Kozoleova posveta Musevskom

Slovenački film “Pero” reditelja i scenariste Damjana Kozolea, koji učestvuje na 29. Festivalu autorskog filma (FAF) u Beogradu, daje kroz dokumentarno-igrani portret glumca Petra Musevskog (1965-2020) svojevrsni pregled novije slovenačke kinematogafije, ali i otvara pitanja depresije i samoubistva koje i dalje prati društvena stigma.

Petar Musevski je rođen u Ljubljani, igrao je u više od 50 filmova i televizijskih serija, bio član ansambla pozorišta u Kranju… Na nacionalnom filmskom festivalu osvojio je nagrade za najboljeg glumca za uloge u filmovima “Hleb i mleko” (2001) Jana Cvitkoviča (u kojem mu je partnerka bila Sonja Savić), kao i u filmovima Kozolea “Rezervni delovi” (2003) i “Rad oslobađa” (2005). U martu 2020. godine, tokom lokdauna zbog pandemije korona virusa, izvršio je samoubistvo.

“Drago mi je da je Pero stigao u Beograd”, izjavio je višestruko nagrađivani reditelj Kozole u razgovoru s novinarima 28. novembra, dodajući da mu je ovaj veliki glumac bio i veliki prijatelj, s kojim je snimio čak sedam dugometražnih i jedan kratki film.

Znao je za njegove depresije, a krajem 2019. godine video je da je kriza žešća nego ranije, pa mu je predložio da urade jedan film kao neku vrstu terapije, u saradnji s pozorišnim rediteljem Tomijem Janežičem, koji se dosta bavi psiho-dramom. Scenario, koji je Musevski potvrdio, predao je Slovenačkom filmskom centru.

“Onda je stigla korona, svi smo se nekako zatvorili, svako je tražio vlastitu zaštitu. Nismo se čuli nekoliko dana. Vest da Pere više nema bila je šok, ali mi je  delovala nestvarno. U toj atmosferi lokdauna, koji je u Sloveniji proglašen 13. marta, a Pero se ubio 18. marta, činilo mi se da je to samo neka informacija, ali nije činjenica”, rekao je Kozole.

Koordinatorka FAF-a Maša Seničić, reditelj Dajman Kozole i producentkinja filma Pero Zala Opara, foto: Tanja Drobnjak

Najpre je, kako je dodao, hteo da odustane od filma, a onda je odlučio da ga ipak snimi, makar i bez fizičkog prisustva Musevskog, želeći da i na taj način održi sećanje na njega. “Imali smo onlajn pičing sa Slovenačkim filmskim fondom, o kojem inače ne mislim baš najbolje, ali su ovoga puta pokazali razumevanje i poštovanje”, rekao je Kozole.

Što se tiče hibridne forme i prvobitno planiranog i ovog filma koji je snimljen, Kozole je izjavio da ne želi da se ograničava žanrom.  

“To je moj emotivni oproštaj s Perom. Bilo je pitanje kako ispričati što više priča o njemu. Taj deo je u montaži nastajao dugo. Snimili smo i psiho dramu, a igrani deo iz izvornog scenarija kasnije. Radili smo sa osećanjima i sa poštovanjem prema Peri. Zajedno smo proživeli divna vremena. Hteo sam da uhvatim više duh toga nego faktografiju”, izjavio je Kozole.

Kadar iz filma Pero, FAF promo

Kozole je na početku procesa pogledao sve filmove Musevskog u kontinuitetu, za nekih nedelju dana i kao da je video čitav njegov život. “Igrao je tranzicione luzere, nekoga ko gubi posao ili decu ili stan, gubi dostojanstvo. Sve to je osećao iznutra, nije glumio. Ali nekako je umislio da mu se u životu događa to što igra. A imao je jaku poziciju u našoj kinematografiji, bio je poštovan”, istakao je Kozole.

“Ideja prvobitnog filma bila je da pričamo o depresiji. Ovaj film bez Pere nije mogao da se ne bavi problemom samoubistva. Ja sam to na kraju prihvatio kao njegovu odluku. I to je deo života”, kazao je Kozole.

Janežič, kako je dodao, tvrdi da još postoji društvena stigma i u odnosu na depresiju i u odnosu na samoubistvo.

“Zato je bitno da kao društvo govorimo o tome. Potreslo me je i samoubistvo pozorišnog reditelja Igora Vuka Torbice. Inače, on je radio s Perom u Kranju. Poznato je da samoubistvo nekog poznatog otvara put drugima. Razgovarao sam s jednim psihijatrom da li film može da pomogne nekom ko je u depresiji. On smatra da većini može, ali nekima ipak ne”, rekaoje Kozole.

Lik Pere u filmu predstavlja Primož Pirnat, a pojavljuju se, pod svojim imenima, reditelj Tomi Janežič, glumica Nataša Barbara Gračner i drugi slovenački umetnici.

Producenti su Danijel Hočevar i Zala Opara, koja je rekla da je sa producentske strane to bio zanimljiv projekat. “Počeli smo u vreme korone i morali da savladamo razne izazove, da smislimo princip rada uz kovid testove. Igrani deo je bio lakši, snimali smo ga 2022. godine”, dodala je Zala Opara.

“Ovo nije film samo o Peri, nego o svima nama. U bioskopskoj distribuciji u Sloveniji ljudi plaču, to je potvrda da je film dotakao ljude. Ima u njemu za svakoga neka priča”, dodala je producentkinja.

Film "Pero" deo je programa Hrabri Balkan 29. FAF-a, koji predstavlja do 2. decembra ukupno više od 80 filmova, od kojih je 12 u trci za Gran pri "Aleksandar Saša Petrović".

*Foto: Tanja Drobnjak

(SEEcult.org)