Kritika na delu: Savremena umetnost Čačka, 1/3
Savremena umetnost Čačka, Umetnička galerija "Nadežda Petrović", Čačak, 25. jun - 9. avgust 2020.
Kustoskinja na delu: Marija Radisavčević, istoričarka umetnosti, 1/3
Serijal Kritika na delu nastavljamo epizodama posvećenim izložbi “Savremena umetnost Čačka” u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” koja je prvobitno planirana za početak marta u Krasnodaru u Rusiji, ali je gostovanje otkazano zbog pandemije virusa korona. O novom formatu izložbe, lokalnoj sceni i njenim dometima, kao i o teškom položaju savremenih umetnika uopšte u Srbiji, govori kustoskinja Marija Radisavčević, koja je osmislila postavku sa kolegom Danielom Mikićem.
Izložba “Savremena umetnost Čačka” rezultat je saradnje započete 2019. godine, kada su u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” izlagali umetnici iz Krasnodara, nakon čega je usledio poziv da se čačanska savremena umetnost predstavi u Državnom muzeju Kovalenko u Krasnodaru. Izložba je, nažalost, otkazana usled pandemije virusa korona, i to bez naznaka o naknadnom terminu održavanja, pa je Stručni savet Galerije “Nadežda Petrović” odlučio da je organizuje u Čačku kako višemesečni trud ne bi bio uzaludan.
S obzirom da je izložba organizovana u drugačijem prostoru i pod drugačijim okolnostima nego što je bilo planirano, i sam njen naziv, prema navodima Marija Radisavčević, možda ima ambiciozniji karakter nego što je to bila prvobitna namera.
“Zapravo nije u pitanju pokušaj pravljenja pregleda-preseka umetničke scene grada, jer bi to zahtevalo drugačiji pristup”, navela je Marija Radisavčević, napominjući da su organizatori u Krasnodaru tražili da se predstavi savremena umetnost Čačka i umetnici vezani za taj grad.
“Kako smo prilikom realizacije tog projekta imali niz izazova i svojevrsnih prepreka, odlučili smo se na grupnu izložbu koja nema određeni tematski ili programski karakter. Kada smo vršili selekciju umetnika, vodili smo računa da obuhvatimo umetnike različitih generacija – i najmlađe, i one koji pripadaju srednjim i starijim generacijama. Osim geografske odrednice, vodili smo se i time kakvo je njihovo mesto na umetničkoj sceni u Srbiji”, navela je Marija Radisavčević, dodajući da je reč o umetnicima koji prevazilaze lokalni kontekst, te da izložba predstavlja stoga podstrek da se u dogledno vreme napravi analitički presek scene, jer ona to zaslužuje.
Što se tiče same postavke, ideja bila da se u novim okolnostima napravi funkcionalna celina, ali da svakii rad zadrži prostor koji mu je dodeljen.
“Može se primetiti da su se izdvojile dve dominantne teme. Svakako to je pejzaž, kao slika prirode - bilo da je realna ili artificijelna. Umetnici razrešavaju različite fenomene na tim slikama, što sa druge strane ne čudi - ta inspiracija i dominacija pejzaža čačanskih umetnika, bilo da je u podsvesnom ili nesvesnom nivou, ako se imaju u vidu prirodne karakteristike kraja. Druga dominantna tema su portreti, bilo da su to realni, imaginarni, autoportreti… Oni tim pristupom razrešavaju neke situacije, konstatuju neka stanja, uplivavaju u svet podsvesnog, slobodnog, nadrealnog…”, rekla je Marija Radisavčević, dodajući da se u toj novoj relaciji radova izdvojila i linija na neki način, pokazujući se kao izuzetno moćno sredstvo komunikacije u galerijskom prostoru.
Linija se pojavljuje kao element na grafikama, crtežima ili opredmećena u skulpturalnim formama od žice ili, recimo, na fotografijama u različitim linearnim prikazima.
Iako je izložba bila mišljena za prostor drugačiji u arhitektonskom smislu i premda je imala za cilj vrstu kulturne diplomatije i povezivanja dva grada, Marija Radisavčević kaže da se redukovanim brojem radova pokušalo stvaranje skladne, smislene celine koja bi kroz fotografije, crteže, slike, video radove, skulpture... predstavila izbor radova umetnika koji su na različite načine povezani sa Čačkom i daju određeni pečat sceni.
Što se tiče položaja likovnih umetnika u Čačku, Marija Radisavčević smatra da se on ne razlikuje previše od Beograda ili nekog drugog grada, a odraz je kulturne politike uopšte.
“O tom pitanju ne bi trebalo da razmišljamo na lokalnom nivou, nego na nivou šire slike. To je možda najbolje pokazala ova situacija u vezi sa korona virusom, situacija u kojoj se velika većina umetnika u Srbiji našla u jako teškom položaju, gotovo egzistencijalno neodrživom, što reflektuje odnos države prema kulturi uopšte. Ova situacija je potpuno ogolila sistem u okviru kojeg umetnici funkcionišu. Trebalo je da se dosta intenzivnije radi na rešavanju tog pitanja i uspostavljanju sistema koji bi omogućio da to bude normalno, pristojno funkcionisanje. Umetnike ne bi trebalo da posmatramo kao socijalnu kategoriju, jer kultura i umetnost su integralni deo društva i nešto što je esencijalno za svako društvo i pojedinca. Radom na poboljšanju uslova za umetnike doći ćemo do toga da će se i kultura naći u boljem položaju”, ocenila je Marija Radisavčević.
Prema njenom mišljenju, i odnos Umetničke galerije “Nadežda Petrović” prema lokalnim umetnicima mora se takođe posmatrati šire.
“Galerija se od osnivanja odredila kao mesto podrške umetnicima, ali to se ne mora nužno uvek ogledati kroz prizmu realizovanja izložbi”, dodala je Marija Radisavčević.
*U naredne dve epizode serijala “Kritika na delu” o izložbi “Savremena umetnost Čačka” govore istoričar umetnosti Miodrag Danilović i novinar Dušan Darijević.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2020. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2020.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
