Inspirativna stvarnost

Beogradski festival evropske književnosti (BFEK) skrenuo je proteklih dana pažnju na problem marginalizovanja književne reči i kulture uopšte u savremenom društvu, a u tom duhu se i završava 26. juna gostovanjem francuske romansijerke Florans Noavil i domaćeg pisca Nemanje Rotara, uz projekciju igranog filma slavnog pesnika Miroslava Antića “Doručak sa đavolom” za koji je 70-ih dobio Zlatnu arenu u Puli, ali se ubrzo, zbog izrazite kritičnosti prema ideologiji vladajuće partije, našao u “bunkeru”.

I Florans Noavil i Nemanja Rotar napisali su po jednu uzbudljivu i čitanu biografiju o piscima, pa će to i biti jedna od tema razgovora s njima u Domu omladine Beograda, gde su proteklih dana gostovali na BFEK-u i nemački pisac Jozef Hasling, Drago Jančar iz Slovenije, luksemburško-nemački romansijer Gi Helminger i pesnikinja Ana Ristović, ukazujući na značaj književnosti u društvu i posebno njenog bavljenja savremenim i aktuelnim temama.

Florans Noavil napisala je prevođenu i nagrađivanu biografiju Singera u kojoj je osvetlila život i književnost tog jedinstvenoig pisca i neobičnog čoveka. Pišući knjigu, toliko se zbližila sa životom svog junaka, sa njegovim doživljajima i književnim namerama, da je u jednom intervjuu povodom te knjige rekla da je “poslednja Singerova verenica”. Veliki uspeh kod francuske i evropske publike izazvao je i njen roman “Vezanost”, koji je u Srbiji objavljen nedavno u izdanju Arhipelaga, organizatora BFEK-a.

Osim što je romansijerka i autorka Singerove biografije, Florans Noavil je jedan od najuticajnijih francuskih književnih kritičara, a francusku i evropsku javnost je uzbudila i njena knjiga o aktuelnoj ekonomskoj krizi “Završila sam ekonomiju, izvinjavam se zbog toga”.

I nova knjiga Nemanje Rotara “Sutradan posle detinjstva” doživela je veliki uspeh kod čitalaca i kritike - za nekoliko meseci doživela je dva izdanja, a na BFEK-u će biti predstavljeno novo izdanje te romansirane biografije Miroslava Antića, pesnika i boema, koja govori i njegovom dobu, 70-im i 80-im godinama, kao i o vremenu u kojem žive današnji Antićevi čitaoci.

U znaku Antića je i završnica četvrtog BFEK-a, u kojoj će biti prikazan njegov gotovo nepoznati celovečernji igrani film “Doručak sa đavolom” iz 1971. godine, u kojem igraju Mira Stupica, Velimir Bata Živojinović, Pavle Vuisić, Dragomir Bojanić Gidra i drugi. Antić prikazuje u tom filmu osetljivu političku temu o zlostavljanju vojvođanskih seljaka tokom kolektivizacije ruralnih područja odmah nakon oslobođenja. Iako je za taj film dobio Zlatnu arenu u Puli za scenario, “Doručak sa đavolom” ubrzo je bunkerisan.

Projekcija Antićevog filma deo je festivalskog programa posvećenog ekranizacijama književnih dela, u okviru kojeg je publika imala priliku da vidi i nemačko-austrijski film “Voljene sestre” (2014) u režiji Dominika Grafa, koji govori o životu i ljubavima klasičnog nemačkog pesnika Fridriha Šilera, najpoznatiju TV dramu Danila Kiša “Drveni sanduk Tomasa Vulfa”, u režiji Branka Ivande, te poljski film “Pornografija” Jana Jakuba Kolskog, nastao prema slavnom romanu Vitolda Gombroviča.

BFEK je skrenuo paznju na značaj kulture i književnosti i panel diskusijom “Kraj kulture, kultura kraja” u kojoj su 24. juna učestvovali reditelj Nebojša Bradić, istoričar Predrag J. Marković i pisac i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović, a polazeći od knjige Erika Hobsbauma “Kraj kulture”, osvrnuli su se na problem marginalizovanja kulture u današnjem vremenu.

