Karl: Moguće i bez Bitefa i bez Sajma knjiga
Epidemija korona virusa mogla bi da dovede do ovogodišnjeg neodržavanja i 54. Bitefa, 65. Sajma knjiga i 58. Oktobarskog salona u Beogradu, izjavio je gradski sekretar za kulturu Ivan Karl, najavljujući da bi sve takmičarsko-programske manifestacije, koje su otkazane, imale 2021. godine “dupla izdanja” i trajale bi duže.
“Krajem proleća smo pomislili da je gotovo, pozorišta su žurila da krenu sa probama, zakazivali su se festivali širom zemlje, i onda je korona uzvratila udarac, ne samo u Srbiji, već i svuda oko Srbije”, izjavio je Karl za “Večernje novosti”, dodajući da nedavno kolektivno iskustvo nalaže oprez, jer niko ne može sa sigurnošću da predvidi kako će se epidemiološka kriva kretati.
Povodom 54. Bitefa, čije je otvaranje planirano za 9. septembar, Karl je rekao da je taj datum “i veoma blizu i veoma daleko”, a ako epidemiološka slika ostane ovakva kakva je sada i u Srbiji i u Evropi, održavanje tog međunarodnog pozorišnog festivala nije realno. Razlog za to je to što većina predstava zahteva zatvoreni prostor, a i nameće se pitanje eventualnog karantina za strane trupe ili u dolasku ili u povratku.
Projekcija za 65. Sajam knjiga u oktobru slična je kao za Bitef, posebno što ta manifestacija “sa sobom nosi desetak hiljada posetilaca dnevno, a to je, sve i da se mere relaksiraju, osetljiva brojka”. S druge strane, kako je dodao Karl, održavanje Sajma knjiga bez publike ili sa limitiranim brojem ljudi nije ekonomski održivo ni za organizatore ni za izdavače.
Ako bi Bitef bio ove godine otkazan, sledeće godine bi “bio održan sa prefiksom 54-55”, što bi značilo da bi “zadržao selekciju iz 2020. i nadogradio je dodatnim predstavama iz 2021, čime kontinuitet ne bi bio doveden u pitanje”, naveo je Karl, pominjući i mogućnost neodržavanja Oktobarsklog salona.
Isto rešenje kao za Bitef predviđeno je i za Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji je trebalo da bude održan u martu, kao i za Sopotski filmski festival – Sofest, Dane Beograda, Beogradski letnji festival, koji takože nisu održani.
Karl je rekao da ne može da prognozira koji će festival označiti nastavak kulturnog života, jer “korona nije loto”.
“Najviše bih voleo da to bude bilo koji od pomenutih festivala predviđenih za septembar ili oktobar. Međutim, nije nemoguće da Fest, poslednji veliki festival održan u Beogradu i Srbiji neposredno pre korone, bude i prvi u punom kapacitetu, posle epidemije”, dodao je on.
Povodom obustavljanja Konkursa Sekretarijata za kulturu za sufinansiranje projekata i programa u 2020. godini, koje je izazvalo burne reakcije, Karl je rekao da za 2021. godinu može da se očekuje veći budžet, ali je dodao da će i to zavisiti od ekonomske situacije, jer “rashode diktiraju prihodi”.
“Mi smo sredstva namenjena za ovogodišnji konkurs usmerili na jednokratnu pomoć svim koleginicama i kolegama koji su vezani za naše ustanove kulture, a nemaju stalno zaposlenje. Bilo je negodovanja zbog otkazivanja konkursa, bilo bi ih i da smo uradili suprotno od ovoga. Republika je sledila naš primer i na istovetan način i sa istim pojedinačnim iznosom od 90.000 dinara pomogla samostalne umetnike na teritoriji države, a i ta pomoć je išla uz asistenciju službi Grada Beograda”, izjavio je Karl, navodeći i da je ponosan zato što, prema njegovoj oceni, “sistem funkcioniše, bez trzavica i tenzija” i “što se skladnost tima koji se bavi kulturom na nivou gradske uprave reflektuje" na sve gradske ustanove, a ima ih 30 plus 12 manifestacija od značaja za Grad.
"Grad Beograd u finansijskom smislu opredeljuje relevantna sredstva kao podršku kulturnoj politici i to uvek i svuda treba pomenuti i ponoviti. Kada sam došao na ovo mesto, većina direktora gradskih pozorišta, biblioteka i muzeja bila je u v. d. statusu. Sada su skoro svi u punom mandatu i rade sa mnogo elana”, izjavio je Karl.
Povodom teške situacije u kojoj se nalazi Kolarčeva zadužbina, Karl je rekao da je početkom juna inicirao sastanak sa kolegama iz Kabineta premijerke i Ministarstva kulture, na kojem je dogovoreno da će se “odvojiti sredstva, u iznosu koji je dovoljan, da se premoste letnji i neizvesni jesenji pojas”. “U toku je prva faza realizacije onoga što je dogovorenog”, rekao je Karl i podsetio da je, izmenama Zakona o kulturi, Kolarac pod posebnom brigom države.
Budući da se očekuje formiranje nove Vlade Srbije, Karl je rekao da bi informisanje trebalo odvojiti u zaseban resor - da “kultura samostalno diše”.
“U kadrovskom pogledu, nemam predviđanja ni priviđanja, ali imam očekivanje i želju da sledeći ministar bude integrativan i korektivan faktor koji povezuje i artikuliše različitosti kojima je srpska kulturna mapa u svakom pogledu prožeta. Sa takvom koleginicom ili kolegom će mi biti zadovoljstvo da sarađujem”, dodao je Karl, koji se osvrnuo i na bojazan Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) za sudbinu Umetničkog paviljona "Cvijeta Zuzorić", navodeći da je neopravdana.
"Razumem brigu novog rukovodstva ULUS-a, ali još jednom ponavljam - zgrada Paviljona niti pripada, niti može vlasnički da pripadne Gradu Beogradu, pa samim tim ne postoje nikakvi planovi po pitanju eventualne rekonstrukcije, a posebno ne prenamene ovog značajnog zdanja! Kolege iz ULUS-a su, u međuvremenu, javile da su od nekih medija bili pogrešno protumačeni, da je sve nesporazum i da znaju da Grad Beograd nije adresa za ovo pitanje", naveo je Karl.
(SEEcult.org)
