Ivana Smiljanić - Nevidljiva
Izložba “Nevidljiva” beogradske umetnice Ivane Smiljanić - ambijentalna postavka sačinjena od zidnih crteža i zvuka, biće otvorena 9. septembra u Perjaničkom domu u Podgorici, a umetnica će dan kasnije održati i prezentaciju svog rada, kojim preispituje i problematizuje iskustva, pojave i probleme sa kojima se susreće kao žena, umetnica i građanka.
Izložba će biti otvorena uz razgovor sa psihološkinjom Vericom Mirović i izvršnom direktorkom Centra za ženska prava Majom Raičević, a Ivana Smiljanić održaće 10. septembra prezentaciju svog rada u okviru ciklusa “Artist talk” Centra savremene umetnosti Crne Gore.
Koristeći zvuk, zidni crtež i neke intimne beleške, Ivana Smiljanić je kreirala neobičan ambijent u kojem, kako je navela, postaje vidljivo sve što se toliko teško vidi, da ni ne verujemo da postoji - “nešto pažljivo skrivano i lucidno u partnerskim odnosima...”
U instalaciji Ivane Smiljanić ispisane su reči na podlozi zida galerije koje su upotrebljene da bi se njima opcrtale konture ženskog tela u pokretu. Svaka kontura je sačinjena od jedne fraze koja se beskonačno ponavlja. Repetativnost rečenica i fraza, kako je navela u katalogu izložbe Dubravka Đurić, stvara izvesnu ambivalentnost u smislu poigravanja njihovim semantičkim potencijalnom.
“Semantički aspekt reči je prisutan, ali se beskrajnim ponavljanjem istovremeno i prazni. Reči su u funkciji oblikovanja vizuelne konture, te se na taj način njihova semantika poništava ili makar do izvesnog stepena neutrališe. Ali svaka kontura nastaje aktiviranjem materijalne strane reči - njihovim grafičkim oblikom i to tako što se rečenice i fraze ispisuju slovima različitih veličina”, navela je Dubravka Đurić, dodajući da se taj postupak može uporediti sa tretiranjem jezičkog znaka u konkretnoj poeziji od kraja 50-ih godina 20. stoleća, ali se može dovesti i u vezu sa aktiviranjem vizuelnog aspekta jezičkog znaka u savremenim reklamama.
Opisano aktiviranje materijalne osnove reči, kao označitelja u smislu njihovog grafičkog oblika, semantizuje ih, ali ih istovremeno i desemantizuje. Semantizacija i desemantizacija se odvijaju i aktiviranjem označiteljskog aspekta reči kada se one izgovore i kada čujemo ljudski glas, te je ambijentalna instalacija ujedno i zvučni ambijent.
Zvučni ambijent nastaje kada se u galeriji emituje snimljeni glas umetnice, koja sporo izgovara već na vizuelan način upotrebljene rečenice i fraze. Reči se izgovaraju sa velikim pauzama, te se tako razara ili bar relativizuje, odnosno narušava sintagmatski lanac.
Vizuelna umetnica, performerka i plesačica Ivana Smiljanić, rođena 1980. u Beogradu, koristi različite medije i resurse sopstvenog tela, preispitujući i problematizujući iskustva/pojave/probleme sa kojima se susreće kao žena, kao umetnica i kao građanka.
Diplomirala je 2005. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i magistrirala na istom fakultetu 2009. Završila je Ženske studije pri Centru za ženske studije u Beogradu 2013.
Dobitnica je Nagrade Henkel Art Award za Srbiju u 2011. godini i nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2009. godinu.
Njeni radovi su dio Kolekcije Telenor, a do sada je realizovala 16 samostalnih izložbi i performansa i više od 50 puta izlagala na grupnim izložbama i festivalima u zemlji i inostranstvu.
Izložba u Perjaničkom domu biće otvorena narednih 15 dana.
(SEEcult.org)
