Kritika na delu: Goranka Matić – Iskustvo u gužvi, 2/3

Iskustvo u gužvi, retrospektivna izložba Goranke Matić, Muzej savremene umetnosti Beograd, 24. mart – 25. maj 2021.

Kritičarka na delu: Jelena Matić, istoričarka umetnosti i saradnica na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, 2/3

Retrospektivna izložba “Iskustvo u gužvi” Goranke Matić, održana u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, značajna je ne samo zbog predstavljanja opusa jedne od najznačajnijih autorki u oblasti fotografije na domaćoj sceni, već i zbog doprinosa razumevanju vremena u kojem je počela i razvijala praksu kao fotoreporterka i kao autorka umetničke fotografije, smatra istoričarka umetnosti Jelena Matić, saradnica na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. U drugoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi Goranke Matić, ona ukazuje na izazove u realizovanju retrospektiva, koje su inače retke u domenu fotografije, smatrajući da je kustoskinja Una Popović sa pravom odabrala tematski, a ne hronološki pristup. Jelena Matić ističe i zaokruženost postavke, kao i značaj retrospektive Goranke Matić kako za druge autore, tako i za istoričare umetnosti, posebno u današnjem vremenu kada svako može da se bavi fotografijom i kada je potrebno očuvati analitički, promišljen pristup u tom domenu.

Goranka Matić je, prema njenom mišljenju, autorka koja je obeležila domaću scenu stvarajući bilo u domenu fotožurnalizma, odnosno reportažne fotografije, bilo u domenu umetničke fotografije.

“Kada se nađete pred jednim takvim izazovom kao što je retrospektiva jedne takve autorke, imate ozbiljan i nimalo lak zadatak da izaberete fotografije i prezentujete ih u prostoru”, navela je Jelena Matić, ocenjujući da je dobro što je Una Popović odlučila da ne ide hronološkim putem, već da ih podeli po tematskim celinama. Time se stiče uvid ne samo o tome šta je sve Goranka Matić, već i o vremenu u kojem je stvarala, veoma bitnom vremenu, a takođe i gde je sebe pronalazila, čemu je težila, kako je radila… “Vidimo tu razliku između Goranke kao foto-žurnalistkinje i Goranke kao foto umetnice”, konstatovala je Jelena Matić, ukazujući i da većina umetničkih institucija u poslednjih dvadesetak godina i više priređuje samostalne ili grupne izložbe fotografije, dok su retrospektive retkost, pa je izložba Goranke Matić i zbog toga važna.

Jelena Matić posebno izdvaja cikluse “Dani bola i ponosa” i “Tiho teče Sutjeska” na početku, odnosno na kraju izložbe, između kojih je čitav jedan raspon različitih dešavanja koja su obeležila i fotografiju, i umetnost, i muzičku scenu, pa i političku.

Napominjući da je fotografija krajem 60-ih, a posebno tokom sedme i osme decenije, dobila potpuno novi, drugačiji pogled, ona je istakla da je promenjen i način upotrebe fotografskog medija, i to najviše zahvaljujući konceptualnoj umetnosti, odnosno novoj umetničkoj praksi na ovim prostorima, kao i umeticima koji su u fotografiji videli mnogo više nego čisto estetski predmet, koji ga nisu sagledavali kroz odnos svetlosti senke ili kompoziciju i druge tehničko-tehnološke aspekte fotografske slike, već kao analitički medij, istražujući svet oko sebe, prirodu same umetnosti i samog fotografskog medija.

Podsećajući da je to vreme u kojem Studentski kulturni centar promoviše kroz Srećnu galeriju tada nove vidove tretmana fotografskog medija, Jelena Matić smatra da je i sa te strane izuzetno bitno prikazati taj deo opusa Goranke Matić. Budući da SKC u to vreme postaje i centar okupljanja novog talasa, Jelena Matić ukazuje da se kroz te dve oblasti – vizuelnu umetnost i muziku, zapravo dobija najbolja slika umetničke scene tadašnje Jugoslavije. Sa izložbe u MSUB-u, na kojoj je prikazan i deo opusa Goranke Matić tokom kriznih 90-ih, te portreti umetnika i kolega, Jelena Matić posebno izdvaja intimni rad autorke.

“Mislim da je izložba i za nas koji se bavimo istorijom fotografije, i za neke buduće - bilo umetnike, bilo istoričare umetnosti, jako bitna, a pre svega mislim na mlade za koje su te godine, početak 80-ih, kada je Goranka Matić pocela da se zvanično bavi fotografijom, jako daleko i da treba da vide transformaciju fotografije kao medija i transformaciju scene”, navela je Jelena Matić, koja kao malu zamerku iznosi samo to što nije zastupljeniji polaroid koji je bio izuzetno popularno i ujedno moćno sredstvo izražavanja 70-ih i 80-ih.

Retrospektiva Goranke Matić, kako je istakla, izuzetno je značajna i zbog digitalizacije, koja nosi i dobre i loše strane.

“Loše strane su danas to da svako može da bude fotograf i priredi izložbu – virtuelno, ili u nekom prostoru koji nije galerijski”, navela je Jelena Matić, smatrajući da bi izložbe poput retrospektive Goranke Matić trebalo češće organizovati kako bi se pokazalo da “fotografija nije samo okinuti dugme fotoaparata i obraditi u foto-šopu, stvarati nešto što će nekome biti vizuelno dopadljivo”. Jer, u tom slučaju, “onda ne razmišljamo mnogo i ne teramo posmatrača da razmišlja, nismo okrenuti pojavama i situacijama koje nas okružuju, ili našem intimnom svetu, kako bismo fotografskom mediju dali jedan analitički, promišljen pristup”, dodala je Jelena Matić.  “Onda ćemo imati taj problem da će sve više biti foto-amatera koji misle da su umetnici, a sa druge strane imate mlade autore koji misle da je fotografija samo pejzsaž, arhitektura, ono što se javlja na Stocku ili drugim berzama fotografija…”, navela je Jelena Matić.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2021. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2021.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)