Krug se piše beskonačno
Beogradski festival igre (BFI) predstavlja krajem marta i početkom aprila radove nekih od najvećih zvezda savremene svetske plesne scene, poput Silvi Gilem, Rasela Malifanta, Edvarda Loka, Emanuela Gata, Pola Lajtfuta, Kristal Pajt...
Direktorka i selektorka BFI Aja Jung najavila je 7. marta na konferenciji za novinare vrhunski program sa 11 produkcija u Beogradu i po jednom u Novom Sadu i Zrenjaninu, a među izvođačima je posebno istakla Silvi Gilem kao “najznačajniju aktivnu figuru u istoriji baleta”.
Parižanka Silvi Gilem, velika zvezda i klasične i savremene igre i enfant terrible svetske plesne scene, prvi put gostuje u Beogradu, a u ekskluzivnom pred-festivalskom terminu, 28. i 29. marta u Operi i teatru Madlenianum, nastupiće u predstavi “Push” - produkciji londonskog Sadlers Vels teatra, u kojoj igra i čuveni britanski igrač i koreograf Rasel Malifant.
Predstava "Push” jedna je od najnagrađivanijih plesnih produkcija prethodnih sezona, a između ostalog, ovenčana je i britanskom nagradom “Lorens Olivije”. Prema londonskom “Tajmsu”, radi se o "emotivnom sudaru dva plesna genija".
Pod sloganom “Krug se piše beskonačno”, koji se odnosi na nove koreografske legende koje BFI promoviše, publika će videti i predstave iz Španije, SAD, Austrije, Holandije, Francuske, Holandije, Izraela i Kanade.
BFI će otvoriti 31. marta u Sava centru Nacionalna plesna kompanija iz Madrida koja je pre šest godina, predvođena koreografom Načom Duatom, donela preokret BFI-ju i predstavila novu igru beogradskoj publici. U Beograd se vraćaju u sezoni kada su u centru plesnih očekivanja, predvođeni novim direktorom Hozeom Martinezom, zvezdom Baleta pariske Opere, ali i hrabrom rukom najboljih mladih koreografa kojima je upravo Martinez širom otvorio vrata.
Postavkom “U tranzitu”, beogradskoj publici će se prvi put predstaviti Anabel Lopez Očoa koja smelo istražuje mentalno stanje uma kakvo obuzme ljude kada se nađu u neodređenom javnom prostoru, pod specifičnim intenzivnim svetlom. Lud ritam i inteligentan humor donosi i “Ludak koji hoda” na muziku Ravelovog “Bolera”, u koreografiji Johana Ingera, dok je novo ostvarenje “Suviše blizu” koreografa Alehandra Seruda koji je već nekoliko godina stalni koreograf čikaške kompanije Hubbard Street Dance, inspirisano otrovnim i intimnim klavirskim solo komadima Filipa Glasa, a već ovenčano mnogobrojnim nagradama.
Među zvezdama BFI-ja je i Leo Mujić, jedan od najzanimljivijih igrača i koreografa srednje generacije sa ovih prostora, dobitnik priznanja “Vip poziva” koje kompanija Vip mobile i BFI dodeljuju istaknutim domaćim plesnim stvaraocima koji žive i rade van Srbije.
Program koji izvodi američko-holandski dvojac Dru Džakobi i Rubinald Pronk (1. aprila u SNP-u u Novom Sadu i 4. i 5. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu), podrazumeva dva komada koje potpisuje Mujić, oba premijerno prikazana na prestižnoj američkoj plesnoj smotri - Džejkobs Pilou festivalu, ali i nove naslove Alonsa Kinga, Icika Galilija, Aleksandra Ekmana, Anabele Lopez Očoe, Maura Bigoncetija... Džakobi i Pronk, zajedno sa drugim poznatim igračima, oformili su trupu nedavno, nakon vrtoglave karijere u najboljim baletskim kompanijama.
U Beograd dolaze prvi put, u sezoni u kojoj je postalo gotovo nemoguće pronaći slobodan termin u njihovom kalendaru. Događaj podrazumeva i uručenje posebnog priznanja, 4. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Među atrakcijama BFI-ja je i nastup mlade trupe Liquid Loft 3. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu, koja dolazi predstavom “Glava koja govori”, svojevrsnom satirom o današnjem internet svetu - društvenim mrežama i twitter-tube-facebook generaciji. Zakoni onlajn sveta, besmisleni likovi, praćenje individualnih sudbina, lažni profili, osećanje pripadnosti ili potpuna otuđenost, otkrivanje ili samo-izlaganje… teme su tog komada, čiji je koreograf Kris Haring višestruko nagrađivani majstor fizičkog teatra.
