Jasna Dimitrijević: Kolarac nije ugrožen

Kolarčeva zadužbina nije pred gašenjem, niti je njen opstanak ugrožen, izjavila je direktorka te ustanove kulture Jasna Dimitrijević za portal SEEcult.org, dodajući da to ne znači da se ne osećaju posledice krize i da nije potrebno odvajati znatno više novca za kulturu, pa i za Kolarac.

“Opstanak Kolarca nije ugrožen, daleko od toga. Neće se Kolarac zatvoriti i nikada neće biti loša vest”, rekla je Jasna Dimitrijević, reagujući na medijsku informaciju o navodnom teškom stanju Kolarčeve zadužbine, koja je izazvala burne reakcije u javnosti.

Prema rečima Jasne Dimitrijević, Kolarac oko 83 odsto godišnjeg budžeta obezbeđuje sopstvenim prihodima, a ostalih 15 do 20 odsto od sponzora i donatora, uključujući Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda i ostale konkurse na nivou Grada i Republike na koje aplicira.

Poslednjih godina, međutim, nakon usvajanja Zakona o zadužbinama i fondacijama, Kolarac ima oko 1,5 milion mesečnih nedostajućih sredstava iz javnih fondova.

Kako je navela Jasna Dimitrijević, Kolarčeva zadužbina je do pre pet godina imala mesečno 1,5 milion dinara više dotacija, i to od Sekretarijata za kulturu Beograda - 1,2 milion za troškove tekućeg održavanja objekta i 300.000 dinara za plate zaposlenih u neprofitnom sektoru. Kolarac je u to ime besplatno ustupao Veliku dvoranu organizatorima programa čiji osnivač je Grad Beograd – prema spisku koji je dobijao od Sekretarijata za kulturu. Od kada je ta praksa prekinuta, Kolarac na osnovu Zakona o zadužbinama i fondacijama, konkuriše za projekte na godišnjem nivou, ali za troškove programa, tj. realizacije projekata, rekla je Jasna Dimitrijević. Reč je o budžetskoj liniji na kojoj su i ostale nedobitne nevladine organizacije - kako je zakonski definisan i Kolarac, a gde se i inače ne izdvaja dovoljno novca za sve koji se javljaju na konkurs. Iznos koji dobija Kolarac jeste veći od ostalih udruženja u kulturi, ali daleko od sredstava koja su realno potrebna da na miru funkcioniše, posebno u mesecima kada nema mnogo programskih aktivnosti (jul, avgust, deo septembra), rekla je Jasna Dimitrijević, napominjući da Kolarac ipak nema neizmirenih dugovanja, plaća redovno račune za struju i uspeva da ostvari sopstvene prihode.

Kolarac ostvaruje sopstvene prihode od kurseva stranih jezika, iznajmljivanja programskih prostora, prodaje ulaznica…

“Ovaj model finansiranja ima svoje prednosti i mane. Prednost je u tome što moramo da budemo uvek spremni sa novim idejama, novim sadržajima, da budemo konkurentni sa projektima, da planiramo, da budemo u toku, da sarađujemo… Mana je to što bi bilo lakše da je u budžetima na ovoj finansijskoj poziciji više novca za sve koji učestvuju na konkursima, ne samo za Kolarac. I mana je što nemamo prostora da budemo uljuljkani. Naše programe znamo godinu dana unapred, a rezultati konkursa su poznati po završetku prvog kvartala u sezoni… To je problem svih, ne samo Kolarca”, navela je Jasna Dimitrijević.

Prema njenim rečima, ne treba stoga odustajati od nastojanja da se obezbedi veći državni budžet za kulturu, koji je generalno nedovoljan i ne uvažava na odgovarajući način specifičnosti  različitih aktera scene.

“Mi sa oko 4.000 metara kvadratnih prostora i oko 60 zaposlenih nismo u istoj situaciji kao nevladine organizacije sa nekoliko zaposlenih”, rekla je Jasna Dimitrijević.

Kolarac je i jedan od partnera evropskog projekta Take Over, podržanog od Kreativne Evrope, koji predstavlja mogućnost za ostvarenje novih partnerstava, kao i za kreiranje novih programskih sadržaja, u saradnji sa Savetom mladih koji je formiran u okviru tog projekta, rekla je Jasna Dimitrijević.

Učešće u tom projektu, kako je dodala, omogućilo je Kolarčevoj zadužbini da prihvati nove ideje koje obezbeđuju novu publiku - onu koja nije do sada imala interesovanja za programe na Kolarcu i da kroz sve te aktivnosti radi na stvaranju i razvoju buduće verne publike te ustanove.

Prema rečima Jasne Dimitrijević, zakonodavni okvir u kojem deluje Kolarčeva zadužbina nije idealan, ali je težak i spor proces izdvojiti Kolarac iz postojećeg zakona, i pored specifičnosti te zadužbine.

“Uvek su se pronalazila pravna rešenja kojima je stvaran prostor za podršku delatnosti kojom se od osnivanja bavimo”, dodala je direktorka Kolarčeve zadužbine.

Na pitanje šta bi najavljena Strategija razvoja kulture u Srbiji trebalo da sadrži što bi moglo da doprinese održivosti i razvoju Kolarčeve zadužbine, Jasna Dimitrijević je rekla da je strateško planiranje ulaganja u infrastrukturu i opremu neophodnu za rad svih institucija kulture, ne samo Kolarca, bez obzira na osnivački status.

Vest o ugroženosti Kolarčeve zadužbine, prema kojoj ta ustanova opstaje samo zahvaljujući entuzijazmu zaposlenih,  izazvala je burne reakcije u javnosti, posebno na društvenim mrežama, a pokrenuta je i onlajn peticija Sačuvajmo Kolarac koju je za manje od 24 sata potpisalo oko 2.700 ljudi.

Jasna Dimitrijević rekla je da je izjava urednice muzičkog programa Kolarčeve zadužbine Mirjane Lazarević za "Danas", koja je izazvala burne reakcije, data u kontekstu da bi bilo dobro da se nađe osnov da se vrati stari način finasiranja Kolarca, uzimajući u obzir sve pravne okvire.

Ilija Milosavlјević Kolarac ostavio je 1878. godine testamentom sav svoj imetak srpskom narodu u cilјu širenja nauke i kulture. Od tog imanja trebalo je osnovati Fond za podizanje srpskog univerziteta, koji će se zvati Univerzitet Ilije M. Kolarca, osnovan "sopstvenim trudom na korist svoga naroda".

Kolarčev narodni univerzitet počeo je programsku delatnost 9. oktobra 1932. godine u zgradi na današnjem Studentskom trgu.

Ministarstvo prosvete je prethodno 1928. odobrilo upotrebu Univerzitetskog fonda za osnivanje Narodnog univerziteta, a za podizanje zgrade otkuplјeno je zemlјište na Kralјevom trgu. Zdanje je podignuto 1932. godine.

Arhitekta Petar Bajalović najpre je pristupio rešavanju problematike prostora koncertne dvorane koja se i danas smatra najakustičnijom salom za potrebe muzičkih izvođenja u Beogradu i jednom od najakustičnijih u Evropi.

Velika dvorana Kolarca u 2017. proslavlja 85 godina rada.

(SEEcult.org)