Kritika na delu: Vladimir Milanović – Majska izložba grafike, 2/4

Majska izložba grafike 2022, Grafički kolektiv, Beograd, jun – jul 2022.

Kritičar na delu: dr Vladimir Milanović, docent na FLU u Beogradu, 2/4

Umetnik i docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu dr Vladimir Milanović u drugoj epizodi Kritike na delu o Majskoj izložbi grafike ističe značaj, vitalnost i komunikativnost tog umetničkog medija, smatrajući da je na domaćoj sceni marginalizovan, i to pre svega zbog nedovoljnog znanja i svesti o potencijalima grafičke umetnosti.

“Problem sa grafikom je taj što ne postoji dovoljno obrazovanja i razumevanja”, naveo je Milanović, dodajući da je to primetno još od osnovnog obrazovanja u oblasti likovne umetnosti.

Grafika se, prema njegovom mišljenju, shvata kao “neka anahrona disciplina, nešto zastarelo, gde se forsira zanatska tehnika”.

“A mi zapravo imamo umetnike koji to demantuju, koji svojim jakim poetskim izrazima zapravo demistifukuju medij i čine ga uzbudljivim i zanimljivim, a te granice su danas toliko rastegljive da je vrlo teško govoriti o specifičnosti grafičkog medija”, istakao je Milanović.

Ukazujući da je opšta interdisciplinarnost nešto što je obojilo poslednjih nekoliko decenija, te da je koncept posebnosti, jedinstvenosti, autentičnosti… još od postmoderne, odnosno već više od pet decenija nešto što je potpuno prevaziđeno, Milanović smatra da su hibridne forme obeležile 90-te i kraj prethodnog milenijuma, te da se u novom veku može govoriti o potpunom amalgamu svih medija, svih poetskih izraza, kolaboracije umetnika i kustosa…

“Granice između autora dela, producenta, proizvođača, publike, toliko su usložnjene da se ni o grafičkom mediju ne može govoriti kao o nečemu potpuno autentičnom. Grafički medij jeste takav, on je po svojoj prirodi otvoren za različite druge uticaje, u direktnoj je vezi sa komunikacijom, sa javnim prostorom, čitavu svoju bazu zasnovao je na toj komunikacijskoj liniji. Grafika je i nastala iz potrebe za demokratizacijom medija i komunikacijom. To je nešto što jeste perspektiva grafike, ona se razvija i u dodiru sa grafičkim dizajnom i različitim oblicima vizuelnih komunikacija u javnom prostoru. Jako je teško definisati danas grafički medij”, naveo je Milanović, koji smatra da je zadatak, odnosno jedna od misija novog prostora Grafičkog kolektiva i ljudi koji će biti vezani uz nju upravo rasvetljavanje tog prostora. “Ono što je tradicija grafičke kulture je nešto što nam je zapravo garantovano, i što takođe treba negovati.

U svetu, kako je dodao, postoje različite institucije i manifestacije koje upravo neguju tu liniju, ali paralelno postoje i druge koje neguju perspektivu grafičkog medija.

Kao primer, Milanović je naveo Grafičko bijenale u Ljubljani koje je poslednjih nekoliko decenija promovisalo nove tendencije.

“Bilo nam je zapravo na pragu nešto što je otvaralo ulaz u taj svet razmišljanja o mediju i promišljanja medija, odnosno rekontekstualizaciji i samog medija i ostalih umetničkih izraza”, dodao je Milanović.

Milanović je posebno istakao značaj Grafičkog kolektiva za kulturnu scenu uopšte, a posebno za ljude koji se bave grafikom i koje grafika posebno interesuje.

“Činjenica da Kolektiv istrajava više od 70 godina u društvu u kojem kontinuiteta zapravo nema i gde je sve zasnovano na diskontinuitetu, predstavlja pozitivan znak i za mlade ljude koji se bave grafikom”, naveo je Milanović.

Navodeći da je Grafički kolektiv uspeo da opstane toliko godina u različitim okolnostim, veoma teškim za kompletnu kulturu, a posebno za grafiku, Milanović stoga smatra da novi prostor GK pruža mogućnost za pozitivne perspektive i razmišljanja o budućnosti . To je veoma značajno i za mlade umetnike, i za mlade kustose, istoričare umetnosti. “Ovaj restart sa novim prostorom bio bio dobra osnova za saradnju umetnika i kustosa koje dosad nije bilo mnogo, barem u polju grafike”, konstatovao je Milanović.

Prema njegovim rečima, Majska izložba grafike ga uvek iznenadi činjenicom da veliki broj autora i dalje istrajava da se bavi grafikom u Srbiji, gde je to zapravo “na nivou nekog ličnog podviga”.

