• Search form

29.12.2023 | 15:14

Kritika na delu: Dragan Ambrozić – Krivo srastanje, 2/3

Kritika na delu: Dragan Ambrozić – Krivo srastanje, 2/3

Krivo srastanje – fotografije Ivana Posaveca i Milisava Mije Vesovića iz Zbirke fotografije Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu, Salon MSU Beograd, 8-23. oktobar 2023. Kustoskinja izložbe: Leila Topić, viša kustoskinja MSU u Zagrebu, kustoskinja-koordinatorka izložbe za MSUB: Una Popović

Kritičar na delu 2/3: Dragan Ambrozić, muzički kritičar, glavni urednik DOB-a

Muzički kritičar Dragan Ambrozić ocenjuje u 2. epizodi serijala Kritika na delu o izložbi fotografija Ivana Posaveca i Mije VesovićaKrivo srastanje” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu da je reč o autorima koji su bili među najdinamičnijim fotografima uticajnog omladinskog časopisa “Polet” u bivšoj Jugoslaviji, ali skreće pažnju da prostore slobode, koji su početkom 80-ih osvajani i fotografskim radovima, treba uzeti sa izvesnom rezervom, jer je bila u pitanju kontrolisana sloboda.

“Oni su bili među najdinamičnijim autorima koji su doprineli kao duo tome da je ‘Polet’ izgledao grafički drugačije. Oni su imali standardne autore, od kojih je ovaj duo jedan od najboljih, koji je davao estetici ‘Poleta’ lični pečat”, naveo je Ambrozić, glavni i odgovorni urednik Doma omladine Beograda, koji je početkom 80-ih služio vojsku u Puli, a svega nekoliko godina kasnije postao je urednik “Studenta”, a kasnije i “Ritma”, koji su takođe pokušavali da izjednače značaj fotografije sa tekstom.

“Ja sam u to vreme 1980/81. godine služio JNA i bio sam u mornarici u Puli. Tih godinu dana sam praktično bio na izvoru informacija, jer se ‘Polet’ prodavao na kioscima, tako da sam ga kupovao redovno. Apsolutno se sećam tih veličanstvenih vremena, kada se ujedinilo nekoliko struja unutar kreativne scene Jugoslavije - muzika, likovna umetnost, fotografija, nešto od filma, poezije… Sve je delovalo kao novi kulturni pokret, novi talas, naravno. Na toj energiji novog talasa, koja se kuvala i prekuvavala tokom 70-ih godina, tokom 1980, 1981. i 1982. godine eksplodirala je gomila mladih stvaralaca u svim oblastima, uključujući fotografiju - ne samo u Zagrebu, nego i u Beogradu, Ljubljani i drugde u Jugoslaviji. ‘Polet’ je bio najsnažnija manifestacija, uz Džuboks, koji je bio muzički list glavni i jedini u stvari u to vreme iz Beograda, koji je predstavljao nova dostignuća u fotografiji. Senzibilitet tih fotografija je odgovarao muzičkoj sceni i mogli ste da vidite u ‘Poletu’ užasno atraktivne fotografije zahvaljujući pre svega tadašnjem uredništvu koje je forsiralo tu vrstu umetničkog izraza, tretirajući ga komplementarnim sa tekstom. Znači, podjednako su bili važni tekst i fotografije”, naveo je Ambrozić.

Ambrozić je podsetio da je “Polet” prvi objavio intervje sa Idolima, Šarlom akrobatom i Električnim orgazmom, koji su zvali beogradska alternativna scena, ali uz fotografije.

“Onda si mogao da vidiš i kako izgledaju mladi zagrebački bendovi - Film, Haustor, mladi Džoni Štulić… plus što su pratili sve što je prolazilo kroz Zagreb i imali su jednu veoma interesantnu ideju da slikaju i neke ljude koji su bili u publici, jer je publika jednako važna kao i oni ljudi koji su bili na sceni u novotalasna vremena, i oni su takođe donosili neki novi fazon u grad, neku novu estetiku, neki novi stav. I sve se to videlo – taj stav se video na fotografijama”, naglasio je Ambrozić.

Ambrozić je 1986. godine i sam počeo da radi u omladinskoj štampi – najpre u “Studentu” kao muzički kritičar. Već 1987. godine bio je jedan od urednika, a kako je naveo, takođe su gledali kako da od fotografija pokušaju da naprave priču.

“Posle sam uređivao časopis ‘Ritam’ – bio sam posle i urednik i izdavač. ‘Ritam’ je, pak, bio posvećen popularnoj kulturi, i mi smo gledali da nekako ravnopravno – kad god možemo – imamo kvalitetnu fotografiju jer je prosto bilo jasno da je to podjednako važno za prenošenje stavova tih umetnika koje smo pratili i da se neki ne samo estetski, nego i vrednosni koncept dobacuje do publike kroz fotografije”, naveo je Ambrozić.

