• Search form

08.02.2023 | 14:02

JDP: Branka Veselinović obeležila epohu

JDP: Branka Veselinović obeležila epohu

Istaknuta srpska i jugoslovenska glumica Branka Veselinović, članica prvog ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), biće sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

JDP će naknadno objaviti vreme komemoracije i sahrane Branke Veselinović, koja je preminula 8. februara u Beogradu u 105. godini,

Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović izjavila je povodom odlaska Branke Veselinović da su njen jedinstven život, humanitarni rad i posvećenost pozorištu i pozorišnoj umetnosti “zauvek obeležili jednu epohu i istoriju Jugoslovenskog dramskog pozorišta”.

Saučešće povodom smrti Branke Veselinović uputila je ministarka kulture i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković, koja je istakla da je sa velikom tugom primila vest o smrti "umetničke heroine sa nezaboravnim pozorišnim, filmskim i ulogama u televizijskim serijama".

"Posvećenošću i predanošću profesiji, zaslužila je mnoge nagrade i ostavila neizbrisiv trag na kulturnoj sceni Srbije. Pamtićemo je po ostvarenjima, vedrom duhu, ali i osvedočenom humanitarnom radu. Živeće zauvek u našim srcima i biti putokaz budućim naraštajima", navela je u telegramu saučešća Maja Gojković, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Legendarna glumica i humanitarka, Branka Veselinović, bila je članica JDP-a od njegovog osnivanja 1947.

“S njom, u legendu odlazi i poslednji član tog slavnog ansambla, biranog i sastavljenog od najboljih glumaca iz čitave zemlje. Branka je u njemu provela gotovo čitav svoj stvaralački vek, sve do penzije 1978, a i posle toga, redovno igrajući u mnogim predstvama. Svoju poslednju ulogu, Dunda Nika u ‘Skupu’ Marina Držića, igrala je sve do 2007 godine. U tom ansamblu upoznala je i svog životnog saputnika, glumca i prevodioca Mlađu Veselinovića i s njim ostala u braku 64 godine, sve do njegove smrti 2012”, istaklo je JDP u saopštenju.

 

U JDP je odigrala oko 40 uloga, učestvujući u nekim od najznačajnijih produkcija, saradjujući s mnogim značajnim rediteljima, u delima pisaca kao što su Bihner,  Dostojevski, Turgenjev, ?ehov, Pirandelo, Majakovski... Komički dar bio je, međutim,  njeno najače oružje. Nadahnuto ga je koristila, naročito u delima Nušića, Gogolja, Goldonija, Plauta... Taj talenat, i njen vedar duh učinili su je i jednom od najomiljenijih glumica u zlatno doba Radio Beograda, naročito u popularnom programu "Veselo veče".

 

Rođena 16. septembra 1918. godine u Starom Bečeju, kao šesto dete Jovanke i Aleksandra Ćosića, Branka Veselinović učila je glumu od 1936. godine na Glumačkoj školi pri Narodnom pozorištu u Beogradu. Posle dve godine studija, otišla je na praksu u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. Tamo je igrala do 1940, kada je prešla u Beograd, gde je najpre igrala u Umetničkom (1940-1942) i Narodnom pozorištu (1944-1947). U Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila je od njegovog osnivanja.

U ansambl JDP-a primljena je 1. avgusta 1947. i u njemu ostala do odlaska u penziju, 31. avgusta 1978.

 

Iako nisu imali svoju decu, Branka i Mlađa Veselinović su veliki deo života proveli radeći s decom i pomažući najmlađima. Osnovali su Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj deci.

 

Na osnovu svog humanog rada, Branka Veselinović je postala i četiri godine bila ambasadorka UNICEF-a. Osim toga, sve dok je mogla, neumorno je putovala, organizovala, i nastupala u humanitarnim predstavama, uveseljavajući one kojima je to bilo najpotrebnije - decu, stare i bolesne.

Za svoj umetnički i humanitarni rad Branka Veselinović dobila je nepregledan niz priznanja, nagrada i plaketa. Među njima su i Orden rada sa zlatnim vencem, Nagrada "Branislav Nušić" za životno delo istaknutom glumcu komičaru (na festivalu Nušićevi dani u Smederevu, 1993), Sterijina nagrada za ulogu Gine u predstavi “Ožalošćena porodica” (1964), Vukova nagrada (2004)...

Često je putovala s Desankom Maksimović i recitovala njenu poeziju.

Bila je dobrovoljni vatrogasac, u činu oficira I klase.

*Foto: JDP

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r