Konkretizovana podrška Kolarčevoj zadužbini

Kolarčeva zadužbina dobiće od Ministarstva kulture i informisanja Srbije do kraja 2017. godine ukupno 4,8 miliona dinara za tekuće rashode i izdatke, a najavljen je i nastavak podrške toj ustanovi čiji je Upravni odbor nedavno proširen predstavnicima Ministarstva i gradskih vlasti.

Ugovor o sufinansiranju tekućih rashoda i izdataka Kolarčeve zadužbine u 2017. godini, prema kojem će ta ustanova dobijati 533.000 dinara mesečno od Ministarstva kulture – za period od 1. aprila do 31. decembra, potpisali su 7. aprila upravnica Kolarca Jasna Dimitrijević i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević.

“Za nas ovaj ugovor znači prvi važan korak, nećemo time rešiti sve probleme objekta Kolarčeve zadužbine, ali ovaj korak je važan u sagledavanju značaja Zadužbine i važan je u rešavanju dela nagomilanih problema koji se tiču troškova tekućeg održavanja i ulaganja u objekat Zadužbine”, rekla je Jasna Dimitrijević, zahvaljujući ministru na razumevanju značaja delatnosti i istorije Kolarčeve zadužbine, koja već šest godina, odnosno nakon usvajanja Zakona o zadužbinama, posluje bez ranije podrške za tekuće rashode i ishode.

Ministar je izjavio da je to “jedna pristojna pomoć”, u skladu sa finansijskim mogućnostima Ministarstva.

“Mislim da će to Kolarcu olakšati posao, deo tekućih troškova će moći da bude pokriven i, takođe, ono što je vrlo ohrabrujuće iz našeg ugla jeste da je Odbor Zadužbine fleksibilno i vrlo razumno reagovao proširenjem broja članova tako da će ubuduće članovi Odbora uvek po definiciji biti predstavnici Ministarstva kulture i Grada Beograda. To ni pod kakvim okolnostima, ni teoretski ni praktično, ne znači da Grad ili Republika mogu da preuzmu osnivačka prava. Kolarac ostaje zadužbina, osnovana po Zakonu o zadužbinama, i radi u skladu sa svojom tradicijom. Ova vrsta gipkosti koja je pokazana, samo znači da će Grad i Republika imati svoje predstavnike u Odboru u cilju pomoći, naročito, kad je reč o tekućem održavanju”, rekao je Vukosavljević.

Vukosavljević je istakao niz bogatih programa na Kolarcu, ne samo u okviru koncertne sezone, već i niz kvalitetnih predavanja, stručnih skupova.

“Kolarac je žarište kulture, ne samo grada Beograda, već njegove aktivnosti imaju snažan refleks na atmosferu u kulturi u našoj zemlji”, rekao je Vukosavljević i najavio nastavak podrške.

“Kolarac neće ostati sam. Mi ćemo kad god je i koliko god je moguće pružiti pomoć i podršku. Očekuje se, naravno, da Odbor sad, svestan okolnosti, bude još agilniji i da u zajedničkom saglasju i naporima koji su usmereni ka istom cilju, obezbedimo dodatna sredstava. Ali, Kolarac neće biti prepušten sudbini tržišta. I Grad Beograd i Ministrastvo kulture i informisanja učiniće sve da rad te naše ustanove od izuzetnog značaja za srpsku kulturu i u pogledu motiva osnivača i brojnih poslenika koji su se bavili sudbinom Kolarca i aktivno doprinosili njegovoj slavi i ugledu, i da budemo svesni odgovornosti onih koji su pre nas radili i da Kolarac sačuvan, unapređen prenesemo onima koji će doći posle nas”, rekao je Vukosavljević.

Ugovor je potpisan u skladu sa članom 77. Zakona o kulturi, kojim je propisano da Republika Srbija može sufinansirati tekuće rashode i izdatke ustanova i drugih subjekata u kulturi koji se ne finansiraju redovno iz njihovih budžeta, ako svojim programima trajnije zadovoljavaju kulturne potrebe građana na odgovarajućem području.

Isti član zakona propisao je da ustanove kulture, uz zahtev za sufinansiranje, podnose izveštaj o petogodišnjem radu i strateški razvojni plan za narednih pet godina. Takođe, visina sredstava za sufinansiranje tekućih rashoda i izdataka ustanova i drugih subjekata u kulturi ne može premašiti iznos od 45 odsto od ukupnih tekućih rashoda i izdataka ustanove čiji se rashodi i izdaci sufinansiraju. Zakon predviđa i da se posebni ugovori o sufinansiranju zaključuju u trajanju od jedne godine.

Zadužbina Ilije M. Kolarca u februaru ove godine obratila se Ministarstvu kulture i informisanja sa zahtevom za sufinansiranje tekućih rashoda i izdataka u 2017. S obzirom da Zadužbina Ilije M. Kolarca spada u red ustanova koje delatnošću i kontinuitetom u predstavljanju i promociji kulture i nauke na dostojan način zadovoljavaju potrebe građana Beograda i Srbije, te imajući u vidu da Kolarac programskim aktivnostima razvija i promoviše društvo znanja i najvažnije vrednosti srpske nauke i umetnosti, kao i da se Zadužbina ne finansira redovno iz budžeta Republike Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja odlučilo je da pomogne rad te ustanove od velikog značaja za srpsku kulturu.

Ugovorom je predviđeno da Zadužbina Ilije M. Kolarca odobrena sredstva namenski koristi i da Ministarstvu dostavlja redovne mesečne i godišnji izveštaj, kao i da mu omogući uvid u dokumentaciju u vezi sa ugovorom.

Nedostajuća pomoć Kolarčevoj zadužbini najavljena je posle nedavnih burnih reakcija u javnosti na navode o finansijskim problemima te ustanove.

Ilija Milosavlјević Kolarac ostavio je 1878. godine testamentom sav svoj imetak srpskom narodu u cilјu širenja nauke i kulture. Od tog imanja trebalo je osnovati Fond za podizanje srpskog univerziteta, koji će se zvati Univerzitet Ilije M. Kolarca, osnovan "sopstvenim trudom na korist svoga naroda".

Kolarčev narodni univerzitet počeo je programsku delatnost 9. oktobra 1932. godine u zgradi na današnjem Studentskom trgu, cija se koncertna dvorana i danas smatra najakustičnijom salom za potrebe muzičkih izvođenja u Beogradu i jednom od najakustičnijih u Evropi, a nedavno je proslavila 85 godina rada.

Kolarac obezbeđuje oko 80 odsto godišnjeg budžeta sopstvenim prihodima, a ostalo od sponzora i donatora, uključujući Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda i ostale konkurse na nivou Grada i Republike na koje aplicira.

Kako je ranije izjavila za SEEcult.org direktorka Jasna Dimitrijević, Kolarčeva zadužbina je do pre pet godina imala mesečno 1,5 milion dinara više dotacija od Sekretarijata za kulturu Beograda - za troškove tekućeg održavanja objekta i 300.000 dinara za plate zaposlenih u neprofitnom sektoru. Kolarac je zauzvrat besplatno ustupao Veliku dvoranu organizatorima programa čiji je osnivač Grad Beograd. Od kada je ta praksa prekinuta, Kolarac na osnovu Zakona o zadužbinama i fondacijama, konkuriše za projekte na godišnjem nivou, ali samo za troškove programa, tj. realizacije projekata koji se finansiraju iz budžetske linije 481, na kojoj su i ostale nedobitne nevladine organizacije - kako je zakonski definisan i Kolarac.

(SEEcult.org)