Kosztolanyi Dezso u Bitefu

Istraživačko avangardno Pozorište Kosztolanyi Dezso iz Subotice gostuje u Bitef teatru u Beogradu 23, 24, 26. i 27. marta sa četiri produkcije u režiji Andraša Urbana, čime počinje i saradnja dva bliska teatra po strukturi i shvatanju pozorišne umetnosti.

Urban je i upravnik teatra Kosztolanyi Dezso, a svojim produkcijama gostovao je na BITEF-u i osvajao nagrade na velikim međunarodnim festivalima. Na 42. BITEF-u učestvovao je u selekciji sa čak tri režije.

Gostovanje teatra Kosztolanyi Dezso počinje 23. marta predstavom “Urbi et orbi”, zasnovanoj na istoimenoj drami Janoša Pilinskog, ali rađenoj kao improvizacija.

Predstava je rađena uz postepeno zanemarivanje jednočinke Pilinskog, pa tako nema njegovih pesama, ali se pojavljuje se kratak teskt Hajnera Milera. Nije reč o večeri poezije, već o sasvim novom komadu koji je nastao povodom “Urbi et orbi”, tokom procesa s glumcima, Martikom Bereš, Andreom Ardelj, Arpadom Mesarošem i Imreom Mikešom.

Prema navodima Urbana, u Pilinskom i vidi i ne vidi presni svet te predstave.

“Iz njegovih pesama uvek izbija neizmerna bol, i mada u našoj predstavi te eruptivne ispovesti nisu toliko iznijansirane kao u poeziji Pilinskog, veoma su ljudske, što možda u ovom slučaju ima veću težinu, veću vrednost, jer pozorište pokušava da bude živo, a ne recitacija”, naveo je Urban povodom svog “verbalno tekstualnog oraliteta”.

Publika Bitefa videće 24. marta i predstavu “Brecht - The hardcore machine”, retropolitičku akciju s plesom i muzikom prema "Bukovskim elegijama" Bertolta Brehta, a igraju isti glumci kao u “Urbi et orbi”, dok pokret potpisuje Heni Varga, muziku Silard Mezei, a kostim i scenografiju Tinde Varga.

Ta predstava osvojila je glavnu nagradu 14. INFANT-a u Novom Sadu 2008. godine, uz obrazloženje da je "snažna i emotivna, ironična, eksperimentalno iskadrirana, ali i dobro izbalansirana predstava, sačinjena od slika i poenti koje su svaka za sebe dovoljno jake, uz to i povezane zajedničkom niti koja svedoči o visokom standardu, kako umetničkom, tako i tehničkom".

Prema navodima Lasla Vegela, ta produkcija kao da je rođena u Berlinu - scenska diskurzija Brehtovskih motiva ukazuje na Vilhelma Rajha 30-ih godina, ali se nije tamo rodila, nego u jednom prigušenom, apokrifnom, fantazmagoričnom, dijaboličnom vojvođanskom svetu.

“Ispostavilo se da jedan Mađar sa Balkana ima šta saopštiti svetu, ali za to u celosti treba da bude Mađar sa Balkana", naveo je Vegel.

Za 26. mart najavljena je i Urbanova predstava “Turbo paradiso”, stvorena kao omaž Danilu Kišu, koja otvara važne i bolne asocijacije kombinovane sa raznim vrstama surove ironije i samoironije.

Prema navodima pozorišnog kritičara Gorana Cvetkovića (Radio Beograd 2), Urban i njegovi glumci trude se da svim sredsvima da nas  igrom i pesmom, glumačkim partijama, monolozima i dijalozima, podsete i nateraju da se otreznimo, da se osvestimo i da procenimo to nasilje u kojem učestvujemo i da ga ne zaboravimo.

U predstavi igraju: Marta Bereš, Andrea Erdelj, Julia Kokrehel, Imre-Elek Mikeš, Arpad Mesaroš i Gabor Mesaroš, koreograf je Marin Jaramazović, Atila Uri je majstor scene i svetla, a Silvija Uri Sič je osmislila kostim.

Za završnicu gostovanja subotičkog teatra 27. marta najavljena je predstava “Plaža” (The Beach) prema čuvenom egzistencijalističkom romanu “Stranac” Albera Kamija, koja uključuje i druge tekstove, opservacije izvođača o vlasti, društvenom sistemu, funkciji umetnosti, ali i o trivijalnijim stvarima: klima uređajima, šopingu...

Glumci Andrea Erdelj, Marta Bereš, Arpad Mesaroš i Imre-Elek Mikeš oblikuju fragmente različitih likova, uglavnom neodređenih, pretapajući se iz jednog u drugi, a muziku uživo izvodi Atila Antal (bas, elektronika).

Prema navodima Ane Tasić (Politika), “Plaža” je veoma promišljena, postdramska, ili post/neoavangardna predstava, donekle izgrađena na premisama istorijskih avangardi - autorefleksivnosti, provokativne komunikacije sa publikom, tematizacije odnosa realnog i fiktivnog, razbijanja tradicionalne dramske strukture, ukidanje stabilnih likova...

Ta njena avangardnost, međutim, nije anahrona, predstava nije larpurlartistička, niti je zaglavljena u nekoj formalističkoj samodovoljnosti, već “pametno i duhovito postavlja savremena značenja istorijskih avangardi, pri čemu je i na tematskom planu prilično inspirativna, jer efektno polemiše o ljudskom postojanju, identitetu, krivici, odgovornosti, smislu života, značenjima smrti…”

Gostovanje teatra Kosztolanyi Dezso organizovano je u okviru programa Bitef teatra “Bitef u pokretu”, a dva teatra u 2011. planiraju i zajedničku produkciju.

Teatar Kosztolanyi Dezso pozicioniran je na mapi istraživačkog avangardnog teatra i kao organizator internacionalnog pozorišnog festivala avangardnog teatarskog izraza - Desire central station.

Saradnjom sa subotičkim teatrom, Bitef nastavlja da afirmiše pozorišni rad koji najupornije i najdalje ide pravcem istraživačkog i novog u teatru.

Sajt Bitef teatra je www.bitef.rs, a teatra Kosztolanyi Dezso www.kosztolanyi.org

(SEEcult.org)