Kultura i dalje nevažna
Srpsko književno društvo (SKD) održalo je 5. marta redovnu skupštinu i obeležilo deset godina postojanja, tokom kojih vlasti u Srbiji, kako je rečeno, nisu prepoznale važnost kulture za zemlju i mladu demokratju.
Srpsko književno društvo (SKD) održalo je 5. marta redovnu skupštinu i obeležilo deset godina postojanja, tokom kojih vlasti u Srbiji, kako je rečeno, nisu prepoznale važnost kulture za zemlju i mladu demokratju.
“Kao i u mnogim drugim oblastima, i mi koji nešto radimo u kulturi, koji čitamo i pišemo, uređujemo knjige i časopise, bili smo preveliki idealisti i optimisti u svojim očekivanjima posle 5. oktobra”, naveo je predsednik Upravnog odbora SKD Milovan Marčetić, dodajući da je deset godina dovoljno vreme za zaključak da stvari nisu baš tekle onako kako je očekivano.
“Ne zaboravljajući sve teškoće takozvane tranzicije, i posebno krize u poslednje dve godine, umetnici i pisci ove zemlje ne mogu da zatvore oči pred mnogim primerima lošeg odnosa prema kulturi, umetnosti, književnosti i većini stvaralaca. Danas mnogi pisci, kritičari, esejisti, urednici žive i stvaraju u lošim socijalnim uslovima, a posebno je težak položaj mlađih generacija pisaca i kritičara, onih koji su završili književnost, ili neku drugu školu, nadarenih i obrazovanih ljudi koji su se opredelili za književnu umetnost. Autorski honorari su retka pojava, mogućnost zaposlenja sve je manja, mogućnost rešenja stambenih problema nikakva. U isto vreme, iako bar po broju televizija i novina imamo vrlo razvijen medijski prostor, vrlo retko se čuje kritička reč, reč koja bi se argumentovano i slobodno bavila problemima naše kulture, književnosti i društva”, naveo je Marčetić na devetoj redovnoj skupštini SKD.
Prema njegovim rečima, SKD suštinu svog delovanja mora da traži u književnim projektima, u kritičkoj reči kada su u pitanju ove ili one kulturne, umetničke, književne i društvene pojave i vrednosti, a prvenstveno u negovanju i podizanju književnog ukusa, koji je u opštoj komercijalizaciji svega i pogrešno shvaćenoj evropeizaciji ugrožen u najvećoj meri.
Marčetć je naglasio da bi SKD trebalo da bude i što upornije u otklanjanju slabosti koje su se počele javljati unutar samom društva nedugo posle osnivanja, a tiču se podređivanja zajedničkog interesa interesima manjih grupa ili pojedinaca.
“Od onih naših članova koje pozivaju u različite komisije očekujemo da budu principijelniji u borbi za bolji suštinski i materijalni položaj kulture i književnosti, jer za to imaju konkretne prilike. To očekujemo i od onih kolega i koleginica koje je vlast spremna da sasluša ili koji imaju i nekog uticaja u vlasti. Držanje manjih i većih institucija kulture, udruženja i njihovih članova na materijalnom minimumu, a sa druge strane neprihvatljivo rasipanje sredstava namenjenih kulturi na loše osmišljene investicije i ulaganje u nesposobne ili nedarovite pojedince, dugoročno je pogubno po kulturu i takozvani kulturni život”, poručio je Marčetć.
Navodeći da su književnost i dela književnost u najvećoj meri rezultat individualniog rada i dara, Marčetuć je naveo i da SKD ne može a da ne bude ponosno na ono što su njegovi članovi u proteklih deset godina napisali i objavili.
SKD okuplja, kako je naveo, većinu boljih i najboljih pisaca koji pišu na srpskom jeziku, pri čemu ne treba umanjivati vrednost dela kolega iz Udruženja književnika Srbije, niti u korpusu savremene srpske književnsost po tom osnovu vršiti bilo kakve podele.
Sumirajući proteklu godinu, Marčetić je pomenuo proteste zbog gašenja časopisa “Književnost”, izbacivanja Gojka Tešića iz stana, ukidanja porodične penzije Evi Ras, fizičkog napada na novinara Teofila Pančića...
Između ostalog, organizovane su i dve akcije skupljanja knjiga za biblioteke u Srbije.
Marčetić je istakao i da je za budućnost SKD-a suštinski važno sticanje statusa reprezentativnog udruženja, a osvrćući se na nezavidnu finansijsku situaciju, ocenio je da, sudeći prema vestima iz Ministarstva i Grada, ni 2010. neće biti ništa bolja.
SKD je najavilo i nastavak saradnje u regionu, ali je Marčetić napomenuo da, osim za koloniju “Čortanovci”, i pored svih zahteva, SKD ne uspeva da ubedi ni Ministarstvo kulture, ni Gradski sekretarijat za kulturu da više podrže međunarodnu saradnju tog društva.
Posebno se osvrnuo i na spor sa Udruženjem književnika Srbije u vezi sa prostorijama u kojima je redakcija “Književnih novina”, koji je još u toku.
Na skupštini SKD usvojeni su izveštaji o radu UO i realizaciji programa između dve skupštine, kao i izveštaj o radu kancelarije, finansijski izveštaj za 2010. godinu, izveštaji komisija i drugih radnih tela SKD-a, te izveštaj Nadozornog odbora. Za zamenika predsednika skupštine izabran je Vojislav Karanović.
Proglašen je i dobitnik nagrade “Biljana Jovanović” za 2010. godinu - Vladislava Vojnović nagrađena je za knjigu poezije “PeeMesme”, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada.
Žiri su činili Tatjana Rosić, Ibrahim Hadžić i Ljiljana Šop (predsednica), a odlučio je većinom glasova, zu obrazloženje da poezija Vladislave Vojnović na osebujan i intrigantan način integriše intimistički, veristički i simbolički pristup. U njenom središtu je nekonvencionalna lirska junakinja koja sebe, porodicu i društvo u tranziciji istovremeno posmatra kroz emotivnu i intelektualnu prizmu, sa intenzivnom svešću o uzrocima, ali i posledicama preobražaja u subjektivnom i objektivnom protoku vremena.
Vladislava Vojnović je i među 20-ak novoizabranih članova SKD-a.
Osim nje, za nove članove izabrani su i Danilo Jokanović, Ala Tatarenko, Vule Žurić, Ivan Radosavljević, Ivan Potić, Olivera Đurđević, Nenad Šaponja, Predrag Brajović, Stojan Đorđić, Dejan Simonović, Sunčica Denić, Nikola Živanović, Jasmina Vrbavac, Miloš Latinović, Dejan Stojiljković, Dejvid Noris, Nikola Malović, Slađana Ilić, Miloš Petković, Igor Perišić i Andrija Matić.
Sajt SKD-a je http://www.skd.rs
(SEEcult.org)
