Kako ćemo čitati knjige?
Časopis “Kultura” u novom broju nudi odgovore na pitanja o bibliotekama u budućnosti i sudbini novog čitaoca sa elektronskom knjigom u rukama, a između ostalog, otkriva i kako biblioteke uslužuju i robote, razmatra hoće li klasične biblioteke izumreti, da li je internet savremena “knjiga sveta”... Takođe, bavi se i problemima bibliotekarstva u Srbiji - pitanjem njihove dostupnosti osobama sa invaliditetom, razlozima odsustva nacionalne strategije digitalizacije i planu Narodne biblioteka Srbije da napravi portal srpskog kulturnog nasleđa.
Časopis “Kultura” u novom broju nudi odgovore na pitanja o bibliotekama u budućnosti i sudbini novog čitaoca sa elektronskom knjigom u rukama, a između ostalog, otkriva i kako biblioteke uslužuju i robote, razmatra hoće li klasične biblioteke izumreti, da li je internet savremena “knjiga sveta”... Takođe, bavi se i problemima bibliotekarstva u Srbiji - pitanjem njihove dostupnosti osobama sa invaliditetom, razlozima odsustva nacionalne strategije digitalizacije i planu Narodne biblioteka Srbije da napravi portal srpskog kulturnog nasleđa.
Na promociji 129. broja časopisa “Kultura”, održanoj 17. decembra u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu, govorile su urednica Milanka Todić i Vesna Injac i Bojana Vukotić, priređivačice i autorke tekstova.
“Kultura” u novom broju sadrži, uz naslove istaknutih domaćih autora, i tekstove evropskih stručnjaka (direktor Svetske digitalne biblioteke u Vašingtonu Džon Van Oudenaren, Fler Stigter iz Evropske biblioteke u Hagu, Tom Stori i Lorkan Dempsi iz Međunarodne asocijacije digitalnih biblioteka i Elena Jurevna Elisina iz Ruske državne biblioteke u Moskvi).
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričcić navodi u novom broju “Kulture”, između ostalog, da biblioteke danas više ne uslužuju samo čitaoce, žive ljude, nego i robote. To su roboti pretraživači, skroleri, koji kupe sa interneta podatke, indeksiraju ih i prosleđuju daljim korisnicima, linkuju s drugim dostupnim podacima, bazama, sajtovima, portalima... Jedna od tajni uspeha NBS i njenog globalnog pozicioniranja na internetu upravo je u tome što je prva shvatila da radi i za te robote, i sa njima, jer su oni prečica do najšireg kruga krajnjih korisnika.
NBS ima nameru i da izgradi portal srpskog kulturnog nasleđa koje se čuva ne samo u bibliotekama, već i u muzejima, arhivima i institucijama za audio-vizuelnu građu…
Iako još ne postoji zvanična nacionalna strategija digitalizacije kulturnog nasleđa, pamćenje Srbije je već postalo deo pamćenja Evrope i pamćenja sveta. NBS danas ima više od 100 digitalnih kolekcija građe koja pripada kulturnom nasleđu i oko dva miliona digitalnih jedinica…
Od 2005. godine, kada je postala punopravni partner projekta Evropska biblioteka (The European Library - TEL), sve digitalne kolekcije NBS nalaze se na TEL portalu. Od 2008. godine, kada je pokrenut portal Europeana, sve digitalne kolekcije NBS uključene su i na taj portal. Najznačajnije digitalne kolekcije NBS takođe su deo Svetske digitalne biblioteke (World Digital Library - WDL), projekta koji su pokrenuli UNESCO i Kongresna biblioteka…
Ako se Europeana pretražuje po ključnoj reči “Beograd”, dobiće se 278 dokumenata iz NBS, 88 iz Francuske, 19 iz različitih evropskih institucija, 12 iz Velike Britanije, sedam iz Belgije, pet iz Holandije, tri iz Nemačke i jedan iz Slovenije, kao i različite vrste dokumenata: 60 tekstova, 279 slika i 74 video zapisa - ukupno 413 dokumenata.
Europeana danas, kako podseća u “Kulturi” Vesna Injac, ima oko sedam miliona digitalnih jedinica iz gotovo svih evropskih zemalja.
Povodom nacionalne strategije digitalizacije, koja još ne postoji, Tamara Butigan navodi u časopisu “Kultura” da trenutno stanje stvari u Srbiji potvrđuje da neorganizovana i nesistematska digitalizacija i nizanje pojedinačnih zatvorenih projekata dugoročno ne daju rezultate koji bi se mogli postići jasnom politikom i sistematskim pristupom digitalizaciji, dok s druge strane donošenje nacionalne strategije digitalizacije liči na osvajanje dobro utvrđene tvrđave. Rešenje tog problema, kako je navela, treba tražiti u strategiji razvoja kulture i dugoročnoj kulturnoj politici, gde bi digitalizacija kulturne baštine bila prepoznata kao jedan od stvarnih prioriteta, a realizacija ciljeva ne bi smela da zavisi od personalnih i drugih promena.
O dostupnosti biblioteka osobama sa invaliditetom pisala je Dragana Mićunović, navodeći da je u Srbiji 2009. i 2010. godine na tom planu učinjeno nekoliko važnih koraka - osam javnih biblioteka započelo je aktivnosti na pripremi uvođenja usluga namenjenih osobama sa invaliditetom, a takve usluge već je uvela Biblioteka “Vuk Karadžić” na Zvezdari, koja je u procesu osnivanja audiobiblioteke koja će omogućiti korišćenje elektronskih knjiga putem Interneta.
Gradska biblioteka u Novom Sadu pokrenula je servis koji omogućava dostavljanje bibliotečke građe na kućnu adresu, a koji je namenjen svim korisnicima koji iz nekog razloga ne mogu da dođu u biblioteku. Usluge korišćenja elektronskih publikacija za slepe i slabovide putem Interneta pripremaju i biblioteke u Somboru, Leskovcu, Čačku, Šapcu i Užicu.
Narodna biblioteka u Užicu tokom 2009. pokrenula je akciju bioskopskih projekcija za slepe po uzoru na već postojeći bioskop te vrste u Beogradu, koji podrazumeva narativni pristup i opise filmskih scena koje prate dijaloge glumaca. Takođe, NBS, nakon završetka rekonstrukcije korisničkog dela zgrade, planira u ponudi i novu uslugu, to jest poseban Centar za slepe i slabovide korisnike sa najsavremenijom opremom.
Ljiljana Macura piše o sudbini klasičnih biblioteka u budućnosti, smatrajući da i njih, koje postoje više od dva milenijuma, kao i virtuelne biblioteke, koje su se javile tek početkom 90-ih godina prošlog veka, treba pođednako popularisati, a korisnicima osvetljavati dobre strane i jednih i drugih.
ZAPROKUL čitaocima novog broja “Kulture” poklanja i CD sa svim prethodnim izdanjima časopisa, a po ceni od 300 dinara, može se kupiti u knjižarama “Plato”, “Stubovi kulture”, “Aleksandar Belić”, “Inicijal”, “Beopolis” i “Jugoistok”.
Sajt ZAPROKUL-a je www.zaprokul.org.rs
(SEEcult.org)