Na BFI se vraća Emanuel Gat, jedan od miljenika beogradske publike i zvezda današnje svetske pozornice, koji će 5. aprila u Ateljeu 212 predstaviti novu produkciju “Precizni uglovi”, nastalu po porudžbini Venecijanskog bijenala.
Poznat kao kreator novog teatra pokreta, Gat vešto kombinuje nadaleko hvaljenu izraelsku školu savremene igre i šmek francuskog juga, gde je sedište njegove plesne kompanije.
Za 6. i 7. april u BDP-u najavljena je kompanija Josija Berga i Odeda Grafa, koja deluje u Centru Suzan Delal u Tel Avivu i u Kući igre u Kopenhagenu, a predstaviće se komadima “Izgubljena životinja” i “4 muškarca, Alisa, Bah i jelen”. Predstave karakteriše inteligentan humor crne fantazije, a poslastica su posebno za publiku koja preferira igru koja se naslanja na životna iskustva i tehnike dramskog teatra, naginjući ili čak prevazilazeći najzanimljivija pozorišna ostvaranja.
BFI predstavlja 8. aprila u Madlenianumu komad “Tamne materije” Kristal Pajt, sledbenice Vilijama Forsajta, čija trupa Kidd Pivot deluje u Frankfurtu i u Montrealu. Predstava je nastala po narudžbini Venecijanskog bijenala, a govori o večitoj fascinaciji nevidljivim silama, i to u dva čina. Prvi je sazdan od pozorišne fabule, predvođen rukom nevidljivih lutkara koji pokreću ili podrivaju priču svojim izmišljotinama, a drugi nudi čistu igru i poziv publici da odluči o načinu na koji posmatra i tumači rasplet.
Među atrakcijama BFI-ja je i montrealska trupa La La La Human Steps i slavni koreograf Eduard Lok, koji su još pre četiri godine dali termin za ovogodišnji festival, a prvi put gostuju u regionu.
Lokovo ime dobro je poznato i zaljubljenicima u muziku Dejvida Bouvija i Franka Zape, budući da je potpisao sve njihove koncerte kao reditelj i koreograf. Majstor scene i višestruko nagrađivani plesni i filmski stvaralac, Lok dolazi u Beograd sa trupom koja slavi 30 godina postojanja. Igraju 9. aprila u Sava centru jednostavno nazvan “Novi komad” o kojem je londonski “Tajms” nedavno pisao: “...brzina nezamisliva za ljudska bića, neustrašiva i ultra-šik plesna trupa ponovo osvaja svet...”. Karakteristična za Eduarda Loka, jeste i nemoć da odoli velikim baletskim zvezdama klasičnog repertoara i igračicama posebne harizme, pa tako svetska baletska imena i muze tog rok koreografa ravnopravno dele scenu.
U završnici 9. BFI-ja ponovo gostuje Holandski plesni teatar, koji je bukiran sve do 2017. godine. U Sava centru će 11. aprila nastupiti glavna kompanija - NDT 1, koja stiže sa dva naslova - “Čežnja” i “Leptir” iz pera koreografskog i emotivnog dvojca Pol Lajtfut i Sol Leon.
Komadi koje će izvesti NDT 1 pričaju o različitim oblicima ljubavi, kao čudesnoj moći i pokretačkoj snazi, ali i o bolnom trenutku kada ljubav postaje večnost. Kritika beleži da je reč o “vizuelno očaravajućem teatru”.
Za sam kraj BFI-ja, 12. aprila u Madlenianumu, najavljen je pravi rok koncert - bubnjari, gitaristi i igrači u jednoj od najinteresantnijih produkcija londonskog Sadlers Velsa - “Politička majka”.
Predstavu potpisuje Hofeš Šehter, “ime koje treba zapamtiti!”, prema navodima “Njujork tajmsa”.
Kritika je predstavu “Politička majka” nazvala “audio-vizuelnim čudom”, a reč je o delu koje zaokružuje Šehterovu podjednako emotivnu i hrabru višeslojnost. Deset igrača, gotovo filmski scenario i bend živih muzičara, otkrivaju svet koji fascinira jednoglasjem, kombinujući udarce koji ostavljaju brazde, lepotu sirovog i istinski telesnog, po čemu se Šehter i izdvaja kao jedan od najuzbudljivijih plesnih stvaralaca današnjice.
