Ilićeva Odmazda uz Revoluciju
Umetnik Dragan Ilić ponoviće 16. oktobra u centru Beograda projekat “Odmazda” (Retribution), u znak podrške samoorganizovanom aktivistima pokreta “Ujedinjeni za globalne promene”, koji nastavljaju protest protiv političkih i finansijskih moćnika i drugih stožera neoliberalnog kapitalizma i uzročnika ekonomske krize.
Umetnik Dragan Ilić ponoviće 16. oktobra u centru Beograda projekat “Odmazda” (Retribution), u znak podrške samoorganizovanom aktivistima pokreta “Ujedinjeni za globalne promene”, koji nastavljaju protest protiv političkih i finansijskih moćnika i drugih stožera neoliberalnog kapitalizma i uzročnika ekonomske krize.
Ilić će site specific instalaciju “Odmazda” izvesti 16. oktobra u 16 sati na Trgu Nikole Pašića, gde je zakazan i nastavak akcije “Ujedinjeni za globalne promene”, započete 15. oktobra širom sveta, uključujući i Beograd i mnoge druge gradove u regionu.
Projekat “Odmazda” nastavak je Ilićevog višedecenijskog projekta kojim izražava jasan stav protiv “ljudi koje ne voli”, a započeo ga je još 70-ih godina prošlog veka u Australiji.
Novu fazu tog projekta, koju je nazvao “Odmazda”, započeo je polovinom septembra na Platou dr Zorana Đinđića na Trgu republike u Beogradu, a potom nastavio na proteklom 12. Istanbulskom bijenalu.
“Odmazda” podrazumeva zakucavanje fotografija odabranih političara i drugih moćnika drvenim zašiljenim olovkama za zemlju, drvo i druge objekte u javnom prostoru, a zatim prepuštanje prolaznicima da na isti način iskažu mišljenje.
“To je moja lična osveta prema ljudima koje ne volim - političarima, diktatorima, korporacijama i medijskim mogulima - ljudima koji kontrološu ceo svet”, rekao je Ilić povodom projekta “Odmazda”, dodajući da je reč zapravo o svojevrsnoj globalnoj mafiji.
Ilić je, nakon Istanbula, nameravao da nastavi “Odmazdu” u Siriji, ali mu nije dozvoljen ulaz u tu zemlju, čiji je predsednik Bašar el Asad na listi nekoliko desetina umetnikovih omraženih ličnosti, među kojima su i političari, diktatori, medijski moguli i korporacije.
Među njima su i bivši američki predsednik Džordž Buš, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, sirijski Bašar el Asad, venecuelanski Ugo Čavez, zatim italijanski premijer Silvio Berluskoni, medijski mogul Rupert Mardok, svrgnuti libijski lider Muamar Gadafi, kubanski predsednik Fidel Kastro, ruski premijer Vladimir Putin, predsednik Zimbabvea Robert Mugabe, papa Jovan Pavle Drugi, bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević, kineski premijer Ven Điabao, severnokorejski lider Kim Jong-il, desničarska kandidatkinja Republikanske partije za predsedničke izbore 2012. u SAD Mišel Bahman, srpski tajkun Milorad Mišković, bivši američki sekretar odbrane Donald Ramsfeld...
Ilić planira da u narednom periodu nastavi projekat “Odmazda” u Skoplju, pa u Briselu, Londonu i Njujorku, a onda i u Izraelu, Jordanu, Egiptu... Pokušaće ponovo da uđe i u Siriju.
Tom prilikom će takođe pružiti podršku aktivistima pokreta “Ujedinjeni za globalne promene”, jer smatra da samo istovremeni masovni građanski protesti na ulicama i konstantan pritisak na moćnike mogu da dovedu do istinskih promena.
Ta Ilićeva site specific performans-instalacija proističe iz prepoznavanja ekonomske, religijske, političke i generacijske, a pre svega epistemološke krize koja je zahvatila čitavu planetu.
Prema konceptu projekta “Odmazda”, svetski problemi dostigli su tačku ključanja širom planete, a kriza se simultano širi upotrebom društvenih medija, glavnih organizacionih alatki. Ljudi su marginalizovani, posebno mladi i pripadnici manjinskih grupa. Više ne mogu da izdrže ogroman rastući jaz između bogatih i siromašnih, starih i novih verovanja i vrednosnih sistema. Najveći kamen spoticanja pritom je činjenica da mladima nije dozvoljeno da učestvuju i doprinesu novim idejama - društvene i političke strukture konstantno ih isključuju iz tog procesa.
Kritične mase, dakle, najpre se javljaju u vidu mirnih protesta. Tvrdokorni režimi ne prihvataju promene i mirni protesti prerastaju u domino efektu u ustanke i revolucije, kao što se pokazalo na Bliskom Istoku. Pokazuje se da se režimi mogu promeniti jedino kada milioni ljudi izađu na ulice, protestujući i odbijajući da rade.
Čitav proces realizovanja projekta “Odmazda” biće dokumentovan fotografijama i video snimcima, a naknadno će biti predstavljen na izložbama na različitim lokacijama širom sveta.
Prva izložba biće održana u Centru za medijsku umetnost Video Pool u Vinipegu u Kanadi.
Ideja za "Odmazdu", kao visokorizični konceptualni umetnički projekat globalnog kaznenog uspostavljanja pravde, proističe iz ranije serije Ilićevih performansa “Ljudi koje ne volim” (The People I Don’t Like), koja je započeta u Australiji 1977.
Ilić je taj performans izveo i 2008. u Beogradu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, kada je pozvao publiku da ga gađa zašiljenim grafitnim olovkama dok uzvikuje imena različitih nevoljenih javnih ličnosti.
Sada radom "Odmazda", odnosno spontanom i neformalnom kolaboracijom sa učesnicima pokreta "Ujedinjeni za globalne promene", želi da istakne da samo zajedništvom i može doći do promena na bolje.
Protesti “Ujedinjeni za globalne promene”, počeli su, inače, 15. oktobra u više od 800 gradova širom sveta, a nastavljaju se i u narednom periodu izlaskom građana na ulice kako bi izrazili ogorčenje “nepodnošljivom situacijom” do koje je doveo savez političara, bankara, domaćih oligarha i velikih korporacija.
Mirni protesti u okviru te globalne akcije održani su 15. oktobra i u većini zemalja u regionu - Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Makedoniji, kao i u susednim zemljama - Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Rumuniji...
Sajt akcije “Ujedinjeni za globalne promene” je http://map.15october.net, a aktivnosti se koordinišu i preko društvenih mreža i profila, kao što je www.facebook.com/occupytheworld, kao i lokalni poput beogradskog - http://www.facebook.com/occupybelgradeokupirajmobeograd
*U prilogu: Snimak “Odmazde” u Istanbulu, uz razgovor Melentia Pandilovskog sa Draganom Ilićem o konceptu tog projekta.
**Foto: “Odmazda” 14. septembra u Beogradu (Nemanja Kostić). Video snimak je moguće videti OVDE (Bob Milošević)
(SEEcult.org)