U kontekstu značaja fotografija tog vremena pomenuo je i tri izložbe koje je uradila muzička kritičarka Zorica Kojić – o Paket aranžmanu, zatim o srpskim bendovima 90-ih godina i o Koji. Pomagao joj je da ih uobliči, shvativši da fotografije koje su forsirane u omladinskoj štampi 80-ih – sada izgledaju fantastično kada se izdvoje.

“Likovni kvalitet njihov dolazi zapravo tek sad do izražaja i ono što je najuzbudljivije, što smo pokazali na ove tri izložbe ispred (Umetničkog paviljona) Cvijeta Zuzorić jeste da  te fotografije pričaju priču o tom vremenu koja je možda čak i bolje ispričana nego da čitate reči. Vidite da te užasno estetizovane figure Koje, Vda i Milana Mladenovića, zapravo dolaze iz jednog miljea koji je u kulturnom smislu zapravo siromašan – znači iz nečega što je skučeno izlaze te figure koje su se i obukle same – nekako su oni to kupili u prodavnicama ovde kod nas, eventualno ako su nešto napabirčili iz inostranstva, ali vam odjednom oni izniču kao bitne kulturne figure upravo zbog toga što tako izgledaju na toj pozadini – kako izgleda i običan svet u tom trenutku. Isto se to videlo na ‘Poletovim’ fotografijama. Oni su forsirali fotografije i iz publike, između ostalog, a ne samo muzičare, upravo da bi i ljudi iz publike imali taj momenat kreacije. Kad to danas poređate, dobijete prvorazrednu kulturno-arheološku informaciju o tome iz kog miljea izlazi alternativna muzička scena tog vremena, tj. novi talas”, konstatovao je Ambrozić povodom izložbe “Krivo srastanje” sa radovima Posaveca i Vesovića iz Zbirke fotografije zagrebačkog MSU, čija je kustoskinja Leila Topić.

“Mnogo toga u vezi sa ‘Poletom’ i njegovim fotografima zasniva se na tome da smo odjednom mogli u celom miljeu strogo kontrolisanih časopisa i novina - svi su bili državni u tom trenutku, doživimo slobodu. To je ono što možemo da vidimo na tim fotografijama, koje su jedan doživljaj slobode, vrlo individualan, koji jednostavno eksplodira pred vama i svedoči o energiji i atmosferi jednog doba. Drugačije ne znam da li bih mogao bolje da opišem njihov značaj. To je toliko odudaralo od svega drugog u vrlo sivim tadašnjim medijima da je bilo samo po sebi jasno da se dešava nešto veliko”, istakao je Ambrozić.

Ambrozić je ukazao da ne treba, međutim, misliti da je 80-ih godina bila sloboda u pravom smislu reči.

“Da se ne zavaravamo, to je bila kontrolisana sloboda. Postojala su ostrva slobode u kojima si mogao da budeš to što jesi i ljudi su to maksimalno iskoristili koliko su mogli. To je bilo strašno važno, jer je pomeralo neke granice u društvu samim tim što se videlo da to može. Onda su neki drugi to praktikovali na drugim prostrorima i videli da to ne može, ali tako smo polako širili komad po komad granice slobode. Kako je to izgledalo u ‘Studentu’ – mogu da ispričam iz prve ruke. Broj je prvo išao kod javnog tužioca, pa tek onda u štampu. Postojalo je telo koje je kontrolisalo odbor, koje je uvek bilo neka vrsta političkog filtera toga što se piše u novinama. Naravno da smo mi gurali svoju stvar i tu su se redakcije i urednici smenjivali u omladinskoj štampi non-stop. Takvo je to bilo vreme. Jednopartijski sistem koji je kontrolisao sve medije – nije bilo privatnog vlasništva. Sad kad to pričate deci – njima nije razumljivo šta pričate uopšte i kako je to moguće, ali to je zaista tako bilo. Dolazimo sa te scene gde smo morali korak po korak, dan po dan, da osvajamo neke slobode koje se danas podrazumevaju. Uspeli smo, čini mi se, svi zajedno da nešto uradimo – o čemu su svedočanstvo i fotografije” na izložbi “Krivo srastanje”, naglasio je Ambrozić.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2023. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2023.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimateljka: Ana Melentijević
Snimatelj zvuka: Nikola Mladenović
Montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture Srbije, Platforma "Svijet oko nas", Zaklada Kultura nova

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r