Jubilej Pozorišta Boško Buha, i dalje bez matične scene

Pozorište “Boško Buha” obeležilo je 70 godina rada promocijom monografije o tom teatru za decu i mlade, a povodom jubileja, 13. oktobra premijerno je izvelo i predstavu “Snežana i sedam patuljaka”, i to na sceni Teatra “Vuk”, jer i dalje čeka završetak rekonstrukcije matične scene na Trgu republike u Beogradu.

U prisustvu nekadašnjih i sadašnjeg upravnika, članova kolektiva i prijatelja kuće, na istorijat “Buhe” podsetili su glumci Borka Tomović i Aleksandar Radojičić – čitajući tekst o prvim danima tog teatra od upravnice Gite Predić Nušić, koja je i najzaslužnija za njegovo osnivanje, preko prve premijere – predstave “Beli jelen” prema motivima Vladimira Nazora, u režiji Radivoja Lole Đukića, održane 13. oktobra 1951. Za njom su usledile mnogobrojne dugovečne i nagrađivane predstave, ponajviše bajke, ali i one na večernjoj sceni. Niz umetnika ostavilo je značajan trag u tom teatru, koji je i osnivač međunarodnog festivala pozorišta za decu TIBA. Poslednjih šest godina “Buhe” obeležili su i napori za rekonstrukciju matične scene, čiju je sanaciju 2014. pokrenuo upravnik i glumac Milorad Mandić, koji je dve godine kasnije preminuo, i to tokom izvođenja predstave upravo na “privremenoj adresi” - u “Vuku”.

Aktuelni upravnik, dramski pisac Igor Bojović, pomenuo je probleme sa neuslovnim prostorom i na promociji monografije povodom jubileja, naglasivši da “Buha” ipak traje zahvaljujući duhu kolektiva i predstavama, koje “deci čine život boljim, uče ih kako da žive i odrastaju”. Bojović je napomenuo da se monografije obično ne čitaju cele, ali je izrazio uverenje da će svako ko uzme u ruke “Buhinu”, čije su urednice Ana Janković i dramaturg Milena Depolo, naći nešto što će ga zanimati na kojem god mestu da otvori to obimno izdanje.

Posebno zadovoljstvo je izrazio zbog toga što promociji prisustvuju i mladi glumci izabrani na audiciji za “Snežanu i sedam patuljaka”, nastalu prema tekstu Ljubivoja Ršumovića, u režiji Snežane Trišić.

Reditelj Milan Karadžić, već tri decenije umetnički direktor “Buhe”, ispričao je kako je došao na poziv tadašnjeg upravnika Ljubivoja Ršumovića, mada su mu kolege govorile – šta ćeš tamo, pa to je za decu. “Puno sam radio i u drugim pozorištima. Ali ta atmosfera, kreativni duh i sve ono što čini proces proba nigde nije ni slično kao u ‘Buhi’. Srećan sam zbog toga, naravno uz nadu da ćemo se jednog dana vratiti kući, na našu scenu koja nosi neku specifičnu čaroliju”, rekao je Karadžić.

Ljubivoje Ršumović, koji je i kao upravnik i kao pisac obeležio Pozorište “Boško Buha”, rekao je da ga je tokom 16 godina na čelu te kuće najviše obradovalo kada su se na tradicionalnoj kritičarskoj listi najboljih deset predstava jedne godine našle čak dve iz “Buhe” – “Carev zatočnik” Milana Karadžića i “San letnje noći” Jagoša Markovića.

“Do tada se retko ili nikada neka predstava pozorišta za decu našla na tom spisku, a dve predstave na listi najboljih čini mi se da nisu imala ni mnoga takozvana ozbiljnija pozorišta”, rekao je Ršumović.

“Ono što je osnovno od početka, od Gite Predić Nušić, preko Đurđinke Marković i Mihaila Farkića, pa i posle mene, u tom pozorištu vlada sloga – svi za jednog, jedan za sve, kao kod musketara”, ocenio je Ršumović, dodajući da je, naravno, bilo i muka. Pomenuo je u tom kontekstu, kako je naveo, svoju veliku i nažalost neuspelu borbu da “Buha” dobije novu zgradu na Slaviji, “ispred one zgradetine Narodne banke, gde je sada premešten spomenik mom dedi-ujaku Dimitriju Tucoviću”.

Ršumović je pročitao i svoje stihove: “Dragi drugari, kad vam duša mira ište - žurite u pozorište, lepote se uželite -  punu salu naselite, ne postoji druga sila - bajka vas je odgajila, raskoš vida, praznik sluha – pozorište Boško Buha”.  

Dugogodišnji član glumačkog ansambla i jedno vreme upravnik “Buhe” Nenad Nenadović prisetio se lepih i uzbudljivih trenutaka tokom karijere, ali je dodao da su mu osećanja pomešana zbog onih koji su nas napustili, posebno pominjući Mandu (Milorada Mandića) i dugogodišnju operativnu direktorku “Buhe” Donku Špiček.

S druge strane, kako je rekao, puno mu je srce jer u sali vidi Zoricu Jovanović, koja je u “Buhi” odigrala više od 5.000 predstava, kao i Mihajla Todorovića Kepu, koji je u to pozorište ušao kao dečak-glumac na samom osnivanju pre 70 godina.

Urednica monografije Ana Janković izjavila je da se u knjizi vidi koliko je pozorište “Boško Buha” ostalo dosledno svojoj ideji vodilji od početka do danas.

“Imamo koncept koji je istorija, a imamo i stručne tekstove. Prepliću se sadašnjost i prošlost u smislu ljudi koji su činili ‘Buhu’, kao i događaji i to na takav način da možete da pratite ideju, da izgleda kao da ljudi iz prošlosti i ovi današnji vode razgovor, polemiku kako da očuvaju ideju”, rekla je Ana Janković, koja je za monografiju napisala i poseban tekst na temu rekonstrukcije zgrade.

Monografija je podeljena na tri poglavlja (Istorija i sećanja; Repertoar za malu i veliku decu; Rekli su o Buhi).

Prema rečima Milene Depolo, iako je mislila da zna sve o “Buhi”, otkrila je nove detalje tokom pretrage arhiva tog pozorišta, Muzeja pozorišne umetnosti i lista “Borba”. Sada je, kako je istakla, “još ponosnija što je deo te divne porodice”.

Jubilej “Buhe” u znaku je i nove predstave “Snežana i sedam patuljaka”, koju je rediteljka Snežana Trišić opisala kao “staru bajku za novu decu”.

“Imali smo privilegiju da radimo fantastičan dramski tekst Ljubivoja Ršumovića. A to je i moja omiljena bajka iz detinjstva. Hvala upravi koja je podržala ideju da Snežana, princ i svi patuljci budu mladi. Većina su još uvek studenti i ‘Buha’ im daje šansu”, rekla je rediteljka Snežana Trišić.

Prema njenim rečima, to je tekst koji komunicira i sa ovim vremenom.

“To je priča o dobru, o lepoti, o zlu, o tome kako se zlo pobeđuje i šta je snaga ljubavi, snaga poverenja, snaga zajedništva”, rekla je Snežana Trišić, ističući da su upravo snagom zajedništva uspeli da, uprkos koroni i prekidima rada, naprave predstavu započetu još pre osam meseci.

(SEEcult.org)