Kritika na delu: Mina Radovanović – Radna žena, 2/3
Izložba-konferencija Radna žena, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, 20. april – 31. jul 2023.
Kritičarka na delu 2/3: Mina Radovanović, istoričarka umetnosti, kritički kolektiv Oko gledanja
Istoričarka umetnosti Mina Radovanović smatra da je izložba-konferencija “Radna žena” odličan format za predstavljanje radova feminističke umetnosti širokog generacijskog raspona i najrazličitijih izraza - kako je navela u drugoj epizodi serijala Kritika na delu o tom projektu, čiji su kustosi Ana Miljanić i Dejan Vasić.
“Oblik izložbe-konferencije fantastičan je koncept jer je fluidan i dinamičan. Izložbe dosta pate od toga da se sastoje od velikog otvaranja, a potom su prepuštene da egzistiraju same za sebe, uz eventualno autorsko ili kustosko vođenje. Ovo je projekat koji zapravo pulsira tokom celog trajanja, zahvaljujući pratećim sadržajima, nonstop se nešto dešava, dešavaju se mnoge stvari koje izložbu održavaju relevantnom”, navela je Mina Radovanović, članica kritičkog kolektiva Oko gledanja.
Brojni dodatni sadržaji, kako je dodala, pružaju posetiocima teorijski okvir, pa to nije izložba na koju neko dođe i pogleda dela koja mu možda nisu jasna, već ima priliku da čuje šta je “ono što se dešava iza, šta je kontekst iza određenog dela”.
Ukazujući da je teško napraviti koherentan kustoski koncept kada je u pitanju veliki broj umetnika različitih generacija, umetničkih izraza i ličnih iskustava, ona je ocenila da je na izložbi-konferenciji “Radna žena”, međutim, uočljiva izuzetna zajednička nit zasnovana na konceptu ženskog umetničkog rada.
Taj koncept ženskog umetničkog rada, koji je očigledan na izložbi, lako je i prevideti. Postavlja se stoga pitanje da li se uopšte umetnički rad perciripa kao rad i da li se ženski umetnički rad percipira kao rad.
U tom pogledu, ona pozdravlja to što na lokalnoj sceni određeni broj umetnica “počinje da prigrljava nešto što je percipirano kao eksluzivno žensko stvaralaštvo”.
“Već vekovima su vez, tapiserije, pletivo uglavnom smatrani za neku vrstu hobija i zabave za ženu nakon što obavi sve svoje poslove u kući. To je percipirano kao nešto što je dekorativno i čemu je negirana bilo kakva umetnička vrednost”, rekla je Mina Radovanović.
Umetnice na izložbi su je oduševile time što su – umesto da odbace klasične stereotipne ženske izraze i formate, što bi takođe bilo sasvim legitimno - one su “pretvorile nešto što je imalo nameru da ograniči žensko stvaralaštvo i izraz u nešto što ih reprezentuje na izuzetan način, na način koji one diktiraju same”. U tom kontekstu pomenula je rad Vesne Vesić, koja koristi vunicu i deluje kao nešto što je konceptualno smatrano za žensku umetnost, ali u umetničkom prostoru zahteva vrstu autonomnosti, zahteva sopstvenu umetničku vrednost i ravnopravnost kao umetničko delo.
“To je slučaj i sa performansom, predstavama… Žene prikazuju sopstveni rad, kućni rad, prikazuju sebe kako igraju ulogu koju im je društvo nametnulo. Međutim, one igraju tu ulogu na neki polusarkastičan način, veoma eksplicitno, bukvalno kao da pokazuju prstom na problem koje te uloge, ti stereotipi predstavljaju i koje nedvosmisleno zahtevaju odgovor na pitanje – šta dalje, šta ćemo da napravimo od ovoga, ovo nije u redu, ovo je nešto što treba promeniti… I to je konstantno u svim delima na ovoj izložbi”, navela je Mina Radovanović, ukazujući pritom na izuzetno širok generacijski dijapazon autorki na izložbi – od radova iz 1945. godine do danas. Uz izuzetnu šarenolikost u izrazu i umetničkim senzibilitetima, oseća se “kvalitet univerzalnosti koji svaka umetnica pokušava da izrazi kroz svoje delo”, naglasila je Mina Radovanović.
“Radna žena”, kako je istakla, preuzima ravnopravno tradicionalni koncept klasične izložbe savremene umetnosti, ali ima i neke sadržaje koji pripadaju više domenu izvođačkih umetnosti – performans, predstave, poetske večeri, diskusije, predavanja, koji egzistiraju u istom prostroru kao dela vizuelne umetnosti. Time obogaćuju čitav prostor, u kojem su i delovi scenografije predstava, koji su ravnopravni eksponat sa delima vizuelne umetnosti.
U tom kontekstu, kako je istakla, i prateći program treba posmatrati kao ravnopravan sa samom izložbom sa vizuelnim delima.
“Iako dela na ovoj izložbi predstavljaju za mene svojevrsnu egzotiku, jer su većinski dela umetnica sa kojima ne mogu generacijski i iskustveno da se poistovetim, ipak se oseti i u njihovim delima, i u delima prijateljica koje su savremene umetnice, neka vrsta konzistentnosti. Uvek se preispituju neke ključne tačke i problemi, samo je jezik različit”, istakla je Mina Radovanović.
Prema njenom mišljenju, savremena ženska umetnička scena je izuzetna.
“Autorke najviše preisputuju identitete. Pred njih su postavljeni neki identiteti, uloge koji se od njih očekuju da ispune i njima se to ne sviđa. Kroz njihova dela se preisputuju ti identiteti, njihovo nezadovoljstvo prema toj ulozi, i to proizvodi fantastičan efekat. Jako me raduje da se prigrljavaju neki klasični ženski izrazi i pravi svojevrsni preokret, neka subverzija klasičnih, po malo i tlačiteljskih koncepata i izraza i preokreću se u korist autorke-umetnice koja stvara”, istakla je Mina Radovanović.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2023. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2023.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimateljka: Ana Melentijević
Snimatelj zvuka: Nikola Mladenović
Montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture Srbije
(SEEcult.org)
