Kraj 13. sezone Ulyssesa
Teatar Ulysses zatvara 13. sezonu predstavom “Cabaret Brecht - Zadrživi uspon Artura Uija” o korumpiranoj vlasti i spregama sa kriminalom.
Predstava “Cabaret Brecht - Zadrživi uspon Artura Uija” imala je dve izvedbe i pred prepunim gledalištem Jugoslovenskog dramskog pozorišta sredinom maja, a premijerno je izvedena 2011. u Tvrđavi Minor na Malom Brionu.
Predstava “Cabaret Brecht - Zadrživi uspon Artura Uija”, u režiji Lenke Udovički, biće izvedena tri puta na zatvaranju 13. sezone Ulyssesa - 23, 24. i 25. avgusta.
Uz Ozrena Grabarića, koji tumači glavnu ulogu mafijaša Uija, u predstavi igraju Mladen Vasary, Mislav Čavajda, Goran Bogdan, Maja Posavec, Damir Šaban, Jerko Marčić, Damir Poljičak, Jure Ivanušič, Zoran Pribičević, Igor Kovač i Filip Detelić.
Muziku za tu predstavu, koja se uživo izvodi na sceni, komponovao je Najdžel Ozborn (Nigel Osborne), kostime je osmislila Bjanka Adžić Ursulov, scenografiju Deni Šesnić, a koreografiju Staša Zurovac.
Taj “gangsterski komad o korupciji, kriminalu, cvetači i vlasti” transformisan je u groteksni kabare sa elementima mjuzikla, ostajući ipak veran Brehtovim mislima i načelima. Devedeset minuta šokiranja i uzbuđenja gledaoce dovodi do ledenog kraja kada kriminalci na vlasti otkrivaju svoje nemilosrdno lice.
Breht je napisao “Zadrživi uspon Artura Uija" sa neskrivenim didaktičkim ciljem - pružiti američkoj publici jasnu uzročno-posledičnu analizu tada recentnih događaja u Nemačkoj i upozoriti na činjenicu da je Hitler, ta monstruozna pojava pred kojom je zanemeo ceo svet, doživeo jednostavan, progresivan i sasvim zadrživi rast koji su omogućile osobenosti kapitalizma, psihološki mehanizmi naroda suočenog s ugroženom egistencijom i isprva sitne koruptivne metode akumulacije moći koje zanemaruju svest o dugoročnoj odgovornosti.
Komad je nastao 1941. godine za manje od mesec dana. Breht je tada boravio u Finskoj - već nekoliko godina u egzilu iz Hitlerove Nemačke, čekajući vizu za Ameriku koja još nije bila ušla u Drugi svetski rat.
Zbog američke publike, hronologija predratnih događaja i jačanja nacional-socijalizma transponovana je iz stvarnog istorijskog registra u gangsterski milje Čikaga 30-ih godina 20. veka. U gotovo karikaturalnom svetu sitnih gangstera koji se, prvo otvorenim uličnim kriminalom, a onda sofisticiranijim metodama, uspinju do sve veće moći, prepoznajemo stvarne likove iz Hitlerove neposredne blizine. Tako je Ernst Rem (Ernst Röhm) postao Ernesto Roma, Uijev takozvani poslovni sekretar i desna ruka, Jozef Gebels (Joseph Goebbels) - cvećar Givola, a Herman Gering (Hermann Göring) - gangster Emanuele Giri.
Prema rečima dramaturškinje Tene Štivičić, za razliku od scenarija koji se bave alternativnim projekcijama povesti - poput onih šta bi bilo da je atentat na Hitlera uspeo, Brehtova formula je jednostavnija - pasivnost, konformizam, fašizam. Pognuti glavu pred prvim znakovima tiranije utire put strategiji koja će, malo pomalo, desenzibilizovati svest građana i pripremiti teren za nezapamćene zločine, u to vreme tek u povojima.
Današnje čitanje komada, kako napominje Tena Štivičić, nudi neobičan obrat - ono što je u Brehtovo vreme bila alegorija, pojednostavljena gotovo groteskna slika zajedničke avanture mafije i vlasti u pohodu na moć i profit, danas deluje neobično stvarno. Likovi podignuti na nivo karikature, kako bi metafora bila jasnija, izgovaraju doslovne citate iz današnjih novina.
Ovogodišnja sezona Ulyssesa počela je 6. jula nastupom Zagrebačke filharmonije, a uz reprize predstava “Kralj Lir”, “Odisej”, “Pokojnik” i “Zadrživi uspon Artura Uija”, premijerno je izvedena festivalska produkcija “Šekspir u Kremlju” Ive Štivičića, u režiji Lenke Udovički, koprodukcija sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada.
Karte za završnicu 13. sezone mogu se kupiti u sistemu Eventima, na sajtu ulysses.hr, te na prodajnom mestu Ulyssesa u Fažani (recepcija NP Brijuni).
(SEEcult.org)
