• Search form

16.10.2020 | 13:39

Ima li slobode u Evropi?

Ima li slobode u Evropi?

Stanje slobode u Evropi, opterećenoj pandemijom virusa korona, tema je festivala Freiraum koji Gete instituti širom kontinenta organizuju od 30. oktobra do 1. novembra u saradnji sa više od 50 partnera u fizičkim i digitalnim formatima u 22 grada – od Brisela i Berlina, preko Beograda, Zagreba, Atine, Torina i Praga.

Status slobode u Evropi – centralno pitanje festivala Freiraum još od pokretanja 2017. godine, u vreme krize izazvane pandemijom korone postalo je još aktuelnije i preče, istakli su 15. oktobra na virtuelnoj konferenciji organizatori, najavljujući više od 20 događaja, koji će okupiti umetnike, intelektualce i stvaraoce u kulturi iz cele Evrope. U sklopu nemačkog predsedavanja Savetom EU, oni će diskutovati o novim perspektivama i savezništvima u Evropi. Osim uvodnog izlaganja sociološkinje Eve Iluz i politikologa Ivana Krasteva, diskusionih panela i performansa, evropskoj komesarki Mariji Gabrijel biće zvanično uručen Manifest Slobodnog prostora.

Manifest Slobodnog prostora biće i okosnica diskusije koja će 31. oktobra biti održana u okviru dvodelne manifestacije “Slobodni prostor nade”, kojom se Beograd priključuje festivalu Freiraum, a biće održana uživo u Istraživačkom centru Škograd u Kolarčevoj 5 od 19 do 21 sat.

Program “Slobodni prostor nade” obuhvata premijeru filma nastalog u produkciji Škograda, koji treba da pokaže publici kako tim tog udruženja sa grupom dece i mladih doživljava i osvaja slobodu u beogradskom predgrađu Ledine, čija su specifična obeležja siromaštvo i socijalna marginalizacija Roma. Diskriminacija, s kojom se deca suočavaju, ispunjava njihove živote neizvesnošću, zbog čega sanjaju o migraciji u EU. Okosnica diskusije u nastavku programa stoga je Manifest Slobodnog prostora kao vrsta orijentira za razmenu mišljenja o dečjoj borbi za slobodu, o njihovim nadanjima i o tome kako prostor, umetnost i pedagogija utiču na njihova nastojanja i zalaganja. U diskusiji će učestvovati psihološkinja Bojana Škorc i arhitektinja i kustoskinja Mia David, uz moderaciju Petra Milića i Jelene Joksimović iz Škograd tima.

Gete instituti u Evropi se, inače, od 2017. godine sa brojnim partnerima bave pitanjem šta znači sloboda u današnjoj Evropi. Gde je ugrožena, kako se može osnaživati? Slobodni prostori se sputavaju narastajućim nacionalističkim i populističkim tendencijama. Trenutna ograničenja kontakata, zabrane izlaska i zatvaranja granica usled pandemije virusa korona ograničavaju lične i javne slobode u Evropi.

Hibridnim festivalom Freiraum, Gete institut pruža mogućnost otvorenih dijaloga o novim, pandemijskim realnostima u Evropi i o solidarnom delovanju, u cilju rayvoja inkluzivnog društva koje ume da pruža otpor.

Freiraum Mobile Stage, performans Sandmen - Thomas Velissaris, 2019, Solun, Grcka, © Goethe-Institut, foto: Angelos Tsompanidis

Otvaranje festivala Freiraum 30. oktobra biće prenošeno uživo na festivalskom sajtu u celoj Evropi, a nakon pozdravne reči generalnog sekretara Gete instituta Johanesa Eberta, slem pesnikinja Samira Saleh pročitaće u Briselu Manifest Slobodnog prostora i predati ga zvanično evropskoj komesarki ya inovacije, istraživanja, kulturu, obrazovanje i mlade Mariji Gabrijel. Uslediće uvodno izlaganje “Start worrying. Details to follow… – razmišljanja o stanju slobode u Evropi” bugarskog politikologa Ivana Krasteva, a zatim će Ebert sa sociološkinjom Evom Iluz i politikologom Ivanom Krastevim voditi panel diskusiju o novoj normalnosti nakon lokdauna.

Debata se održava u okviru serije “Nove priče u kojima smo Mi”“, koje Gete insitut organizuje sa dopisništvom ARD-a u Briselu i nedeljnikom Cajt (Die Zeit). Kakve nove priče o Evropi možemo zajedno da razvijamo i ispričamo jedni drugima? Ko želimo da budemo i gde želimo zajedno da stignemo? Šta nam je potrebno da bismo Evropsku uniju i Evropu u celini unapredili kao politički, ekonomski, kulturni i društveni projekat? To su neka od pitanja na koja će sagovornici pokušati da odgovore.

Za drugi festivalski dan, 31. oktobar, najavljen je onlajn program za celu Evropu koji počinje predavanjem Eve Iluz “Da li naša kuća može da pruži nam pruži sigurnu luku u svetu uzdrmanom krizama? Ideje o političkim posledicama oboljenja Covid 19”. Eva Iluz osvrnuće se na često spominjana “vlastita četiri zida”, koji su podjednako postala utočište i zatvor u jeku korona krize, koja ponovo bukti širom Evrope. Potom su najavljene dve panel diskusije u kojima učestvuju naučnici i naučnice, umetnici i umetnice i aktivistkinje i aktivisti, poput italijanskog književnika i teoretičara medija Franka Bifoa Berardija, italijanske profesorke kulturologije i digitalnih medija sa Univerziteta u Napulju “L‘Orientale” Ticijane Teranove, indijske sociološkinje i književnice Nitaše Kaul i britanskog umetnika Lijama Gilika koji živi u Njujorku, a baviće se, između ostalog, ulogom društvenih pokreta i pitanjem kako se u Evropi mogu pokrenuti nove solidarnosti i savezništva. Dopuna tih panel diskusija su umetničke desktop intervencije i eksperimentalni performansi.

Za 1. novembar najavljen je nastavak onlajn programa lajvstrimovima iz različitih gradova širom Evrope u saradnji sa projektom Common Lab Gete instituta.

Pod motom “State of the Arts - Novi formati i nova publika”,  stvaraoci u oblasti umetnosti i kulture iz cele Evrope, poput Tomasa Oberendera, Helgard Haug, Darije Mil, Julijete Aranda ili Marka Tičnera, diskutovaće o novim izazovima za aktere u svetu umetnosti, izazvanim pandemijom virusa korona, u oblastima produkcije, popularizacije, distribucije i recepcije umetničkih dela. Istovremeno će se osvrnuti i na mogućnosti koje se otvaraju za nove formate, uključivanje publike i predstavljanje otpora.

(SEEcult.org)

*Funded by the International Relief Fund of the German Federal Foreign Office, the Goethe-Institut, and other partners

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r