• Search form

02.03.2022 | 23:56

Kultura i žrtva i sredstvo rata

Kultura i žrtva i sredstvo rata

Ratna invazija Rusije na Ukrajinu i prateća globalna vojno-politička kriza, koja se prelila i na ekonomiju, sport i medije, nije zaobišla ni kulturu i umetnost, uz pozive na bojkot ruskih institucija i pojedinaca, njihovo izbacivanje iz međunarodnih foruma, pa i svojevrsnu satanizaciju, ali i uz antiratne apele na hiljade aktera kulturne scene u Rusiji, kao i svojevoljno protestno obustavljanje aktivnosti ruskih umetnika zbog rata. Zahtevi za sankcije protiv Rusije u kulturi nailaze i na otpor pojedinih festivala u Evropi, koji smatraju da bi time bila ugrožena sloboda izražavanja.

Opšti bojkot ruske kulture i umetnosti na međunarodnoj sceni zatražile su neke od vodećih ličnosti ukrajinske kulturne scene, uključujući ministra kulture i informisanja Oleksandra Tkačenka. Oni traže sankcije kako bi se “ograničilo prisustvo Rusije na međunarodnoj kulturnoj sceni”, smatrajući da Rusija prečesto koristi kulturu kao propagandno sredstvo.

“Ruska Federacija je agresor. Ruska kultura, kada se koristi kao propaganda je otrov. Ne budite saučesnici!”, poručili su potpisnici tog pisma, objavljenog na sajtu državne novinske agencije Ukrinform. Među njima su i šefica Dražavne agencije za umetnost i umetničko obrazovanje Galina Grigorenko, direktor Ukrajinskog instituta Volodomir Šejko, dirigentkinja Oksana Liniv, galerista i kustos Pavlo Gudimov, osnivačica Galerije 101 i predsednica Asocijacije galerista Marta Trocjuk, režiser Vlad Trojcki, osnivač Gogolj festa, pijanista Oleksij Botvinov, operski pevač Andrij Bondarenko, dirigent i muzički direktor Varšavske opere Andrij Jurkevič, kompozitor Valentin Silvestrov, umetnik Pavlo Makov, koji je trebalo da predstavlja Ukrajinu na 59. Bijenalu u Veneciji…

Potpisnici pisma traže otkazivanje učešća Rusije na izložbama kao što su Bijenale u Veneciji, Dokumenta i Art Bazel, na međunarodnim filmskim festivalima u Berlinu, Kanu, Veneciji… kao i na pozorišnim i muzičkim festivalima, kao što su Salcburg, Avinjon, Verona… te međunarodnim sajmovima knjiga (Frankfurt, London…).

Potpisnici traže i prekid saradnje sa svim umetnicima i drugim akterima koji otvoreno podržavaju ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove akcije, kao što su to već učinile Minhenska filharmonija, Skala, Rojal opera… Zatraženo je čak i obustavljanje pokrivanja ruske kulture u medijima.

Ukrajinski umetnici i kulturni radnici naveli su i da visoko vrednuju stav “pojedinih ruskih kulturnih ličnosti koje su otvoreno osudile rusku agresiju i vojnu akciju protiv Ukrajine”, ali da čvrsto veruju da kultura ne može da služi političkoj propagandi, već da treba da služi razvoju kritičkog mišljenja i promociji dijaloga.

Od početka ruske invazije društvenim mrežama širi se i poruka anonimnog “dragog kolege” iz Kijeva da ruska vojska bombarduje taj grad i predgrađe čitavu noć i jutro, te da je neophodan pritisak gde god je moguće. Poruka sadrži poziv za prekid saradnje sa ruskim kulturnim i umetničkim institucijama, jer se “nijedna od njih nije usprotivila Putinovom ratu”. “Bojkotujte ih javno! Nema komprimisa! Preduzmite akcije solidarnosti što pre! Širite ovo što više možete!”, navedeno je u poruci na engleskom jeziku, koja se već danima i šheruje na mrežama.

Protiv ratnih dejstava u Ukrajini izjasnilo se, inače, više od 17.000 umetnika i kulturnih radnika u Rusiji, potpisnika onlajn otvorenog pisma, koje se i dalje potpisuje preko Gugl obrasca.

