• Search form

07.02.2016 | 23:09

Istorijsko mrtvo slovo

Istorijsko mrtvo slovo

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž dobio je podršku UN za izlazak na slobodu iz ekvadorske ambasade u Londonu, u kojoj živi od 2012. godine kako ne bi bio isporučen Švedskoj ili SAD, ali je Velika Britanija poručila da bi u slučaju napuštanja diplomatskog prostora bio uhapšen.

Britansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 5. februara da je odluka radne grupe pravnika UN “smešna”, dok ju je Asanž ocenio istorijskom.
 
Asanž je sa balkona ambasade Ekvadora, u kojoj se nalazi već 33 meseca, poručio da je odluka UN “pobeda od istorijskog značaja”.

Šef britanske diplomatije Filip Hamond optužio je, međutim, Asanža da izbegava pravdu i poručio da može da izađe iz ekvadorske ambasade kada god hoće, ali će biti uhapšen i izručen Švedskoj.

Britanija smatra da je odluka UN panela pravno neobavezujuća i da ne menja ništa u vezi sa švedskim zahtevom za izručenje Asanža povodom istrage koja se protiv njega vodi za silovanje, a pokrenuta je nakon što je Vikiliks objavio na stotine hiljada američkih tajnih vojnih i diplomatskih depeša.

Asanž je 2010. uhapšen u Velikoj Britaniji, pa pušten uslovno na slobodu, a 2012. je zatražio azil u ekvadorskoj ambasadi koju nije napuštao od tada zbog straha od izručenja Švedskoj, a potom verovatno i SAD.

Švedsko tužilaštvo odustalo je 2015. godine od istrage protiv Asanža u vezi sa tvrdnjama za seksualno uznemiravanje, jer je slučaj zastareo, ali i dalje vodi istragu o navodima za silovanje, koje je Asanž takođe odbacio kao neosnovane. Asanžovi pravni zastupnici su i poručili da bi njegov eventualni izlazak na slobodu ne bi značio kraj celog slučaja, jer želi da razgovara sa švedskim istražitelјima i “skine lјagu sa svog imena”.

Asanž je komentar britanskog ministra spoljnih poslova ocenio uvredom za UN, a kritikovala ju je i ekvadorska ambasada, navodeći da Velika Britanija krši Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Međunarodni ugovor o političkim i građanskim pravima.

Najpoznatiji američki zviždač Edvard Snouden, koji je optužen u SAD za špijunažu, objavio je na Tviteru da britanski i švedski odgovor na odluku panela UN daje zeleno svetlo svakoj diktaturi da odbaci odluke te međunarodne organizacije.

Asanž je 2014. godine podneo Radnoj grupi UN za nezakonita pritvaranja žalbu u kojoj je naveo da je nezakonito i proizvoljno pritvoren. U žalbi koju je podneo protiv Britanije i Švedske Asanž je naveo da mu je sloboda uskraćena na “neprihvatljivo dug period”.

Radna grupa UN zaključila je da Asanžov pritvor treba da se okonča i da se njegov fizički integritet i sloboda kretanja moraju poštovati. Asanž je, prema oceni pravnih stručnjaka UN, izložen različitim formama uskraćivanja slobode od kada je 2010. godine zadržan deset dana u samici u zatvoru u Londonu. Uskraćivanje njegove slobode, kako je navedeno, dešava se u kontinuitetu od 7. decembra 2010. godine, kada je prvobitno uhapšen u Britaniji.

Asanžu bi, kako je zaključeno, trebalo da bude obezbeđeno i pravo na kompenzaciju zbog nezakonitog uskraćivanja slobode.

Petočlana Radna grupa UN, koja je donela na stotine presuda u vezi sa zakonitošću zatvaranja ili pritvaranja, presudila je u korist Asanža većinom glasova. Od pet članova, tri su glasala za njegov izlazak na slobodu, jedan je bio protiv, a jedan nije učestvovao u radu.

Asanž je dan ranije izjavio da će se predati britanskoj policiji ako Radna grupa UN presudi da su Velika Britanija i Švedska postupale u skladu sa zakonom. U suprotnom, rekao je da očekuje da mu vrate pasoš i prestanu da “pokušavaju da ga uhapse”.

Asanaž najviše strahuje od izručeja SAD, iako protiv njega nije podignuta optužnica, ali je vođena istraga zbog objavljivanja tajnih dokumenata na Vikiliksu, koje su potom prenosili i američki mediji kao što su “Nјujork tajms” i “Vašington post”. Do sada su pred sud izlazili samo uzbunjivači javnosti, uglavnom bivši državni službenici koji su otkrivali tajne dokumente u interesu javnosti i prava javnosti na informisanje. Sami mediji, koji su objavljivali “procureli” materijal, nisu bili progonjeni.

Asanžovi branioci smatraju da bi možda morao da ostane u skrovištu čak iako Švedska više protiv njega ne bude vodila nijedan slučaj, jer bi britanska policija i tada mogla da ga uhapsi zbog kršenja uslovne slobode i potom ga izruči SAD.

Asanž tvrdi da mu je posle tri i po godine provedene u skučenom prostoru ambasade Ekvadora, bez dovolјno sunčeve svetlosti i svežeg vazduha, ozbiljno ugroženo mentalno i fizičko zdravlјe.

Metropoliten policija je 2015. godine objavila da obustavlja stalni nadzor ekvadorske ambasade koji je koštao više od 11 miliona funti, ali je poručila i da će pokrenuti akciju hapšenja ako sazna da Asanž pokušava da pobegne. 

Američki sud je, inače, osudio bivši analitičarku Pentagtona Čelsi Mening, koja je Vikiliksu dostavila tajne depeše, na 35 godina zatvora.

(SEEcult.org)

Video
10.12.2017 | 14:58

VOĐENJE: Branka Kuzmanović - DIS/POZICIJE

Vođenje kroz izložbu Branke Kuzmanović DIS/POZICIJE u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, koja je otvorena od 28. novembra do 19. decembra 2017.