Iako u Srbiji nema spacijalizovanih radnji u kojima bi mogao da se nabavi materijal, što čoveka “može potpuno da obeshrabri”, Milanović je istakao da, uprkos tome, ljud imaju potrebu da se izraze i na grafičkom listu.

Tako Majska izložba i ove godine ukazuje na bogatu produkciju, koja je u skladu sa okolnostima u kakvim živimo.

“Svake godine Majska izložba grafike predstavlja neki presek dešavanja na sceni i ona pokazuje da to interesovanje za grafiku ne posustaje”, rekao je Milanović, ocenjujući da se Majska izložba na neki način pokazuje i okolnosti u kojima su grafike nastale i živote koje njihovi autori žive.

Grafika je, prema njegovom mišljenju, obojena sredinom u kojoj nastaje.

Ističući vitalnost grafike i entuzijazam umetnika koji se nom bave, Milanović je rekao da ohrabruje i učešće mladih umetnika, što je uočljivo i na Majskoj izložbi.

Kako je ocenio, energija mladih grafičara je nešto što ohrabruje, i na tome treba graditi i identitet Grafičkog kolektiva kao institucije.

“Mladi umetnici su zainteresovani za neke nove izraze, za ekstenzije grafičkog medija i to je u najboljem smislu osveženje, a ima dvojaku ulogu. Jedna uloga je to da pokaže šta je produkcija publici. S druge strane, da osnaži umetnike da istrajavaju u svom radu. I mi svakako i kao umetnici i stvaraoci svake godine bivao probuđeni iz ustaljenog ritma / kada se približi maj, svi nekako spremamo grafike kojima ćemo se predstaviti javnosti. To je na neki način uzorak iz tekuće produkcije, koji funkcioniše na nivou pilot projekta, odnosno isprobavanja kako će taj umetnički rad da se primi u lokalnoj kulturnoj sredini.

Milanović je posebno ukazao na nezavidan status grafike i njenu nevidljivost.

“Status grafike u našoj sredini je dosta nevidljiv. Ona je potpuno marginalizovana pojava i na nivou incidenta se pojavljuje u mejnstrim institucijama. Takođe i kod kolekcionara. Zapravo ne postoji dovoljno razvijena kultura i svest o tome šta je grafika i koji je njen značaj".

S druge strane, kako je dodao, grafika u svetskim okvirima ima zasluženo mesto.

U muzejima je zastupljena u primarnim kolekcijama, zatim postoji scena koja je bazirana na umetnicima koji su zvezde svetske umetnosti. Veliki grafički ateljei produciraju njihove grafike. Najveći vajari, slikari, umetnici koji se bave performansima imaju i deo produkcije u sferi grafike. "To na neki način popularizuje njihovu glavnu medijsku liniju, a pruža i mogućnost ljudima da dođu do njihovim radova. Muzeji, takođe, baštine tradiciju kolekcioniranja grafike, pa je i naš Muzej savremene umetnosti imao pre nekoliko godina izložbu na kojoj je predstavljena Zbirka grafike MSU, koja je fantastična, impoznatna", naveo je Milanović.

“Čini mi se da naš muzej - ako nema sredstva za neke reprezentativne i kapitalne komade svetskih zvezda, svakako može da kupi njihove grafičke listove koji takođe otkrivaju njihovu stvaralačku prirodu. Na dobar način može se upoznati njihov rad. Nažalost, ti otkupi su stali pre nekoliko decenija. Dok je profesor (Ješa) Denegri vodio zbirku, ona se punila i pokazala svoj potencijal. Narodni muzej je takođe u nekim prethodnim decenijma, dok sam ja studirao na primer, gospođa Vanja Kraut je vodila Otvoreni grafički atelje u Narodnom muzeju koji je takođe popularizovao grafiku.

Grafika je negde do 80-ih i 90-ih u našoj sredini imala zasluženo mesto i nalazila se na pozicijama na kojima je i trebalo da bude. Nažalost, u ovim tranzicionim vremenima čini mi se da se grafička scena i produkcija nije snašla. U našoj sredini ne postoje ni neki ozbiljni kolekcionari, ne postoje ni kustosi i teoretičari, istoričari umetnosti koji se posvećeno bave tim medijem, ili makar svojim nekim delom su upućeni na njega. To su neki ad hoc izleti iz nekih ustaljenih kustoskih praksi, a čini mi se da bi to doprinelo novom kvalitetu same grafičke produkcije, a i ta saradnja umetnika i kustosa čini mi se da je u polju grafike nešto što nedostaje”, naveo je Milanović.

*U prvoj epizodi Kritike na delu o Majskoj izložbi grafike kritičarka na delu bila je prof. dr Irina Subotić

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2022. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2022.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)