• Search form

09.07.2021 | 16:31

Kritika na delu: Rena Redle i Vladan Jeremić – Transformatorijum, 1/3

Kritika na delu: Rena Redle i Vladan Jeremić – Transformatorijum, 1/3

Rena Redle i Vladan JeremićTransformatorijum, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 4. jun – 6. jul 2021.

Kritičarka na delu: Nela Tonković, istoričarka umetnosti, 1/3

Istoričarka umetnosti Nela Tonković u prvoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi “Transformatorijum” Rene Redle i Vladana Jeremića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) smatra da je dvoje umetnika pokazalo da umetnost nije samo autonomna praksa, već da itekako može da bude transformativna snaga društva.

Nela Tonković ukazuje da su Rena Redle i Vladan Jeremić već decenijama učesnici veoma bitnih borbi koje se događaju ne samo u ideološkom, političkom i ekonomskom polju, već i u pokušaju da na neki način transformišu same umetničke prakse kako bi postale ravnopravni činioci u svim tim poljima i kako bi uspevale da se odmaknu ili izdignu iznad onoga što je sama autonomija umetnosti ili onoga što bi bio striktno kritički odnos, ali unutar institucija umetnosti.

“Dakle, njihova namera je da približe umetnost ovim poljima društvenih borbi - da umetnost postane ne samo ravnopravan učesnik unutar tih borbi, već i da predvodi određene procese koji bi bili onda, u zavisnosti od shvatanja onih kojih se umetnički upuštaju u tu borbu, a svakako u slučaju njih dvoje - emancipatorski po čitavo društvo”, navela je Nela Tonković, ocenjujući da izložba u MSUV, čija je kustoskinja Maja Ćirić, veoma dobro predstavlja njihov rad u poslednjih sedam-osam godina kroz 12 projekata koji “pokazuju koliko su Rena Redle i Vladan Jeremić aktivni, koliko se ne umaraju, koliko uspevaju da stignu na gotovo sve evropske punktove na kojima postoji određena borba kojoj oni žele da asistiraju”.

“Ponajmanje je njihov rad nekako u ovom smislu bio prisutan u Srbiji i ovo je još jedna dobra prilika da se zapitamo zašto je to tako kada gledamo ovu izložbu i vidimo šta su sve činili od Norveške, preko Italije, Rumunije, Albanije i ostalih zemalja”, dodala je Nela Tonković.

Prema njenom mišljenju, izložbu “Transformatorijum” treba sagledati unutar mesta u kojem se događa, dakle u muzeju, a ne u galeriji koja predstavlja ono što su aktuelni umetnički projekti

“Događa se u MSUV, instituciji sa kojom sarađuju duže od jedne decenije, i čini se da je ovaj muzej i dovoljno fleksibilan i dovoljno pozivajući da prihvati ovakvu jednu izožbu, a zatim baš zato što se događa u muzeju, možda je dobro da razmislimo i o tim drugim aspektima – da li ovi predmeti, ili oruđa borbe – kako ih Maja Ćirić naziva, mogu da funkcionišu i kao određene muzealije – da li mogu da budu kolekcionisani i šta je onda njihova poruka”, navela je Nela Tonković, ukazujući da prvi deo izložbe sadrži video dokumentaciju umetničkih akcija, a drugi “ono što su koristili kao alatke kojima se te akcije animiraju i što ostaje nakon akcija”. Nije nevažno primetiti, kako je dodala, i da izložba sadrži crteže koje su Rena i Vladan izvodili na zidu, dok razgovaraju sa publikom ili sa učesnicima akcije, a zatim su ih prenosili na materijale kao što je tekstil i izlagali.

U vizuelnom smislu, Nela Tonković smatra da je izložba “Transformatorijum” bitna i zato što pokazuje da i u umetničkim akcijama postoje određeni objekti koji se proizvedu i mogu da budu kolekcionisani.

Nela Tonković posebno skreće pažnju na edukativni aspekt izložbe.

“Što se same izložbe tiče, značajan je i njen drugi sloj, ili bolje reći prvi ako govorimo o muzeju, koji treba da edukuje. Nema zaista boljeg načina da se tom zadatku priđe od ove izložbe. Ovde je publika pozvana da bude veoma aktivan učesnik, da bude komentator, i konačno da – kako umetnici kažu, izglasa u kojem će pravcu njihova dalja praksa ići. Publika može da se obavesti o određenim akcijama, može da stekne nešto od onih znanja koje su Rena i Vladan sticali ulazeći u kontekst pojedinacncih borbi, pri čemu nikada ne rade bez poznavanja konteksta i dubokog zalaženja u istoriju određene borbe da bi odande izneli ono što bi mogli da budu modeli u savremenosti. Publika je pozvana i da proceni koji su stepen transformativnosti stekli svojim akcijama. To se postiže tako tako što nalepite određenu nalepnicu koju dobijete na ulazu u izložbu i svojim činom pokažete kako ste vi razumeli njihove umetničke akcije”, navela je Nela Tonković.

Prema njenom mišljenju, umetnost Rene Redle i Jeremića postiže u određenom stepenu transformaciju nekih društvenih prilika i određenih borbi.

“Večito je pitanje – ne samo za 21. vek, već i za vekove koji su iza nas, a i za vreme koje nas čeka – da li umetnost može samo da asistira, samo da pomogne, ili određene društvene promene može da pokrene ili predvidi”, konstatovala je Nela Tonković.

Stav Rene Redle i Vladana Jeremića, kako je dodala, jeste da umetnost treba aktivno da uđe u tu borbu – makar za one ljudi koji su, kada govorimo o čisto ljudskoj ravni, oplemenjeni i koji su zahvalni na učešću umetnika, na činjenici da umetnici dolaze ne da im kažu kako, na koje načine da se bore, nego da ih saslušaju, da podele znanja uzajamno, da budu solidarni i da učestvuju zajedno.

“Na tom nivou rekla bih da uspevaju da promene svet i da ga pomere”, rekla je Nela Tonković i podsetila na reči jedne učesnice jedne od njihovih akcija da ljubav nije osećanje, nego akcija.

“I ja bih, gledajući ovu izložbu, mogla da parafraziram i kažem da za Renu i Vladana umetnost nije autonomna praksa, nego transformacija. Oni pokazuju da umetnost itekako moze da bude transformacija društva”, zaključila je Nela Tonković.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2021. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2021.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r