Imaju li mediji budućnost?
Kriza klasičnih medija, uz komercijalizaciju interneta i nadzor telekomunikacija, odraz su sumorne slike današnjice, ali i razlog za zebnju o daljim mogućnostima razumevanja i kritičkog reagovanja na događaje i fenomene u društvu, neophodnih za budućnost demokratije. Toj tematici bila je posvećena i nedavna međunarodna konferencija u Zagrebu koja je na temu “Mediji protiv demokratije” okupila hrvatske i međunarodne stručnjake, medijske radnike, političke aktiviste i aktere, u organizaciji Multimedijalnog instituta, Kurziva i Kulturtregera.
Prema rečima Tomislava Medaka iz Multimedijalnog instituta, klјučno pitanje rasprave bilo je šta uraditi u oblasti medijske politike kako bi se situacija u koju je dovedena medijska sfera promenila iz perspektive javnog interesa.
“Novinari su dovedeni, kao radnici, u nepovolјan položaj i ne mogu se niti kolektivno organizovati, niti delovati da bi osnažili svoju profesiju i svoje uslove rada, što je na neki način klјučno da bi mogli ispunjavati uopšte svoju javnu funkciju. Čini se da je taj komercijalni model toliko dominantan, medijska moć nosilaca tog komercijalnog modela toliko velika, da teško možemo govoriti uopšte o promeni medijskog sistema”, rekao je Medak za SEEcult.org.
Prema njegovim rečima, može se, međutim, govoriti o nekim merama koje mogu unaprediti medijsku sferu.
Medak se zauzeo stoga i za stvaranje nekomercijalnih medija koji mogu biti bliži društvenoj zajednici i proizvoditi vesti na drugačiji način, u saradnji sa drugim društvenim grupama, posebno osetlјivim, i koji mogu dati novinarima neku stabilnost i sigurnost - redakcijsku i izdavačku - da mogu kritički pisati i osvrtati se na različite procese u društvu.
Za organizovanje konferencije “Mediji protiv demokratije?” bila su dva neposredna povoda.
Proteklog leta, kako je podsetio Medak, objave o nadzoru telekomunikacija, koje je Edvard Snouden pustio u javnost s “Gardijanom”, konačno su zaustavile sva nadanja da će internet radikalno demokratizovati javnu sferu time što će svakome dati mogućnost da govori najširoj javnosti i uspostaviti neku dijalošku formu javne komunikacije.
“Pokazalo se da, uprkos početnim nadanjima, internetom danas dominira uglavnom mali broj medijskih korporacija i telekomunikacijskih giganata. Forme korišćenja interneta su potčinjene potrebama komercijalne primene mnogo više nego potrebama javnog dijaloga i javnog interesa”, naveo je Medak.
S druge strane, u toku je urušavanje svih vrsta medija - starih štampanih, radiodifuznih, pa čak i novih internetskih njuz medija, naveo je Medak, ukazujući na nekoliko primera krize medija i novinarstva u Hrvatskoj.
Najveća izdavačka kuća u Hrvatskoj, Europa press holding, spašena je od stečaja zbog duga od 600 miliona kuna (80 miliona evra). Dva velika internet portala su radikalno redukovana, svugde se smanjuju radna prava novinara, povećana je nestabilnost rada…
Novinarska profesija lišava se svoje suštine - pre svega kompetencija i iskustava, koje omogućavaju dublјe razumevanje društvenih procesa i kritičko reagiranje na stvarnost.
“Neki širi istorijski luk koji tu vidimo je proizvod toga da smo poslednje dve ili tri decenije živeli u periodu dominacije neoliberalne medijske politike koja se zasnivala na ideji da je garant slobode medija isklјučivo tržište i što veće povlačanje države i regulacije iz medijskog polјa. Međutim, pokazalo se da je tržište neodrživ model. Kada pogledamo najveće medijske kuće, one moraju - da bi održale svoj informacijski servis, kao temelјni deo svoje javne funkcije, da steknu kroz privatizaciju neko vlasništvo nad nekretninama. Sad kad smo u krizi ovog biznisa mediji moraju iznalaziti i druge modele, a to su obično saradnja sa interesima pojedinačnih ekonomskih grupa ili centara ekonomske moći. I zapravo tada često zastupaju njihove partikularne interese, često protiv javnog interesa. Vidlјivi su problemi koji postoje sa neoliberalnim modelom medijske politike gde se sloboda govora izjednačava sa slobodom medijskih korporacija da posluju kako god žele, da ukrupnjavaju, da komodifikuju informacione servise i potčinjavaju ih ili potrebama oglašavanja ili specifičnih ekonomskih potreba u društvu”, konstatovao je Medak, dodajući da je to “bitan istorijski proces”.