Bradić je rekao da kultura danas nije vidljiva i nije deo društvene scene kao što je to uvek bila u modernom dobu, ali je izrazio uverenje da vitalnost same kulture može da savlada i izazove koji su pred njom. Marković je opisao istoriju modernog statusa kulture poređenjem vremena od pre nekoliko decenija u kojima su svi čitali i današnjeg trenutka u kojem je to potpuno privatna stvar, a i prilična retkost. Božović je konstatovao da je je marginalizacija otvorila put tabloidizaciji društva i da je to najozbiljniji totalitarni izazov našeg vremena, a kao ključne resurse kulture naveo je entuzijazam udružen sa kreativnošću, ali i autentičnu potrebu da čovek živi u uređenom prostoru.

I Drago Jančar je prethodno, na svojoj književnoj večeri, izrazio uverenje u snagu kulture i književnosti.

“Verujem u živu reč književnosti, u njenu snagu i u njenu umetničku i ljudsku ulogu. Verujem da nam književnost govori stvari koje su važne ni da te stvari, ta pitanja i te izazove ne možemo izraziti ni na jedan drugi način. Književnost nam je neophodna. Pomalo sam već umoran od skepse koju stalno čujem oko sebe. Ima mnogo onih koji se bave književnošću, a stalno iznose sumnju u njenu ulogu. Ne vidim nikakav razlog za to, niti je pravi smisao u tome. Prihvatam da je danas teško verovati u bilo šta, mnogo je razloga zbog koji su ljudi zbunjeni i iznevereni, ali istinski sam ubeđen da postoje tačke na kojima možemo zasnovati smisao vlastitog života”, rekao je Jančar, koji je, povodom toplog dočeka publike, istakao da mu je gostovanje na BFEK-u nešto posebno i da Beograd za njega nije strani grad, jer je tu uvek imao prijatelje i čitaoce, a u međuvremenu je stekao i nove.

Jančar je predstavio i svoj roman “Te noći sam je video”, za koji je nedavno dobio nagradu za najbolju stranu knjigu objavljenu u Francuskoj tokom 2014. godine, a opisao ga je kao “ljubavni roman u doba istorije”.

“Želeo sam da predstavim sudbinu jedne žene, i to izuzetno lepe žene, u dramatičnim događajima pred Drugi svetski rat i tokom Drugog svetskog rata. Svi su pomalo ili vrlo mnogo zaljubljeni u ljudi, a ona na kraju strada, najviše zbog toga”, rekao je Jančar o tom romanu, zasnovanom na istinitom događaju.

Govoreći o svojim drugim knjigama, pre svega o knjizi priča “Džojsov učenik” i romanu “Podsmešljiva požuda”, Jančar je naglasio da je književnost za njega “tumačenje i razumevanje stvarnosti”.

“Književnost nam o nečemu govori, u tome je njena uloga i njena misija. Mi često ne možemo da prihvatimo neki događaj ili da razumemo njegovo pravo značenje. Ali kada čitamo neku dobru prilu ili roman o tom događaju, kao da sve dođe na svoje mesto. Otuda ja najčešće polazim od nekih stvarnih priča koje su se nekome zaista dogodile kako bih ispričao priču koja se tiče svih. Tako sam postupao i u knjizi priča ‘Džojsov učenik’ u kojoj se, recimo, pojavljuje Boris Furlan koji je kod Džojsa u Trstu učio engleski jezik, da bi nekoliko decenija kasnije stradao kao žrtva političkog procesa u kome je kao ključni dokaz navedeno to da jako dobro zna engleski jezik. Zamislite tu ironiju istorije: stradao je zbog toga što ga je engleskom jeziku učio najveći majstor engleskog jezika u XX veku”, naveo je Jančar.

Na značaj književnosti, odnosno poezije u savremenom društvu, ukazala je i pesnikinja Ana Ristović, koja je premijerno predstavila novu knjigu pesama “Čistina”, zasnovanu na sopstvenom i iskustvima drugih ljudi iz svakodnevnog života.

