećena stvaranju podsticajnog okruženja, kako za institucionalni sektor, tako i za civilni i privatni.

Akcioni plan za deset godina pratiće dvogodišnji akcioni planovi koji će, kako je rekao, sadržati izveštaje o ciljevima koji se ispunjavaju ili ne.

Vukićević je pobrojao načela strateškog razvoja kulture, prioritete (razvoj kadrova, razvoj infrastrukture i evropske integracije i međunarodna saradnja), te sedam prioritetnih područja, posvećenih opštim ciljevima (razvoj institucionalnih okvira u kulturnom sistemu, odgovorna kadrovska i upravljačka politika, ravnopravno učešće svih građana u kulturnom životu, razvoj kulturnih potreba, kultura međusobnog razumevanja, negovanje srpskog jezika i ćirilice i povezivanje srpskog kulturnog prostora), kao i pet oblasti kulturnog razvoja, u kojima će, pored tih sedam opštih ciljeva, biti ostvarivani i ciljevi posebno vezani za te oblasti (kulturno nasleđe, savremeno stvaralaštvo, digitalizacija kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, međuresrono i međusektorsko povezivanje i saradnja različitih nivoa vlasti, te međunarodna saradnja).

Prema rečima Vukićevića, u izradu Predloga strategije bili su, osim zaposlenih u Ministarstvu i ZAPROKUL-u, uključeni u smislu konsultacija i predstavnici ustanova kulture, civilnog društva i Nacionalnog saveta za kulturu, a tekst je pisan i na osnovu ranijih nacrta strategije, međunarodnog iskustva i podataka iz istraživanja.

Upravo naučna zasnovanost proklamovanog kulturnog razvoja bila je jedna od povoda za kritičke tonove tokom diskusije.

Prorektorka Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Snežana Smederevac istakla je značaj podataka na osnovu kojih se piše Predlog strategije razvoja kulture koju je ocenila najvažnijim dokumentom te vrste, jer od nje zavisi i odnos prema tradiciji, i prema savremenom stvaralaštvu. Zbog toga je neophodno imati tačne pokazatelje stanja kulture i toga šta se želi postići za deset godina.

“Na osnovu čega ćemo znati da smo postigli zacrtano? Na osnovu podataka. Podaci su blago”, rekla je ona, upozorivši da u Predlogu strategije nedostaju adekvatni podaci, pojedini se razlikuju od podataka Republičkog zavoda za statistiku, a za neke nema izvora, pa je pod znakom pitanja njihova verodostojnost.

Kao primer, navela je podatke o broju biblioteka i njihovog članstva, broju pozorišta, bioskopa…

Pojedine podatke, kako je dodala, ne prate odgovarajuće mere, poput toga da je 2015. godine 68% domaćinstava koristilo računar. Iza te ispravne konstatacije, nije moguće pronaći odgovarajuće mere, osim toga što je načelno istaknuta potreba podrške medijima koji razvijaju kulturne potrebe, rekla je prof. Smederevac, navodeći da je na sajtu REM-a moguće pritom uvideti da komercijalne TV stanice sa nacionalnom pokrivenošću, poput B92, Prve i Pinka, imaju 0% kulturno-umetničkog programa, a ni javni servisi nisu mnogo bolji - RTS 1,9%, RTV 4,4%

“Pitanje je šta mi hoćemo Strategijom? Da kultura bude elitistička ili da razvijamo kulturne potrebe ljudi. Mera podrške medijskim projektima je OK, ali ja bih imperativno postavila obavezu medija da se pridržavaju zakonske obaveze o kulturno-umetničkom programu, na osnovu čega su i dobili uostalom dozvole za rad”, rekla je između ostalog prof. Smederevac, koja je posebno istakla i potrebu jačanja saradnje kulture i obrazovanja, s obzirom na tzv. treću misiju univerziteta danas - u smislu angažovanja u vezi sa rešavanjem aktuelnih društvenih problema, pored transfera znanja i transfera tehnoloških dostignuća.

Takođe, zauzela se za afirmisanje koncepta “otvorene nauke”, koji omogućava pristup naučnim radovima i svim drugim dokumentima kojima univerziteti raspolažu, a ocenila je i da nije na adekvatan način odgovoreno na pitanje digitalnog nasleđa i načina na koji treba sa njim postupati.

Prema njenim rečima, Predlog strategije sadrži previše ciljeva i mera, koje nijedan Akcioni plan ne može da isprati, između ostalog i zato što nije jasno šta je šta.

Kritički osvrt na Predlog strategije dao je i akademik Miro Vuksanović, upravnik Biblioteke SANU, koji je ujedno pohvalio ministra i njegov kabinet zbog ozbiljnosti prema zakonskoj obavezi izrade takvog strateškog dokumenta i njegovog podnošenja javnosti na uvid, što je oceno kao hrabar i izazovan poduhvat.

Smatrajući, međutim, da bi bilo prirodnije da se Predlog strategije odnosi na period od četiri godine - koliko je mandat vlade, Vuksanović je rekao da bi to bilo celishodnije i zbog toga što je nepoznanica da li će Srbija za deset godina biti u EU ili i dalje van nje.

