• Search form

21.12.2023 | 23:43

Izložba i knjiga scenariste Slobodana Stojanovića

Izložba i knjiga scenariste Slobodana Stojanovića

Knjiga "Idemo dalje", sa tri ekranizovana dela književnika i scenariste Slobodana Stojanovića, predstavljena je 21. decembra u RTS klubu u Radio Beogradu, u kojem je istovremeno otvorena izložba plakata i fotografija iz arhiva Jugoslovenske kinoteke i Programskog arhiva RTS-a.

Eksponati oslikavaju poetiku Slobodana Stojanovića (1937-2000), autora nekih od antologijskih ostvarenja u produkciji TV Beograd. U njegovom bogatom opusu su pozorišne, televizijske i radio drame, dramatizacije i adaptacije, filmski scenariji, a najšira publika posebno ga pamti po filmu i seriji "Više od igre" (1976. i 1977), u režiji Zdravka Šotre.

Knjiga “Idemo dalje”, u izdanju RTS-a i Fondacije "Slobodan Stojanović", obuhvata novelu “Cokule”, prema kojoj je nastala TV drama “Siroče” (1978), kratak roman “Učitelj”, prema kojem je snimljen film “Idemo dalje” (1982) i scenario za film “Držanje za vazduh” (1985), sva tri u režiji Šotre.

O Stojanovićevom stvaralaštvu su, pored Šotre, govorili dramaturg i scenarista Predrag Perišić, književnik Vule Žurić, istoričar Predrag J. Marković i piščev sin Miloš Stojanović, koji je sa sestrom Katarinom osnovao fondaciju posvećenu njihovom ocu.

Prema rečima Zdravka Šotre, Stojadinović je bio jedinstvena pojava na ovdašnjoj filmskoj i televizijskoj sceni – njegovi radovi ne samo da su imali izuzetnu popularnost u zemlji, nego su prikazivani i nagrađivani bukvalno širom sveta – od Pariza do Moskve, od Argentine do Japana, a on je ostao je skroman. Osim toga, njegove teme i stil, mada su prošle decenije, bliski su i današnjoj publici.

“Ja sam tu najviše ‘ućario’ i za to sam mu zahvalan. Kada mi je dao scenario za ‘Više od igre’, znao sam da je to tekst kakav se dobija jednom u životu. Sloba mi je mnogo značio u karijeri, ali je u prvom redu bio moj dobri drugar. Bio je bogougodni čovek i divno je pričao priče. Zvao sam ga zlatousti”, izjavio je Šotra.

Vule Žurić je primetio da generacije rođene krajem 60-ih i početkom 70-ih godina mogu upisati u svoj CV u rubrici obrazovanje da su završili Školski program TV Beograd, u vreme kada je televizija bila sredstvo koje donosi kulturu.

“Junake sa ekrana koje je stvorio Stojanović doživljavali smo prisno, kao članove rodbine. A toga ne bi bilo bez njegove književnosti. Govorimo o serijama i filmovima, ali Stojanović je bio veliki pisac i veliki pripovedač srpskog jezika. Pronašao je međuprostor između teksta i čitaoca i tu uneo intimnost i toplinu. Tako zrače sva tri teksta iz ove knjige”, ocenio je Žurić.

Predrag Perišić se prisetio da je još 1961. godine, kao maturant, bio impresioniran predstavom “Opasna voda” mladog pisca Stojanovića, kako su se nešto kasnije upoznali na prijemnom ispitu za Fakultet dramskih umetnosti (FDU), a posle i godinama zajedno radili na televiziji.

Do iznenadne smrti početkom 2000. godine Stojanović je bio i profesor na Katedri za dramaturgiju, na kojoj ga je Perišić nasledio u jesen iste godine.

“Obradovao me je poziv sa FDU, a rastužilo kada sam shvatio da sam u njegovoj kancelariji. U nekoj fioci našao sam nastavak za seriju ‘Više od igre’ i, naravno, pročitao ga. Jednom mi je rekao: ‘Pišem da bih bio srećan’”, izjavio je Perišić. Kako je dodao, parafrazirajući Dostojevskog, Stojanović je “umakao pero ne u mastilo nego u svoju dušu”.

Predrag Marković je istakao da je opšti motiv u delu Stojanovića – humanizacija i poetizacija života.

“Nalazio je poetiku i u najtežem vremenu, što nije česta pojava u našoj kinematografiji. Rat i poratne godine ‘crvenog terora’ prikazivao je na plemenit način, na način koji uliva nadu. Zato nije čudno što je jedan od njegovih poslednjih poduhvata bio serijal ‘Nešto lepo’ (s Draganom Nikolićem)”, rekao je Marković.

Zbirka “Idemo dalje” je već četvrta knjiga koju realizuje Fondacija “Slobodan Stojanović”, a imaju još dosta projekata, rekao je Miloš Stojanović. Zahvalivši Jugoslovenskoj kinoteci za ustupljene plakate i fotografije, najavio je da će se u narednih mesec dana u Klubu RTS-a održavati i projekcije restaurisanih verzija Stojanovićevih televizijskih ostvarenja.

(SEEcult.org)

Zoran Popovic, Bez naziva
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r