“Moja poezija je uvek bila u najtešnjoj vezi sa svakodnevicom i činjenicama stvarnosti. Nikada nisam mogla da zamislim pesmu izvan iskustva stvarnosti i dijaloga sa tom stvarnošću. To bi bila apstrakcija i to me u poeziji ne zanima”, rekla je Ana Ristović, dodajući da više nije reč samo o svakodnevici koju dobro poznajemo, već da je njen sastavni deo postala i virteulna stvarnost interneta i socijalnih mreža.

“Danas mnogi ljudi više žive na socijalnim mrežama nego što učestvuju u svom životu. Mnogo je usamljenih ljudi koji komuniciraju sa isto tako usamljenim ljudima, a usamljenost se njihova ne smanjuje. Mnogo je otuđenih ljudi, dalekih i nerazumljivih i samima sebi. I istovremeno vidimo da je na interentu i na socijalnim mrežama svuda oko nas strašan vapaj: ‘Vidi me! Ja sam srećan!’ Danas je tabu patiti, to je socijalno neprihvatljivom možda smo u zato postali neosetljivi”, rekla je Ana Ristović, poručujući da poezija mora da govori o tome i da je to iskustvo sa kojim ona mora da se suoči.

Gost trećeg dana BFEK-a bio je i luksemburško-nemački romansijer Gi Helminger, koji u romanu “Novi Brazil” govori o emigracijama kao stalnom evropskom iskustvu.

Prema njegovim rečima, najpre je počeo da piše roman o luksemburškim seljacima koji su iz ekonomskih razloga odlazili u Brazil početkom XIX veka, gde su hteli da nađu smisao i mogućniost svog života, a onda je shvatio da to nije potpuna priča, jer “emigranti su svuda oko nas” i “treba videti njihove današnje živote”.

“Počeo sam da istražujem ko su danas emigranti u Luksemburgu. I tako sam došao do priče o grupi ljudi sa Balkana, najviše iz Crne Gore, koji su bežeći od ratova 90-ih došli u Luksemburg. Tu su hteli da započnu novi život. Ali iako su tu živeli 7-8 godina, na kraju su deportovani, jer nisu mogli da dobiju azil. Potražio sma te ljude, jedno vreme sam bio kod nekih od njih u Crnoj Gori, čui sam njihove priče. Tek tada sam mogao da napišem roman ‘Novi Brazil’”, rekao je Helminger.

BFEK je otvoren 23. juna gostovanjem nemačkog pisca Jozefa Haslingera, predsednika Nemačkog PEN centra, koji je takođe istakao značaj književnog ispitivanja provokativnih, angažovanih i aktuelnih tema.

Haslinger se kroz priču o svom romanu “Bal u operi”, koji je svojevremeno uzburkao nemačko i evropsko javno menjenje, osvrnuo i na odnos književnosti i politike, a govorio je i o razlozima iz kojih je od samog ulaska na književnu scenu bio više posvećen ispitivanju provokativnih, angažovanih i aktuelnih tema nego eksperimentalnoj književnosti.

“Morate da imate svoj izbor. I ja sam izabrao tako, jer sam uvek verovao da književnost mora da govori stvari koje nas se tiču i to da govori tako da nas zainteresuje za ta važna pitanja. Ali uvek sam verovao, verujem i sada da književnost jeste zanimljivija od filma i da može da bude najmoćniji medij za koji znamo”, rekao je Haslinger.

BFEK se održava u Velikoj sali DOB-a, a ulaz je besplatan.

Zamišljen kao “nedelja vrhunske književnosti”, i četvrti BFEK organizovan je pod sloganom “Najbolje od svega. Najbolje za sve”, a otvoren je izložbom grafika Branka Đukića “Mixed Media”.

Pored partnerske podrške DOB-a, organizaciju 4. BFEK-a podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda, mreža Traduki, Gete institut Beograd, Ambasada Poljske, Srpski PEN centar i Billboard Print.

(SEEcult.org)