Vuksanović se zauzeo za preciznije određenje procesa digitalizacije, predložio osnivanje enciklopedijskog zavoda pri Matici srpskoj, a posebno je istakao potrebu snažnije brige za srpski jezik i pismo, ocenjujući da je ćirilica danas “kao pastorka, dok latinica sve više postaje maćeha”.

Komentarišući plan o kapitalnim investicijama i izgradnji sedam novih muzeja, Vuksanović je rekao da nije video da su pomenuti Muzej Nikole Tesle i Muzej genocida.

Iako je pohvalio plan o povećanju budžeta za kulturu, konstatovao je da će to “zavisiti od onih koji na izborima ne pominju kulturu”.

Istakao je i da bi među dimenzijama srpske kulture trebalo staviti slobodarsku umesto herojsku, između ostalog i zato što reči sloboda nema u Predlogu strategije, a za kulturu je ta dimenzija neophodna.

Imajući u vidu kako se primenjuju ranije donete strategije za nauku i obrazovanje, Vuksanović je ocenio i da ima osnova za cinizam da “ćemo imati muzej strategija”.

Istu ocenu Vuksanović je već izneo ranije u izjavi “Politici”, a sada je zamerio Ministarstvu zbog “opomene” koje je poslalo SANU tim povodom, za koju je čuo od, kako je rekao, nerazdvojnog prijatelja, takođe akademika.

“Ni u doba jednopartijskog sistema nisam zbog javnog mišljenja dobio pisanu opomenu od državnog organa, a kamoli da je upućena na druge adrese…”, rekao je Vuksanović, na šta je ministar odgovorio da nije reč o opomeni, već o imejlu koji je Ministarstvo uputilo SANU povodom Vuksanovićeve izjave o “muzeju stategija”, u nameri da, kako je naveo, sazna “u legitimnoj prepisci” da li je reč o njegovom ličnom sarkazmu ili je to stav SANU.

Predsednik novosadskog Ogranka SANU akademik Stevan Pilipović, inače, pohvalio je Predlog strategije, ocenjujući da taj obiman tekst donosi “afirmativne i kvalitetne strateške ciljeve”. Naveo je i da bi trebalo popraviti neke detalje, a između ostalog, posebno je istakao etičke principe u vezi sa naučnim radovima, ocenjujući da etička insuficijencija karakteriše današnje stanje u Srbiji.

Dugoročne ciljeve u Predlogu strategije pohvalio je i dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu profesor Siniša Bokan, ali je izneo i zamerke, između ostalog i to da je, pored zaštite kulturnog nasleđa, potrebno istaći i pitanje njegove prezentacije. Kao i još nekoliko učesnika, apostrofirao je ulogu medija u razvoju i promociji kulture i potrebu okretanja ka internet platformama koje sve više i koriste za informisanje, naročito među mladima.

Kao veliki problem Predloga strategije, Bokan je naveo to što je obrazovna funkcija kulture pomenuta samo par puta, a prema njegovom mišljenju, zaslužuje poseban odeljak i treba da se odnosi na sve nivoe obrazovanja, kao i mediji, kojima se takođe ne posvećuje pažnja.

Sumirajući dvočasovnu raspravu, koja je nastavljena posle pauze otvaranjem mogućnosti da i ostali prisutni daju kraće komentare, ministar je rekao da “sve protiče onako kako bi i trebalo”, jer su se od merodavnih i stručnih ljudi čule ocene koje su neophodne, a okarakterisao ih je i kao celishodne, dobro zapažene i sa dobrom namerom iskazane.

“Ovo je dokument svih nas. Sve ove primedbe i ocene su izvanredne”, rekao je Vukosavljević i zamolio sve koji su zainteresovani da pomognu konkretnim definicijama i sadržajima u pisanom obliku, koje mogu poslati Ministarstvu na adresu strategija@kultura.gov.rs ili poštom na adresu: Vlajkoviceva 3, 11000 Beograd.

Vukosavljević je rekao da očekuje da će, nakon javne rasprave i izvesnih korekcija teksta na osnovu sugestija, finalna verzija Predloga strategije biti podneta skupštinskom Odboru za kulturu krajem oktobra, te da će se pred poslanicima naći do kraja godine.

Prema njegovim rečima, rano je reći šta će Ministarstvo prihvatiti od dosadašnjih primedbi i predloga.

“Ono što je malo bilo nedostatno iz našeg ugla to je što, uz kritike na neka rešenja, nisu dati i predlozi rešenja koja proističu iz kritike”, rekao je Vukosavljević novinarima uoči javne rasprave.

Uoči početka zvanične javne rasprave, tekst predložene strategije oštro je kritikovan na javnoj diskusiji koju su organizovali Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana, ocenjujući da bi predloženi tekst trebalo povući zbog niza manjkavosti, ali i zbog vrednosnog okvira koji je opisan kao reakcionaran i nacionalistički.

Nakon Novog Sada, planirano je da javne rasprave budu održane 4. septembra u Subotici, 7. septembra u Užicu, 12. septembra u Kosovskoj Mitrovici, 14. septembra u Kragujevcu, 18. septembra u Nišu i 28. septembra u Beogradu.

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.