Drugi bitan istorijski proces Medak vidi u tehnološkim promenama koje se najčešće vide kroz ideju da interenet ubija stare medije i da tim svojim dominantnim modelom besplatnog onemogućava starim medijima da nastave svoje poslovne modele.
“To je, međutim, samo donekle tačno. Jer, kriza tradicionalnih medija je više vezana uz ovaj prvi istorijski proces ukrupnjivanja vlasništva i prebacivanja medijskih sloboda samo na model tršišta koji se pokazuje neodrživ prema vlastitim kriterijima. Slobodno tržište, pogotovo u malim društvima kao što je naše, ne može održati javnu funkciju ili funkciju javnog interesa u privatnim medijima. Dakle, kriza tradicionalnih medija seže u period pre interneta. Internet je samo na neki način katalizovao ono što je donekle bilo već u potencijalu i donekle već u procesu”, naveo je Medak.
Napominjući da je i sam internet, međutim, podložan istim tim procesima centralizacije, ukrupnjivanja vlasništva i monopolske moći nad infrastrukturom, nad medijskim sadržajem i formama komunikacije, Medak je dodao da je čak i tamo gde postoji neka uzajamna komunikacija - ona krajnje ograničena.
“Zamislite samo Facebook gde govorimo javno u jednom zatvorenom, ograničenom prostoru i taj razgovor se izvana ne može videti, sve i da hoćete. Dakle, utoliko i pokazuje iste te tendencije koje pokazuju tradicionalni mediji - posledice komercijalizacije, centralizacije i komodifikacije - koji su upravo suprotni toj nekoj pionirskoj ideji da će internet readikalno demokratizovati naša društva”, naveo je Medak.
Upravo taj kombinovani proces komercijalizacije interneta i krize medija i novinarstva sagledan je i na konferenciji "Mediji protiv demokratije?" i to kroz prizmu političke ekonomije, kao i sa praktične strane - kroz pitanja o budućnosti organizacije i rada u medijima, te potrebne medijske reforme u Hrvatskoj.
Panel diskusije bile su posvećene hrvatskom medijskom prostoru, ekonomskim transformacijama globalnog interneta, kontroli nad info-prostorom i demokratskom deficitu društvenih medija, transformaciji tradicionalnih medija, budućnosti rada u medijima, budućnosti istraživačkog novinarstva…
Hrvatski medijski prostor predstavljen je kroz rezultate istraživanja koje pokazuje, između ostalog, i da je broj nezaposlenih novinara u poslednjih devet godina povećan sa 236 na 729. Najvidlјiviji pad je u štampanim medijima (47 posto), dok je na internetu poslednjih godina zabeležen blagi rast profita i povećanje broja zaposlenih.
Nada Švob Đokić iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose (IRMO) navela je da je proces oblikovanja medijske politike u Hrvatskoj dinamičan, povremeno haotičan, delimično demokratičan i delimično usklađen sa standardima Evropske unije.
Hrvatska medijska politika, prema njenim rečima, ulazi u evropski prosek, uz određene razlike koje su tipične za zemlјe u tranziciji, kao što su, na primer, povrede lјudskih prava. Na transformaciju medijske scene snažno utiče i digitalna javna sfera (trenutna penetracija interneta u Hrvatskoj je oko 60 procenata).
U evropskom okruženju, kako je dodala, veliki je problem nezavisnost regulatornih tela u oblasti medija, ali i regulacija javnih medijskih servisa, radni uslovi novinara, pobolјšanje analitičke osnove i koordinacije u formiranju i sprovođenju medijskih politika.
Helena Popović sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu konstatovala je da je kontekst medijske politike u Hrvatskoj određen evropskim uticajima, globalnim trendovima u razvoju tehnologija, oblikovanjem medijske komunikacije i procesima demokratizacije.
Kao učesnica istraživanja u okviru projekta “South East Eropean Media Observatory”, Helena Popović govorila je i o rezultatima analize koja je obuhvatila medijsku politiku, legislativu i novinarstvo kao profesiju, a pokazuje da javni interes nije u prvom planu, niti se zadovolјava, već se radi pre svega o političkim i ekonomskim interesima.