Prema rečima Aje Jung, predstava “Politička majka”, koja govori zapravo o odnosu koreografa prema sopstvenoj majci, ne preporučuje starijoj publici.
Programom 9. BFI-ja, kao i prethodnih godina, izrazili su zadovoljstvo i predstavnici gradskih vlasti, kao i ambasadori i predstavnici kulturnih centara zemalja koje učestvuju, ističući značaj BFI-ja i na evropskoj i svetskoj sceni.
Članica Gradskog veća zadužena za kulturu Vesna Marjanović i gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner istakle su da gradske vlasti podržavaju BFI od samog nastanka, kao i da je značaj tog festivala u promovisanju savremene plesne scene i edukovanju publike.
“Za Beograd je čast da organizuje ovakav festival i da Beograđani vide izuzetne predstave”, rekla je Vesna Marjanović, dok je Ivana Avžner dodala da je, uprkos finansijskim teškoćama, uverena da će BFI nastaviti da se razvija i afirmiše i Beograd i celu zemlju u “umetničkom, kulturnom i svakom drugom aspektu”.
Britanski ambasador Majkl Hejvord Devenport istakao je da britanska ambasada i Britanski savet imaju dugoročnu saradnju sa BFI-jem, koji je značajna platforma i za britanski savremeni ples, jer prelazi lokalne granice.
“Britanski savet će se potruditi da ubuduće program bude praćen radionicama koje će doprineti ne samo uzajamnom upoznavanju plesača, nego i ozbiljnoj profesionalnoj saradnji, u smislu koprodukcija”, rekao je Devenport, čestitajući Aji Jung na posvećenosti. Takođe, istakao je želju za jačanje kulturnih veza Srbije i Velike Britanije.
Španski ambasador Arturo Laklaustra Beltran istakao je da Nacionalna plesna kompanija iz Madrida, koja zvanično otvara 9. BFI, ima veliki uticaj na kulturu i umetnost u Španiji.
Austrijski ambasador Klemens Koja rekao je da je austrijskoj ambasadi i Austrijskom kulturnom forumu čast da učestvuju na BFI-ju koji, kako je istakao, približava međunarodnu plesnu scenu ne samo onima koji je znaju, nego i onima koji prvi put dođu na festival.
Ambasador Izraela Jozef Levi istakao je da je Aja Jung jedan od najboljih ambasadora Srbije, da dobro poznaje izraelsku scenu, te da je mnogo puta bila u Jerusalimu i Tel Avivu. Izraelskoj ambasadi, kako je rekao, posebna je čast da dovodi najprestižnije predstavnike izraelske plesne scene u Beograd, jer je moderan balet internacionalni jezik, a igra jedan od vodećih dinamičkih izazova u Izraelu koja postaje i izvozni brend te zemlje.
Holandski ambasador Loran Stokvis izrazio je posebno zadovoljstvo što će Holandski plesni teatar ponovo gostovati pred beogradskom publikom, a BFI je ocenio kao “veliki uspeh Aje Jung i njenog tima”.
“NDT je 2006. prvi put bio, a ovo je četvrti put. Postali su omiljena trupa u Beogradu i nadam se da će i ovoga puta očarati publiku”, rekao je Stokvis, napominjući i da holandska scena, da nema BFI-ja, ne bi bila poznata publici u Srbiji.
Značaj BFI-ja istakli su i predstavnici američke i nemačke ambasade, kao i Francuskog instituta, te kompanije Vip mobile, čiji je predsednik Upravnog odbora Thanasis Katsiroumpas istakao da višegodišnja podrška BFI-ju predstavlja “odličan model saradnje poslovnog i kulturnog sektora”.
Kao generalni pokrovitelj BFI-ja, Vip mobile i kroz različite projekte, među kojima su najznačajniji nagrada "Vip poziva“, projekat za najmlađe "Vip talenti“ i podrška Nacionalnoj fondaciji za igru, doprinosi razvoju umetničke igre u Srbiji.
BFI ima i kontinuiranu podršku Ministarstva kulture Srbije, sa kojim je 2010. godine potpisan i Protokol o saradnji. Takođe, podršku pružaju i Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine i Grad Novi Sad.
Festival je 2011. godine realizovan pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Borisa Tadića, a osvojio je 2011. godine i priznanje „Zvezda Beograda“ Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima.
Sajt BDF-a je www.belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
