Kritika na delu: 19. Bijenale umetnosti Pančevo – 2/3
19. Bijenale umetnosti: Smrt umetnosti, živela umetnost!, Pančevo, 31. oktobar – 27. novembar 2020.
Kritičarka na delu: Sonja Jankov, samostalna kustoskinja i teoretičarka umetnosti, 2/3
Samostalna kustoskinja i teoretičarka umetnosti Sonja Jankov u nastavku serijala Kritika na delu o 19. Bijenale umetnosti u Pančevu podseća na delo Hala Fostera “Povratak realnosti” i umetničke prakse koje stalno iznova remete postojeći poredak, a upravo su one u fokusu izložbe “Smrt umetnosti, živela umetnost!”
“Istoričar umetnosti i likovni kritičar Hal Foster u knjizi ‘Povratak realnog’ uzeo je kao polazište lakanovsku trijadu realnosti oko nas, tj. našeg psihološkog shvatanja realnosti, koja se bazira na imaginarnom, simboličkom i realnom. Kod Lakana imaginarno i simboličko je sve ono što se može iskazati jezikom – svi postojeći zakoni, pisani i nepisani, forme ponašanja, sve što utemeljuje civilizaciju, što nam omogućava da se krećemo kroz društvo, da se sporazumevamo međusobno, da radimo, budemo shvaćeni, jednostavno da živimo. Realno je nešto sasvim treće, što s vremena na vreme, tj. konstantno, iako ga nedoživljavamo tako, prodire u to simboličko i imaginarno, prodire u te postojeće zakone i narušava ih i ono je, u stvari, nešto što se ne može obuhvatiti i iskazati jezikom, a samim tim i pojmovno u tom nekom prvom stadijumu. Iz tog razloga je realno nešto što postaje traumatično. Realno je nešto što narušava postojeće zakone i zato je traumatično, jer se stalno i stalno vraća, i nikada nismo u mogućnosti da ga potpuno savladamo jezički i pojmovno. To su, recimo, velike krize, finansijski krahovi globalni, pandemije, ratovi, nešto što ne možemo da predvidimo i kada se desi, u potpunosti naruši sve postojeće poretke”, navela je Sonja Jankov, ukazujući da se Hal Foster, pišući o dominantnim pravcima umetnosti 20. veka, okrenuo pre svega avangardi i svim drugim avangardnim, radikanim, otuđenim i neuklopljenim umetničkim pravcima koji su putem realnog prodirali kroz te simboličke i imaginarno utemeljene, uslovno rečeno mejnstrim pravce u lepim umetnosti.
Foster se tako fokusirao ne samo na avangardu, već i na sve druge pravce koji su bili neshvaćeni, neprihvaćeni, koji su predstavljali neku vrstu opozicije tada najprihvaćenijim vidovima umetnosti. Pošto se ti umetnički pravci putem realnog stalno vraćaju i postaju neka vrsta traume koja narušava postojeći uređeni svet umetnosti, Foster je, kako podseća Sonja Jankov, shvatio da istorija umetnosti takođe treba da im se vraća i posmatra ih.
“Dakle, mi imamo istoričare umetnosti koji se bave avangardom, koji i dalje propituju načine na koji avangarda utiče na savremene umetnosti i sve one pravce koji su nastali između, i koji su danas potpuno neočekivani, potpuno radikali i drugačiji od onoga što danas predstavlja svet umetnosti, koji je podređen tržištu ili nekim zakonima sveta umetnosti kakav znamo. U fokusu ovog bijenala su upravo takve umetničke prakse”, navela je Sonja Jankov.
Izložba “Smrt umetnosti, živela umetnost!”, koju je koncipirao autorski tim koji su činili Ivana Bašičević Antić, Stevan Vuković, Sanja Latinović i Selman Trtovac, obuhvata u tom smislu čitavih prethodnih sto godina, budući da je najstariji rad iz 1921. godine, a najnoviji iz ove godine.
“Znači, to je čitav vek takvih umetničkih praksi koje narušavaju postojeći poredak umetnosti. To nije samo konceptuala, to nisu samo dadaizam i zenitizam, to su i neke savremene umetničke prakse koje postavljaju pitanja o tome ko sve profitira na račun umetnika, kakva treba da bude umetnica iz jugoistočne Evrope…”, navela je Sonja Jankov.
Jedan od takvih radova je i rad Vladimira Freliha koji pokazuje kako je crvena boja koja bi trebalo da bude standradna po nekim grafičkim standardima bila zapravo svaki put drugačije nijanse na različitih 195 mesta gde je tu boju štampao.
“Svaka mašina bi trebalo da prepozna kod te boje prema standardima i šiframa, ali kada pogledate instalaciju, vidite da je ta boja drugačije klasifikovana od mašine do mašine, od grada do grada. Onda se postavlja pitanje kako je umetnik prihvaćen ako je samo jedna boja toliko drugačija. Kako je umetnik iz jugoistočne, postkomunističke, postjugoslovenske scene prihvaćen negde drugde, pritom ako je žena ili ako nije žena… Sve su to stvari sa kojima se umetnici neminovno susreću - da budu ukalupljeni u tako neke okvire i koje neminovno razbijaju, i ne samo te okvire, nego i pitanje tržišta umetnosti”.
*U prvoj epizodi Kritike na delu o 19. Bijenalu umetnosti govorio je prof. dr Ješa Denegri
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2020. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2020.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