Kao negativni trendovi u novinarstvu izdvajaju: nedostatak solidarnosti, nekompetentni urednici, brzina produkcije, nezaposlenost, kao i tzv. “PR novinarstvo” kao vid kontrolisane komunikacije, posebno prisutan u političkim institucijama. Takođe, istraživanje je pokazalo da postoje političke, interesne grupe koje oblikuju medijske sadržaje, dok je javni interes marginalizovan. Pritisak oglašivača se izdvaja kao posebno negativan trend, kao i kontrola distribucije štampe i pritisak rejtinga, mito i korupcija.
“Novinari krše etičke standarde, pišu naručene tekstove, nedovolјno su pismeni, vlada ‘sistem zvezda’ i strah od tužbi”, rekla je Helena Popović.
Kada je reč o medijskoj regulaciji, uočen je nedostatak implementacije zakona, korupcija, nedostatak transparentnosti, povezanost države i moćnih ekonomskih klasa, uništavanje javnih medija itd. U slabe tačke savremenog novinarstva svrstavaju se i "multipraktik” novinarstvo, slaba pravna zaštita novinara, iskorišćavanje mladih, cenzura, ogromne razlike u platama, formatiranje koje onemogućava ozbilјno novinartsvo itd.
“Medijska politika u Hrvatskoj je regulatorna i konstitutivna javna politika, a mnogo manje distributivna i redistributivna. S obzirom na to, teško je govoriti o krizi medija, jer mi smo, zapravo, otkad se formuliše medijska politika u Hrvatskoj, neprekidno u krizi, odnosno u raznovrsnim krizama koje se odnose na funkcionisanje medija”, navela je Helena Popović na osnovu rezultata istraživanja.
Ispitanici su naveli i da neprofitni sektor polako preuzima ulogu javnih medija, te da je u njemu danas (uz brojne probleme koje imaju i drugi mediji), najveća mogućnost kritičke orjentacije.
Na niz problema ukazuju i podaci do kojih je došlo Ministarstvo kulture Hrvatske, koje je predstavio savetnik za medije Milan Živković, ukazujući i na određene pozitivne trendove.
Prema podacima Ministarstva kulture, koje je bilo tema konferencije i zbog dugonajavljivane, a još neusvojene medijske strategije za period 2015-2020, prihod štampanih medija posleđih godina je za gotovo 50 odsto manji, a broj zaposlenih je prepolovlјen (od 5.894 u 2008. pao je na 2.914 u 2012. godini).
Blagi rast prihoda pokazalo je jedino oglašavanje na internetu, dodao je Živković, koji je kao pozitivne trendove u hrvatskom novinarstvu naveo pokretanje "malih" medija u okviru civilnog društva, koji dobijaju i podršku Ministarstva kulture.
Poseban panel bio je posvećen transformaciji tradicionalnih medija, uz osvrt na poseledice digitalne ere i ocenu da bi jedno od mogućih rešenja za novine moglo da bude regionalno povezivanje.
Primer specifičnog medijskog funkcionisanja izneo je berlinski slobodni novinar Rüdiger Rossig, predstavljajući list “Tagescajtung” (Tageszeitung – Taz), koji funkcioniše po modelu zadruge.
Uz nezavisno uredništvo, koje čine članovi zadruge sa posebnim glasačkim pravima, Taz ima ukupno oko 13.500 članova, te oko 50.000 pretplatnika i 1,29 miliona jedinstvenih posetilaca elektronskog izdanja. Sav sadržaj nije besplatan, čime se pokušala osigurati održivost. Osim novinarskog rada, Taz organizuje i radionice, a osnovana je i fondacija koja radi po principu štedionice za ceo kolektiv i predstavlja izvor finansiranja pojedinih projekata.
Novinar “Novog lista” Ladislav Tomičić izrazio je pesimizam u pogledu budućnosti medijske scene u Hrvatskoj.
“Došlo je do pada novinarskih standarda nakon pada tiraža i danas imamo situaciju u Hrvatskoj u kojoj je novinarstvo izgubilo kredibilitet, pre svega zahvalјujući izdavačima i javnoj televiziji. I to je počelo još 90-ih godina kada smo bili deo ratne mašinerije. Načini finansiranja novina i dalјe su problem i na tom polјu manjka solidarnosti u okviru struke. Sprega nekih medija i države je očigledna, a kao posledica tehnoloških procesa i razvoja otvoreno je i pitanje deprofesionalizacije”, dodao je Tomičić, koji je govorio i o “Novom listu” pre i posle privatizacije, izražavajući sumnju u mogućnost opstanka tih novina.
