Istorija kroz dugmad Pajtlerja
Pokrajinski muzej Celje gostuje od 27. jula u Etnografskom muzeju u Beogradu izložbom “Dugmad iz zbirke Franca Pajtlerja” koja govori o istorijatu raznolikih i zanimljivih dugmadi od svih vrsta materijala, boja i oblika. Izložba predstavlja 1.500 izabranih dugmadi iz zbirke Pajtlerja, koja broji 70.000 eksponata i čuva se u Pokrajinskom muzeju u Celju.
Pokrajinski muzej Celje gostuje od 27. jula u Etnografskom muzeju u Beogradu izložbom “Dugmad iz zbirke Franca Pajtlerja” koja govori o istorijatu raznolikih i zanimljivih dugmadi od svih vrsta materijala, boja i oblika.
Izložba predstavlja 1.500 izabranih dugmadi iz zbirke Pajtlerja, koja broji 70.000 eksponata i čuva se u Pokrajinskom muzeju u Celju.
Postavka predstavlja dugu istoriju dugmeta od dekorativnog elementa i predmeta koji se vezivao za upotrebu u bogatijem društvu, kao stvar prestiža, do predmeta koji pravljen za opštu upotrebu od raznih vrsta materijala, kako prirodnih (školjka, kost, drvo, koža, rog, minerali, drago kamenje, metali) i veštačkih (bakelit, celuloid, porcelan, veštačka koža i tkanine).
Čovek je, još u vreme kada je shvatio da od kože, a kasnije i tkanine, može da načini odeću kojom će zaštititi svoje telo, izradio i pomagala za zatvaranje odeće. Za sada nije sasvim jasno kada je zaista počela upotreba dugmadi - arheološki nalazi, međutim, potvrđuju da nastanak dugmeta seže u praistoriju. Prva dugmad od ćilibara stara su oko 10.000 godina.
Pronalasci koptskih grobova ukazuju na to da je funkciju dugmeta vršilo i kamenje, verovatno obloženo tkaninom. U starom Egiptu dugmad su izrađivana od zlatnog lima, ili glazirane gline, kao i od minerala ametista i lapis lazurila. Naravno, dugmad su imala status ukrasnih predmeta.
Do sredine 19. veka dugmad su predstavljala privilegiju muške mode, sve dok pozlaćena dugmad nisu počela da se smatraju vulgarnim. U to vreme, dugmad ulaze i u žensku modu, gde vrše ulogu odevne kopče, ali i status nakita.. Proizvode se od roga, sedefa, drveta, metala, poludragog i dragog kamenja, stakla i dr..
U poslednjoj trećini 19. veka i u 20. veku upotreba dugmadi je značajno porasla. Najveću zaslugu za porast upotrebe dugmadi ima otkriće novih, ranije nepoznatih sirovina, poput dugmadi od krabinog oklopa, sedefa, jelenskih rogova i plastike.
Uprkos činjenici da dugme ima izuzetno zanimljivu tehničku i modnu istoriju, danas se može konstatovati da su i upotreba i proizvodnja dugmadi u osetnom padu.
U 60-im godinama 20. veka dugme je zamenio rajsferšlus, što je dugmetu, koje je često bilo u ulozi nakita, zadalo jak udarac. Svet mode preplavila su plastična dugmad, koja se od rožnate ili sedefne razlikuju po sjaju, strukturi, i osećaju na dodir.
Autor izložbe i teksta je kustos Jože Rataj, a postavke izložbe Vera Zorko, Alenka Zorenč i Jože Rataj. Dizajn izložbe potpisuje Ksenija Baraga, a grafičku opremu Urša Krašovic.
Izložbu u Etnografskom muzeju će otvoriti ambasador Slovenije u Beogradu Franc But.
Izložba gostuje već nekoliko meseci u Srbiji, odnosno od proleća, kada je postavljena bila u Gradskom muzeju u Somboru.
(SEEcult.org)
