KND: 28. MNP-Pred sudom 3/3

28. Memorijal Nadežde Petrović: PRED SUDOM, Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, Čačak, 24. septembar – 1. novembar 2016.

3/3 - Kritičar na delu: Maja Stanković, istoričarka umetnosti

U trećoj epizodi serijala “Kritika na delu”, posvećenog  28. Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku, istoričarka umetnosti Maja Stanković ističe da je glavna prednost izložbe “Pred sudom”, čiji su selektori Stevan Vuković i Simona Ognjanović, to što je programski okvir jasan i  koncizan, a to je povezano sa administrativnim i birokratskim praksama koje su u prvom planu tog projekta.

Moguće polazište za pogramski okvir izložbe, kako je navela Maja Stanković, jeste takozvana estetika administracije – termin koji je Benjamin Buhlo (Benjamin Buchloh) uveo početkom 90-ih godina 20. veka, ističući estetiku administracije kao jedno od ključnih obeležja konceptualne umetnosti.

“Radi se o tome da prakse kao što su administrativne i birokratske ulaze u registar umetnosti kao legitimna umetnička praksa. Iz te linije mišljenja na neki način proizilazi i kritika institucija, pre svega umetničkih institucija, i kritika konvencionalnog shvatanja umetničkog dela. Najradikalnija kritika konvencionalnog shvatanja umetničkog dela jeste eliminacija vizuelnosti, jer je vizuelnost, na neki način, poslednji ostatak tog tradicionalnog, estetskog iskustva”, navela je Maja Stanković, smatrajući da je izložba “Pred sudom” na toj liniji mišljenja zato što su očigledne te dve komponente – s jedne strane kritika, u smislu kritike institucija i sistema, a s druge strane – “možda ne baš eliminacija vizuelnosti, ali u svakom slučaju njeno svođenje”.

“Mogli bismo da kažemo da ovakav tip praksi oponaša logiku kasnog kapitalizma, a to je ono što svi živimo danas – jedno od ključnih obeležja savremenog života. I u tom smislu u prvi plan izbija dokumentarnost samih radova”, navela je Maja Stanković, dodajuući da je postavka takva, a i sam tip radova, da zahteva posebnu pažnju i dodatno vreme za čitanje podataka koji su njihov sastavni deo. Istovremeno, kako je istakla, zahteva postavku koja nije opterećujuća, što je i postignuto na izložbi “Pred sudom”.

Ističući jasan i precizan programki okvir kao glavnu prednost izložbe 28. Memorijala Nadežde Petrović, Maja Stanković je naglasila da se uvođenje takvog tipa praksi dešava pritom u trenutku kada pitanje birokratije nestaje iz teorije i kritike.

“To se dešava krajem 60-ih i početkom70-ih godina. To, naravno, ne znači da je birokratija u tom trenutku nestala, naprotiv ona je u tom trenutku izuzetno jaka i taj proces je prisutan do danas”, dodala je.

Kao posebno zanimljivo, Maja Stanković je navela i to što “jedino umetnost ima alate i ideju da se suprostavlja nečemu što je jedan od ključnih problema savremenog života, a to su prakse koje ukazuju na birokratiju i birokratizaciju”.

“U tom smislu mislim da je prednost u umetnosti, a ono što možemo da vidimo na ovoj izložbi je izuzetno aktuelno, zato što birokratija i danas predstavlja jedno od ključnih obeležja našeg života samo što se više ne dovodi u pitanje – prihvaćena je kao datost, gotovo kao prirodno stanje”.

Maja Stanković posebno ističe i izuzetno aktuelan problemski okvir izložbe “Pred sudom”.

“Radovi koji su prisutni na izložbi, a pripadaju nekim ranijim periodima, samo uspostavljaju kontinuitet između 70-ih godina, kada te prakse ulaze u umetnost, i nekog sadašnjeg trenutka. U tom smislu ne dovode u pitanje recentnost same izložbe”, navela je Maja Stanković, dodajući da su joj posebno zanimljivi radovi u tematskoj celini “Umetnik u sukobu sa zakonom”.

Tu je izdvojila pre svega Ulajev rad “Ima neki kriminalni ton u umetnosti”, koji “mapira upravo trenutak kada prakse kao što su kritika institucija i sistema, kao i ideja o suprostavljanju sistemu, ulaze u umetnost”. Takođe, izdvojila je rad Santijaga Sijere “Kaldor Javni umetnički projekat 22  – 7 oblika dimenzija 600x60x60 cm konstruisanih da stoje horizontalno uza zid” koji se “može posmatrati kao opozit prethodnom radu – u smislu da referira na vreme sadašnje i pokazuje u kojoj meri je pojedinac danas prepušten na milost i nemilost tom istom sistemu bez ideje o suprotstavljanju“.

*U prvoj epizodi KND o 28. Memorijalu Nadežde Petrović govorila je istoričarka umetnosti Snežana Stamenković, a u drugoj je kritičar na delu bio istoričar umetnosti Dejan Sretenović. 

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu

_ _ _

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)