Predstavio je i portal Lupiga, koji je "pokrenut kao zabava", a danas ima vise od 150 saradnika i otvorena je platforma koja objavlјuje tekstove koje kolege nisu mogle da objave u drugim medijima.
"Svesni smo da nismo komercijalni, samo smo zalјublјeni u svoj posao", dodao je Tomičić.
Vesna Kesić ocenila je da novinarske aktivnosti treba posmatrati iz aktivističke perspektive, navodeći da u medijskom prostoru izostaju diskusije o važnim pitanjima.
“Brže, više, kraće, jače, još! su diktati koji se stavlјaju pred savremeno novinarstvo. I stoga je neophodan kontakt sa publikom i ulazak u tržišnu konkurenciju. A svaki pokušaj da živimo samo od dotacija održava nas u nerealnom svetu”, rekla je ona, ocenjujući da je i državno finansiranje neprofitnih medija dugoročno neodrživo i potencijalno opasno u kontekstu moguće promene vlasti.
"Dokle god se zadovolјavamo time da smo kontra mejnstrim medijima i da broj naših čitalaca ne prelazi broj naših prijatelјa na FB - mi smo nigde", dodala je Vesna Kesić.
U okviru konferencije, održano je i predavanje Desa Freedmana sa Univerziteta Goldsmit u Londonu o novim medijima i starim kontradikcijama u pogledu moći u medijskom okruženju, zasnovano delom i na statističkim podacima koji pokazuju da su i neke od najpopularnijih društvenih mreža, poput Twittera, zapravo daleko od demokratičnosti i inkluzivnosti.
Prema njegovim rečima, čak petina od 645 miliona registrovanih korisnika Twittera ne prati nikoga, 40 odsto nikada nije postavilo ni jedan "tvit", a 71 odsto "tvitova" nikada nije "retvitovano".
Korporativna dominacija tržištem i njegova centralizovanost očigledni su na primeru pretraživanja interneta, u kojem Google dominira, iako Microsoft ulaže ogroman novac u Bing. U oblasti trgovine na internetu dominira Amazon ( u SAD 60 odsto, u Britaniji čak 80). Na servisu iTunes kompanije Apple nezavisne etikete zauzimaju svega dva odsto, dok je polovina svih aplikacija proizvod samo 25 kompanija.
Budući da je i vođa Koalicije za medijsku reformu, formirane u Velikoj Britaniji nakon skandala sa prisluškivanjem tabloida “News of the World” iz grupe medija Ruperta Mardoka, Freedman je ocenio da medijska reforma mora biti agresivna.
“Ni jedna reforma neće naići na odobravanje u medijima. Zato moramo biti pragmatični, govoriti razumljivim jezikom, jasnim podacima, ali moramo biti i radikalni. Ako javna televizija i dalje ne ispunjava svoju funkciju, možda nismo bili dovoljno radikalni u mobilizaciji ljudi”, rekao je Freedman, autora više studija, poput knjige "Politika medijske javne politike".
U okviru konferencije, održana je i radionica za novinare o bezbednosti u digitalnom svetu, koju je vodio Sebastian Mondial iz Nemačke, jedan od učesnika globalne istrage o izbegavanju poreza koju je pod kodnim imenom Offshore Leaks realizovao Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ).
Mondial je Offshore Leaks opisao kao priču “o hard disku, nepostojanju printera i regularnih softvera, te individualnom stvaranju potrebnih alata”.
Ukazujući, između ostalog, i na rizike koje nose sa sobom mobilni telefoni kao neophodni alati novinarskog posla, Mondial je preporučio i niz programa koji su namenjeni čuvanju privatnosti, kao što su operativni sistem Paranoid android, ili program Silent circle, dodatna oprema kao što je Privacy container...
Konferencija “Mediji protiv demokratije” odrzana je u sklopu serije događaja "Media of Subjection, Media of Emancipation" koji su deo platforme Aesthetic Education Expanded - saradničkog projekta Berliner Gazette, Kontrapunkta, kuda.org, Multimedijalnog Instituta i Mute, a podržana je od programa Kultura 2007-2013.
Tamara Vučenović / SEEcult.org
