Kritika na delu: Jovana Trifuljesko, Finale Mangelosa 2022, 2/3

Izložba finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2022. godinu, Galerija Remont, Beograd, 11. jul - 6. avgust 2022.

Kritičar na delu: Jovana Trifuljesko, istoričarka umetnosti - 2/3

Istoričarka umetnosti Jovana Trifuljesko u drugoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi finalista nagrade "Mangelos" za 2022. godinu ukazuje na specifičnosti mlađe generacije savremene umetničke scene koje se ispoljavaju, između ostalog, u čestom bavljenju pitanjem identiteta i odsustvu tema o mogućim promenama savremenog društva na bolje. Jovana Trifuljesko smatra i da bi proces dodele nagrade “Mangelos” trebalo preispitati kako bi se više mladih prijavljivalo na godišnji konkurs za to priznanje.

Povodom finala nagrade “Mangelos” za 2022. godinu, Jovana Trifuljesko primećuje raznorodnost medija u kojima mladi umetnici predstavljaju svoju umetničku praksu, kao i na eksperimentisanje javnim prostorom, i to mahom neumetničkim prostorima, kao što su bolnice, trgovi, kafane, mesta gde inače umetnost ne zadire u formalnom smislu. Većina finalista je odlučila da eksperimentiše baš tim prostorima, i to ne samo u pogledu stvaranja komunikacije sa publikom, već i načina unošenja rada u galerijski prostor, ocenila je Jovana Trifuljesko.

Kao interesantno, ona je izdvojila i to što se dosta njih bavi pitanjem identiteta – kako nacionalnog, tako i ličnog ideniteta u konzumerističkom kapitalističkom društvu.

“Može se reći da je lajtmotiv cele savremene umetničke scene da se ljudi dosta bave identitetom, možda čak i više nego fenomenima, kroz svoju prizmu sagledavaju određene društvene probleme ili ono što je ostalo od prošlosti za nas danas”, ocenila je.

Budući da i sama pripada mladoj generaciji istoričara umetnosti, Jovana Trifuljesko napominje da su svi oni odrastali nakon 90-ih i “propale revolucije”.

“Mi smo ljudi koje je na neki način odgajao taj pesimizam propale revolucije i nemogućnosti promena određenih vrednosti i sistema. Kako smo stasali, mislim da se to dosta prenosi i u vizuelnoj estetici i u jeziku umetnosti. To se moglo videti na prošlogodišnjem Bijenalu mladih, a i ovde – da retko ko govori o nekoj optimističnoj budućnosti, da niko zapravo ne priča o potencijalu za promene, nego se ukazuje na određene probleme i greške u sistemu. Ne mogu da kažem da se prihvataju, ali prosto - ne zna se šta ćemo sa njima. Kao da smo toliko razočarani da ne verujemo da će biti bolje, ali i dalje ne možemo da prihvatimo da su stvari takve kakve jesu i onda je to zapravo ceo jedan niz predstavljanja i preispitivanja toga šta je nama ostalo”, navela je Jovana Trifuljesko.

Prema njenom mišljenju, kustosi i mladi savremeni umetnici generalno idu u dve paralelne trake i pitanje je kada se susreću.

I sama se često, kako je navela, susreće sa otporom kada god pokuša da ubaci nečiji rad u neki kontekst van njegovog ličnog iskustva.

“I onda se tu javlja problem, jer fali neko poverenje – zavisi da li dolazi od pojedinca ili institucija, ali fali to poverenje u kustosa da neće na neki zao način da preinači tvoju ideju i preuzme je nego da zapravo to radi da bi bilo dostupnije što širem broju ljudi”.

Ipak, dosta mladih umetnika je otvoreno za saradnju – traže koncept, traže nešto veće od sebe i istoričari umetnosti to mogu da im pruže, ali mora da postoji jasna odluka - ta želja da se prenesu stvari u širi kontekst, dodala je Jovana Trifuljesko.

