Kafenisanje s Vlastom Delimar
Retrospektiva Vlaste Delimar u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu zatvara se 24. avgusta druženjem sa tom umetnicom uz kafu i kolače - neformalnom proslavom uspeha njene izložbe, koju je od sredine maja posetilo oko 8.000 ljudi. Posetioci će imati poslednju priliku da porazgovaraju sa Vlastom Delimar o izložbi, njenoj odluci da bude beskompromisna i izjednači život sa umetnošću…
Izložba Vlaste Delimar “To sam ja” u zagrebačkom MSU prva je retrospektiva te provokativne multimedijalne umetnice i performerke, a obuhvatila je više od 35 radova, uz intenzivan prateći program i performans “Moj privremeni dom” kojim je izložbeni prostor MSU privremeno postao njen dom.
Povodom poređenja sa Marinom Abramović, koja tokom izvodi novi maratonski performans - ovoga puta u Serpentajn galeriji u Londonu, Vlasta Delimar je u jednom od poslednjih intervjua rekla da je takve ocene ne dotiču.
“Neke sam stvari radila i pre nje, samo što je u svetu poznatija od mene. Znam šta struka misli, ali još je važnije što ja mislim”, navela je Vlasta Delimar, koja je o izazovima u svojoj umetnosti kazala da se, kao što kažu istočnjaci, ne treba bojati onoga što je nepoznati, već onoga što je poznato.
“Nikad se nisam povodila ni za kojim trendovima. Mogu poštovati druge, ali moram imati svoj čvrsti stav i ne biti mekušac… Imam rad na kojem piše 'Izabrala sam teži put'. Svesno sam išla u nešto za što sam znala da će biti teško, ali za budućnost će biti bolje…”, navela je Vlasta Delimar koja se bavi performansom od kraja 70-ih.
Među njima su i intimni i često provokativni, a danas već antologijski performansi (Lady Godiva, Zagreb, 2001), koji je svrstavaju, uz Tomislava Gotovca (Antonia Lauera), sa kojim je godinama sarađivala, među najvažnije hrvatske protagoniste bodi arta u Hrvatskoj.
Poznata poslednjih desetak godina i po međunarodnom skupu umetnika “Moja zemlja Štaglinec” koji organizuje na svom seoskom imanju, Vlasta Delimar započela je umetnički rad krajem 70-ih godina, u vreme kada je postkonceptualistička scena u Hrvatskoj i bivšoj Jugoslaviji bila u punom intenzitetu. Od samih početaka gradila je umetnički opus na direktan način, vrlo samosvesno. Druženje s Grupom šestorice autora i umetnicima koji su se okupljali oko alternativnog radnog i izložbenog prostora Poodrom, te kasnije Galerije proširenih medija, odredili su smer i oblike njenog umetničkog delovanja.
(SEEcult.org)
