KND: Neposredni konteksti 2/3
Milorad Mladenović - Neposredni konteksti, Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, 17. novembar - 10. decembar 2016.
2/3 Kritičarka na delu: Simona Ognjanović, istoričarka umetnosti
Istoričarka umetnosti Simona Ognjanović navodi da je Milorad Mladenović izložbom “Neposredni konteksti”, odnosno svojim doktorskim umetničkim projektom i istraživanjem, pokušao da mapira, strukturira i sistematizuje elemente različitih konteksta u kojima radi, u kojima se kreće i deluje. Da bi to učinio, kako je navela u drugoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi "Neposredni konteksti", Mladenović je kreirao diferencijalnu mrežu u koju je inkomporirao devet odabranih radova/elemenata, te ponudio ujedno tri primarna konteksta tumačenja koje je formulisao preko kategorija ličnog, radnog i javnog prostora. U takvom sklopu svaki element smešten je unutar te mreže i značenjski se definiše i tumači referencijalno, odnosno diferencijalno spram drugih radova i spram tih nosećih kategorija.
Simona Ognjanović smatra da je pritom upitna sama neposrednost konteksta.
“Ono što je važno pomenuti, kada je reč o toj sintagmi, i što bi trebalo izbeći u tumačenju, to je da se uopšte kontekst ili konteksti tretiraju i misle kao kategorije nesporednosti”, navela je Simona Ognjanović, dodajući da konteksti zapravo nikada nisu nešto što nam je neposredno dato i što je zadato, nešto što autori, umetnici, kustosi, teoretičari i kritičari treba da otkrivaju i osvetljavaju.
“Naprotiv, mislim da treba da ih stalno konstruišemo i stvaramo”, navela je Simona Ognjanović, koja kontekste o kojima eksplicitno ili implicitno govori Mladenović vidi pre svega kao ličnu konstrukciju, lični poredak i ličnu strukturu, zbog čega je i zanima kako umetnik strukturiše te kontekste, kako ih definiše, situira, suodnošava, te kako su oni uslovljeni njegovom vrlo specifičnom pozicijom kao autora i aktera u polju umetnosti.
“Opšte je mesto da svaki kontekst u sebe nešto uključuje, stavlja nešto u fokus, žižu interesovanja, odnosno instalira nešto kao predmet istraživanja. Ujedno, on nepobitno nešto isključuje, nešto čini nevidljivim, stavlja izvan ivica kadra, izvan našeg rakursa. U tom smislu, mislim da je uvek korisno misliti i iz jednog, i iz drugog ugla – šta je ono što vidimo, šta je ono sa čim se suočavamo, šta je ono što je sadržaj izložbene postavke u ovom slučaju, a šta je ono što je izuzeto iz našeg podleda. U tim sinhronim mišljenjima i promišljanjima uvek treba tražiti neke puteve za tumačenje. U tom smislu, sa aspekta šta je ovde izostalo, meni je recimo zanimljivo i važno zašto nije reflektovan primarni kontekst u kojem su ovi radovi nastali - akademski, odnosno doktorski rad i svi ti parametri i propozicije koje on podrazumeva”, navela je Simona Ognjanović, dodajući i da Mladenović na vrlo specifičan način formuliše kategoriju prijatelja i prijateljstva kao primarnu, ali je onda artikuliše preko čitavog seta ličnosti iz svog radnog okruženja, odnosno kolega istog zvanja. Među njima pritom nema nijedne koleginice.
Kao zanimljivo, Simona Ognjanović navodi i to što je Mark Cukerberg jedina izdvojena figura, jedini prijatelj kome se Mladenović posebno obraća i kome adresira čitavu seriju pisama.
Navodeći da je rad "Pismo prijatelju" posebno značajan na nekoliko ravni, Simona Ognjanović ističe da on kreira specifičnu tenziju, odnosno stvara napetost, svojevrsni kurcšlus, budući da je u njega “integrisan jedan sadržaj, element koji se nekako nikako ne uklapa, nikako se ne integriše do kraja” u tu Mladenovićevu strukturu.
“Naime, to su sadržaji tih pisama, odnosno jezik kojim (Mladenović) piše, formuliše pisma Cukerbergu. on njih tretira kao objekte – mi ih vidimo isključivo preko fotografskih digitalnih zapisa, oni se smenjuju na loop u vrlo brzom ritmu tako da ne možemo ni da ih iščitavamo. Dakle, oni su ovde u funkciji, kao i svi drugi elementi, kao i stolice, objekti, građevine, ličnosti… Smešteni su u neki serijalni niz, i tretirani kao formalni elementi analize i neke organizacije. Međutim, taj jezik kojim su pisana ispada iz te vrlo vrlo racionalno reflektivno strukturirane organizacije cele postavke i sadržaja koji se u njoj nalazi, koji je ujedno vrlo formalno, pažljivo oblikovan i organizovan. i tu su sad posebno zanimljivi, odnosno paradigmatični ti primerci koji su reprodukovani u katalogu izložbe, a u kojima (Mladenović) na vrlo poetičan, ličan način artikuliše neke vlastite sumnje - kako organizovati sopstveno delovanje i kako misliti sam model komunikacije u nečemu što definiše kao javnu sferu. U tom smislu, mislim da je taj rad posebno interesantan, budući da postavlja dva ključna pitanja. Jedno je pitanje komunikacije uopšte danas u kapitalizmu i interneta kao nosioca javne sfere, odnosno figure globalne umreženosti. Bez obzira na svu proklamovanost o participaciji, izobilju informacija, mogućnosti učestvovanja i prilaganja sopstvenih sadržaja u tu mrežu, pitanje je u kojoj je meri ona zapravo učinkovita, u kojoj meri nas pasivizira u nekim drugim oblicima delovanja…”, navela je Simona Ognjanović, dodajući da joj je rad “Pismo prijatelju” posebno zanimljiv i provokativan za razmišljanje i zbog pitanja izbora koje Mladenović postavlja.
Prema Simoni Ognjanović, to pitanje ne bi trebalo postaviti kao dilemu između afirmativnog ili kritičkog govora, jer su nužna oba iskaza.
“Mislim da u svakom obliku delovanja moramo da nađemo način da budemo uvek kritični, naravno, prema onome što nas okružuje i prema onome što sami radimo, proizvodimo i reprodukujemo, ali da ujedno treba da budemo spremni i sposobni i da ponudimo neki pozitivan program i pozitivan model i da u toj stalnoj zapravo igri tih iskaza nađemo oblik za svoje delovanje”, navela je Simona Ognjanović.
*U prvoj epizodi Kritike na delu o izložbi "Neposredni konteksti" učestvovala je istoričarka umetnosti Una Popović
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu
_ _ _
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