Napominjući da je sa većinom finalista nagrade “Mangelos” sarađivala i razgovarala o njihovoj vizuelnoj poetici i “stvarima koje se kriju iza tih narativa koje prikazuju”, Jovana Trifuljesko je posebno izdvojila rad Kemila Bektešija koji se predstavio dokumentacijom hepeninga “Old Blood”, koji je započeo 2021. godine u Institutu za transfuziju krvi Srbije u Beogradu, u kojem je dva puta već pokušao da donira “svoju kosovsku krv”, ali je odbijen zbog korišćenja kosovske lične karte.

Prema rečima Jovane Trifuljesko, Bektešijev rad joj je u galeriji podstakao da preispita način na koji gleda na određene stvari i koje uzima zdravo za gotovo.  

“Volim kada me toliko neki rad izmesti iz galerijskog prostora i natera da razmišljam o nekim stvarima nužno vezanim za mene, a posebno mi se dopada što je nekako paradigmatski prikaz zaostavštine tih 90-ih i toga šta je ostalo nama, ta podeljenost idntiteta – ko sam, gde pripadam, da li treba ovde ili onde, i to nekako forsiranje na izbor, to teranje sebe da se deklarišeš kao jedna ili druga nacionalnost i šta to sve poteže za sobom. Mislim da je to jedna ozbiljna tema koju i dalje nismo razradili kako treba unutar naše generacije i ne znamo kako da se osećamo povodom toga tako da mi je jako drago što se jedan takav rad našao ovde, da može da pokrene sva ta pitanja kako na individualnom nivou, tako i na nekom širem nivou Balkana”, navela je Jovana Trifuljesko.

Osvrćući se na dodelu nagrade “Mangelos” generalno, Jovana Trifuljesko vidi određeni kontinuitet na osnovu dosadašnjih kandidata i dobitnika, ali smatra da su potrebne i promene.

Jovana Trifuljesko smatra da je dodela nagrade “Mangelos” danas “u vrlo pipavoj poziciji”, posebno što se tiče spremnosti mladih da se prijave.

“Ove godine sam imala priliku da dosta ljudi zovem da se prijave. Interesantno je da, kada bih zvala ljude moje generacije, odgovor je bio – jos sam mlad za to, nisam još ništa uradio, imam samo par izložbi. Kada bih pitala nešto starije – kažu da su previše stari, da je to za mlađe… I onda se niko ne prijavi”, konstatovala je ona.

Jedno od ključnih pitanja kojima bi “Mangelos” treba da se pozabavi jeste za koga je ta nagrada i šta to treba da predstavlja.

“Dosta njih (mladih umetnika) želi put u Njujork – da, ali to je moguće i u okviru drugih rezidencija u ovom globalnom društvu u kojem živimo, Dosta njih želi prestiž imena nagrade, ali mislim da bi trebalo jasnije da se iskomunicira sa umetnicima šta zapravo predstavlja identitet ove nagrade, ko su ti ljudi koji su je dobili i kako su oni doprineli sceni. Mislim da u tome leži odgovor na pitanje prijava i kako ćemo da dovučemo više ljudi da se angažuju za ‘Mangelos’. Svi znaju za njega, svi su čuli, svi žele, ali svi se plaše”, rekla je Jovana Trifuljesko.

Prema njenom mišljenju, tome doprinosi i istorija dodele nagrade “Mangelos” koja traje već 21 godinu.

“Mislim da je to nešto što ima neki narativni tok… To je neka istorijska već stavka koje se ljudi plaše. Pitaju se – kako sad ja posle svih njih… Mislim da je bitno da se to opet napravi nekako dostupnije mladima i da se objasni da zapravo nije bitno da li si imao pet ili deset izložbi, nego da je pitanje vizuelne poetike i konzistentnosti delovanja na sceni”, navela je Jovana Trifuljesko.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2022. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2022.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)