Kadijević: Danas bih snimio bajku

Knjiga “Više od istine – Kadijević o Kadijeviću” autora Dejana Ognjanovića nastala je na osnovu iscrpnih razgovora koji su trajali godinu dana i u kojima se reditelj i istoričar umetnosti Đorđe Kadijević (84) osvrće na svoj filmski i televizijski opus, kao i na društveni i kulturni kontekst u kojima su njegova dela nastajala.

Kadijević je na promociji knjige 12. septembra u Filmskom centru Srbije zahvalio Ognjanoviću što je njegove reči uobličio na takav način da su dobile lepotu proznog dela koje i sam povremeno čita sa velikim uživanjem.

Ognjanović, pisac, filmski i književni kritičar, prevodilac i esejista, izjavio da se umesto da piše studiju o Kadijeviću odlučio za “ja” formu, jer smatra da je on sam najbolje obrazložio svoju filmsku, ali i životnu estetiku i poetiku.

“Pri našem prvom intervjuu, pre desetak godina, oduševili su me njegova erudicija i stavovi, a frustrirala činjenica da se o Kadijeviću i njegovom delu, o tome kakvo blago imamo, tako malo zna. To je bila inicijalna kapisla da zabeležim njegove reči za buduće generacije”, rekao je Ognjenović na promociji knjige, koju je objavio novosadski “Orfelin”, uz pomoć FCS-a.

Izdanje u tvrdim koricama na 500 stranica, uz veliki broj fotografija,  hronološki donosi priču koja počinje 1933. u Kadijevićevom rodnom Šibeniku.

Upitan na promociji, koju je vodio Milan Milosavljević, kako od filma nastaje umetnost, Kadijević je pomenuo dihotomiju pobunjenog čoveka Albera Kamija i angažovanog čoveka Žan Pol Sartra, ističući da je on daleko više naklonjen Kamiju, pojmu usamljenog pojedinca koji izražava svoj revolt, kao i potrazi ga za identitetom, a ne kolektivitetom.

“Još kao dečak video sam užase Drugog svetskog rata, izgubio veru u iluzije, u utopije i okrenuo se onome što je individulano, što je bez ikakve veze sa ideologijom. Nisam verovao ni marksistima ni hrišćanima”, rekao je Kadijević, autor 20 igranih i TV filmova i četiri televizijske serije, među kojima su debitantski “Praznik” (1967), kultna “Leptirica”, “Darovi moje rođake Marije”, “Štićenik”, serija “Vuk Karadžić”...

“Kada sam odlučio da se bavim filmom, prvo pitanje bilo mi je: koja je moja tema. To mora da se zapita svaki čovek koji pokuša da se bavi umetnošću. Šta ti hoćeš da kažeš, a ne da snimaš tuđe filmove, da se, na primer, oduševiš Bertolučijem, pa kažeš: ‘Što ne bih i ja tako nešto’. Ne. Ja sam pokušao da nađem šta je to u meni što nije do sada bilo na filmu i što jedino daje razloga da se ja filmom bavim. To je odgovor na pitanje kako od filma nastaje umetnost. To je dilema koja i dalje traje. Ja sam se svaki put ponovo pitao, pred svaki novi film, koji je moj razlog. Stvaranje je mučno, to je stalna borba”, rekao je Kadijević.

Kako je podsetio, uvek je odbijao da se bavi aktuelnom realnošću, opredeljujući se za teme koje ispituju onostrano.

“Kada bi mi neko danas ponudio da radim film, usred strahota i papazjanije savremenog sveta, iz revolta bih snimio bajku”, izjavio je Kadijević.

Ognjanović u uvodu knjige ističe autentičnost Kadijevića kao reditelja, neopravdano skrajnutog u domaćim filmskim leksikonima i enciklopedijama, a njihove razgovore opisuje kao svojevrsnu potragu za onim što je „više od istine“ u njegovom delu i oko njega.

“Ta potraga razotkriva njegov opus kao monolitnu, duboko promišljenu i dosledno sprovedenu celinu. Taj opus svedoči o jasnom svetonazoru i o esteteskoj nameri iz njega izvedenoj, te o snazi i umeću da se oni esetetski uobliče i umetnički izraze”, ocenjuje Ognjanović.

(SEEcult.org)