Krug dojke - narativni skandal-performansi s razlogom
Knjiga “Krug dojke” Biljane Kosmogine, u izdanju kuće Rende, donosi priče iz života u okviru poglavlja “Kolaž”, kao i priče o žensko-ženskim odnosima (Pičkanterije) i o muško-muškim odnosima (Grajnderbal), a predstavljena je u Društvenom centru “Oktobar” u Beogradu, u prisustvu brojne publike – prijatelja, poštovalaca autorke i LGBT aktivista.
“Kosmogina je nastala 2000. godine kada mi je prijatelj sugerisao da bi trebalo da osmislim ime koje me bolje predstavlja”, rekla je autorka 15. juna na promociji. Tako je rođena Kosmogina koja “objedinjuje kosmos i ženski princip”, baš kao što i naslov “Krug dojke” simbolizuje kosmos dojke - izvorišta, ženskog principa, materinstva…
“Priče su kratka forma koja mi ide od ruke i čini me srećnom. Inspiraciju crpim iz života i okruženja. Iako sam srećno udata žena, nikada nisam pisala o heteroseksualnim vezama, odnosima i problemima, jer o tome postoje serije i ljubavni romani”, rekla je autorka, dodajući da je posebno ponosna na preporuku da njena nova knjiga nije za maloletnike i ima oznaku “18 +”.
Prema rečima Kosmogine, mašta ju je uvek vodila na drugu stranu koja je više inspiriše i kojom želi da uzburka javnost, ali i da pomogne ljudima da shvate da i heteroseksualni i homoseksualni parovi imaju iste probleme i iste muke u vezama i u životu.
Ističući problem nepostojanja zakona o istopolnim zajednicama u Srbiji, Kosmogina je rekla da mnogi njeni gej prijatelji ne žele da budu u braku ili da usvajaju decu, baš kao što je slučaj sa heteroseksualcima, ali i da poznaje homoseksualne parove koji žele da ozvaniče svoje zajednice i imaju decu, ali im to nije omogućeno u Srbiji.
Autorka je istakla da u njenim pričama nema političke korektnosti koju smatra nepoželjnom u književnosti, ukazujući na priču “Koža u kojoj živim” o muškarcu koji voli seks sa migrantima i koji trpi osudu svog politički korektnog prijatelja i gej aktiviste.
Uzbudljivu promociju druge po redu knjige Biljane Kosmogine upotpunila su čitanja pojedinih odlomaka Olje Nikolić Kie, same autorke i Galine Maksimović, koja joj je postavljala kratka pitanja. Veče je završeno performansom iznenađenja u kojem je Kosmogina omogućila prisutnima da dodirnu “moćnu i tešku srpsku sisu”, rad umetnice Dragane Nikoletić.
U pričama Biljane Kosmogine spojeno je naizgled nespojivo: politički angažovano i mondensko, new age klasna svest i blazirani čik-lit, subalterni i nobles likovi. Jezička invencija u parodiji i pastišu trendovskog, urbanog slenga čini da se izbegne knjiška nategnutost a ispliva topla lakoća bizarnosti predstavljenog sveta. Iako nastaju većim delom kao konceptualne blasfemije ili narativni skandal-performansi, njene priče su uvek napisane sa dobrim razlogom i klasično zanimljivom temom, naveo je u recenziji knjige književni kritičar i queer teoretičar Igor Perišić.
Prema njegovim rečima, autorkina kvir inspiracija duhovito prekoračuje i kvir očekivanja budući da potentni i nagli sižejni preokreti postaju čak i logični u svojoj uvrnutoj funkcionalnosti. Kosmogina ovom knjigom, bez kanonskog književnog zazora, još jednom dokazuje da je pornografsko samo jedan od trajnih vidova ispoljavanja estetskog i da se dobra priča mora osetiti u dubini tela, dodao je Perišić.
Multimedijalna umetnica Biljana Kosmogina prisutna je na balkanskoj kulturno-književnoj i aktivističkoj sceni više od dve decenije. Bavi se književnošću, performansom, fotografijom i novinarstvom. Piše za književne časopise i veb portale širom regiona, dobitnica je četiri književne nagrade - tri za prozu, jedne za poeziju. Zastupljena je u tri antologije srpske proze prevedene na italijanski, nemački i albanski.
Prvu zbirku priča “F-book” objavila je 2009. (Kornet i Karpos). Njena poezija prevedena je na albanski jezik 2015. u časopisu Lirinđa, a priče je objavljivala i u mnogim koautorskim zbirkama i časopisima.
Performanse izvodi samostalno ili grupno na književnim, feminističkim i queer festivalima. Njen rad je zasnovan na borbi za ženska i manjinska prava, na propitivanju rodnih i seksualnih identiteta, kao i na nemilosrdnoj kritici političkog sistema i patrijarhalnih odnosa u društvu.
Dobitnica je nagrade Srpskog društva za naučnu fantastiku 2000. za najbolju SF priču objavljenu u 1999. godini (Hilandarska maja iz zbirke grupe autora Nova srpska OFF i SF priča), nagrade za esej “Transvestizam kao individualna različitost” 2003. godine na konkursu “Ulaznica” Gradske biblioteke u Zrenjaninu, prve nagrade za priču (Porno Star) na regionalnom konkursu za najbolju queer priču festivala Queer Zagreb 2004. godine, te nagrade konkursa Kulturnog centra Rex za najbolju aktivističku poeziju 2021.
*Foto: Isidora Ristić
(SEEcult.org)
