Književnost koja pita
Nemački pisac Jozef Haslinger, predsednik Nemačkog PEN centra, istakao je na otvaranju Beogradskog festivala evropske književnosti (BFEK) značaj književnog ispitivanja provokativnih, angažovanih i aktuelnih tema.
Kao prvi gost četvrtog BFEK-a, koji izdavačka kuća Arhipelag organizuje u Domu omladine Beograda od 23. do 26. juna, Haslinger se kroz priču o svom romanu “Bal u operi”, koji je svojevremeno uzburkao nemačko i evropsko javno menjenje, osvrnuo i na odnos književnosti i politike.
Prema rečima Haslingera, kada je napisao taj roman – uzbudljivu priču o terorizmu, terorizam nije bio tema, a roman je doživljen kao negativna utopija. Ali kada se posle nekoliko godina terorizam pokazao kao nezaobilazna činjenica našeg vremena, “Bal u operi” je doživljavan i kao proročanstvo i kao svedočanstvo, rekao je Haslinger, romansijer i esejista, koji je i profesor književnosti.
“Zbog ovog romana obišao sam pola sveta. Svi su hteli da objave ‘Bal u operi’, a ja sam išao na promocije novih izdanja stalno odgovarajući na pitanja o terorizmu. I više moj roman ni za koga nije bio negativna utopija, izdavači i kritičari su svuda govorili da je to triler. Otuda sam svaku sledeću knjigu pisao sa priličnom opterećenjem, uvek sa nekom vrstom obaveze prema čitaocima ‘Bala u operi’”, rekao je Haslinger.
Odgovarajući na pitanja pred punom Velikom salom DOB-a, Haslinger je govorio i o razlozima iz kojih je od samog ulaska na književnu scenu bio više posvećen ispitivanju provokativnih, angažovanih i aktuelnih tema nego eksperimentalnoj književnosti.
“Morate da imate svoj izbor. I ja sam izabrao tako, jer sam uvek verovao da književnost mora da govori stvari koje nas se tiču i to da govori tako da nas zainteresuje za ta važna pitanja. Ali uvek sam verovao, verujem i sada da književnost jeste zanimljivija od filma i da može da bude najmoćniji medij za koji znamo”, rekao je Haslinger.
Uoči književne večeri Haslingera, otvorena je izložba Branka Đukića iz Zrenjanina, koji se predstavio novim radovima iz ciklusa “Mixed Media” kojima istražuje različite tehnike i materijale. Neki od njegovih radova iz tog ciklusa već su se našli na koricama domaćih knjiga iz najnovije produkcije, među kojima je i nova knjiga priča Srđana V. Tešina “Priče s Marsa”, u izdanju Arhipelaga.
Prve festivalske večeri prikazan je i film Dominika Grafa “Voljene sestre” o životu, poeziji i ljubavima velikog nemačkog pesnika Fridriha Šilera.
BFEK su otvoritli odgovorni urednik DOB-a Dragan Ambrozić i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović, koji su istakli značaj saradnje u oblikovanju tog festivala i važnosti unapređenja vidljivosti književnosti.
“Pokazali smo da književnost može da bude vidljiva, a aktivnosti ovog festivala naišle su na odličan ođek i kod mlade publike”, rekao je Ambrozić.
Božović je konstatovao da je književnost danas “manje vidljiva nego ikada u svojoj novijoj istoriji”, dodajući da je stoga neophodno osmišljavati nove forme i medije prezentacije književnosti, jer su se promenile okolnosti u kojima se knjige čitaju, a promenili su se i sami čitaoci.
“Književnost ne sme da odustane od svojih najvažnijih umeća i sposobnosti, ali i oni koji oblikuju javni prostor za književnost moraju da pronađu novu energiju i nove modele promocije čitanja i književnosti”, rekao je Božović, dodajući da je cilj BFEK-a od osnivanja ostao isti - da pokaže da vrhunska književnost nije stvar neke beznadežne manjine, niti nešto mimo stvarnog sveta, već nešto sa čim možemo lepše i bolje živeti u svakodnevnom iskustvu.
“Književnost je i dalje nova, u dosluhu s novim vremenima i novim medijima, provokativna je i subverzivna, i govori važne stvari koje nas se tiče”, naglasio je Božović.
Program BFEK-a nastavlja se 24. juna panel diskusijom “Kraj kulture, kultura kraja”, uz učešće reditelja Nebojše Bradića, bivšeg ministra kulture, istoričara Predraga J. Markovića i pisca i izdavača Gojka Božovića, a potom sledi susret i razgovor sa jednim od najvećih slovenačkih savremenih pisaca Dragom Jančarom koji poslednjih godina doživljava i veliki evropski uspeh. Publika će od 21 čas moći da vidi i najpoznatiju TV dramu Danila Kiša “Drveni sanduk Tomasa Vulfa”.
Neposredan povod za panel diskusiju o marginalizaciji savremene kulture kao osnovi tabloidizacije društva jeste kapitalna knjiga Erika Hobsbauma "Kraj kulture" - istorija XX veka iz ugla odnosa kulture i politike i kulture i društva. U poslednjim godinama života Hobsbaum je istrajno pisao poglavlja te knjige kojom je zaokružio nekoliko svojih velikih sinteza o istoriji modernih vremena, ali i koja opominje i poziva, podstiče i podseća. Status kulture Hobsbaum vidi kao ključno obeležje jednog društva i jednog vremena. Hobsbaum nedvosmisleno postavlja provokativna pitanja i na njih pruža važne odgovore: Zašto je teško stanje visoke kulture danas? Kuda idu kultura i umetnost? Zašto održavati festival u XXI veku? Zašto kultura ne sme biti prepuštena samo tržištu? Zašto strahujemo za sutrašnjicu?
Na BFEK-u učestvuju do 26. juna i francuska književnica Florans Noavil, romanopisac i pripovedač iz Luksemburga Gi Helminger, kao i domaći autori Ana Ristović i Nemanja Rotar.
U okviru programa “Književnost na filmu”, biće prikazan i gotovo nepoznati celovečernji film čuvenog pesnika Miroslava Antića “Doručak sa đavolom” iz 1971. godine, te film “Pornografija” u režiji Jana Jakuba Kolskog, nastao prema istoimenom romanu Vitolda Gombroviča.
Arhipelag organizuje 4. BFEK u partnerstvu sa DOB-om i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Grada Beograda, mreže Traduki, Gete instituta Beograd, Srpskog PEN centra…
Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