“Mi, umetnici, kustosi, arhitekte, kritičari, istoričari umetnosti, menadžeri u umetnosti – predstavnici kulture i umetnosti Ruske Federacije – inicirali smo i potpisali ovo otvoreno pismo koje smatramo nedovoljnim, ali neophodnim delovanjem na putu ka miru između Rusije i Ukrajine”, naveli su potpisnici, smatrajući da je Rusija 24. februara “pokrenula iznenadnu, agresivnu i otvorenu vojnu ofanzivu širom Ukrajine”, pravdajući to “zaštitom stanovnika (oblasti) DNR i LNR”. Vojne ofanzive izvode se širom Ukrajine, uključujući velike gradove: Kijev, Lavov, Harkov, Odesu…

“Među stanovnicima ovih gradova je veliki broj naših rođaka, prijatelja, poznanika i kolega. Zahtevamo da se ovaj rat, koji traje od 2014. godine sa Ukrajinom, suverenom i nezavisnom zemljom, zaustavi i da se sa njom počnu pregovori na fer i ravnopravnoj osnovi. Rat u Ukrajini je strašna tragedija i za Ukrajince i za Ruse. Dovodi do ogromnih ljudskih gubitaka, ugrožava ekonomiju i bezbednost i dovešće našu zemlju do potpune međunarodne izolacije. Istovremeno, apsolutno je besmisleno – svako nametanje mira nasiljem je apsurdno. Izgovor pod kojim se odvija ‘specijalna operacija’ u potpunosti su iskonstruisale ruske vlasti, i mi se protivimo da se ovaj rat vodi u naše ime”, poručili su potpisnici otvorenog pisma.

Naglasivši da ih sada pre svega brine sudbina Ukrajinaca – njihovi životi i bezbednost, potpisnici otvorenog pisma podvukli su u ime stručne javnosti da će dalja eskalacija rata imati nenadoknadive posledice i po umetnike i kulturne radnije u Rusiji.

“Ovo će nam oduzeti poslednje mogućnosti da radimo, govorimo, stvaramo projekte, popularišemo i razvijamo kulturu – oduzima nam budućnost. Sve što je urađeno u kulturi u proteklih 30 godina sada je ugroženo – sve međunarodne veze će biti prekinute, privatne ili državne institucije kulture će biti zatvorene, partnerstva sa drugim zemljama će biti suspendovana. Sve će to uništiti ionako krhku ekonomiju ruske kulture i bitno umanjiti njen značaj kako za rusko društvo, tako i za međunarodnu zajednicu u celini. U takvim uslovima biće gotovo nemoguće baviti se kulturom i umetnošću”, poručili su potpisnici pisma, zahtevajući hitno obustavljanje svih neprijateljstava, povlačenje ruskih trupa sa teritorije Ukrajine i održavanje mirovnih pregovora.

Protestno pismo predstavnika ruske scene počelo je da se pominje tek posle nekoliko dana u svetskim medijima, ali je brzo primećeno u vrhu vlasti, pa je predsedavajući Državne dume Vjačeslav Volodin objavio na Telegramu da je reč o izdaji.

Navodeći da je neprihvatljiv stav “jednog broja kulturnih ličnosti koji dugi niz godina nisu primećivali šta se dešava u DPR i LNR i koji ni danas ne osuđuju neonaciste koji civile koriste kao živi štit, stavljajući oružje u centar stambenih naselja”, Volodin je ocenio da se to može nazvati “samo izdajom” ruskog naroda i onih koji učestvuju u “specijalnoj mirovnoj operaciji”.

“Ako ste tako principijelni, počnite time što ćete odbiti državne grantove”, poručio je potpisnicima otvorenog pisma. “Svi smo za mir, ali ne na račun interesa države i njenih građana”, poručio je Volodin, navodeći i da je “specijalna mirovna operacija” jedini način da se “odbrani mir, zaustavi genocid nad ruskim narodom, spreči pokolj i rat punih razmera i da se obezbedi bezbednost” zemlje u budućnosti, jer se  NATO približio granicama Rusije, a Ukrajina je počela da zahteva raspoređivanje nuklearnog oružja.

I pojedine druge profesije u Rusiji protestovale su otvorenim pismima. Više od 6.900 naučnika potpisalo je antiratno pismo u kojem navode da ruska vojna dejstva vode ka ogromnim žrtvama i podrivaju osnove složenog sistema međunarodne bezbednosti. I više od stotinu novinara, uključujući i pojedine koji rade u državnim medijima, potpisalo je otvoreno pismo kojim osuđuju rat. Takođe, slično otvoreno pismo potpisali su i pojedini službenici lokalnih vlasti u Moskvi, Sankt Peterburgu i drugim gradovima, u kojima je prvih dana invazije, prema navodima svetskih medija, uhapšeno više od 5.000 ljudi.

Ukrajinski ministar kulture i informisanja Oleksandr Tkačenko apelovao je i na UNESKO da oduzme Rusiji članstvo u toj organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu. Direktor Nacionalnog muzeja Ukrajine u Kijevu Fedir Androščuk pozvao je međunarodnu muzejsku zajednicu da podigne “svest o kulturnom nasleđu u Ukrajini i pretnjama sa kojima se suočava”, odnosno o “realnoj opasnosti” da budu “opljačkani ili uništeni neprijateljskom vatrom”.

UNESKO nije odgovorio na poziv Tkačenka, ali je već 24. februara izrazio duboku zabrinutost zbog započetih “vojnih operacija i eskalacije nasilja u Ukrajini”, što predstavlja kršenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i u suprotnosti jes a Poveljom UM.

Pozivajući na poštovanje međunarodnog prava, posebno Haške konvencije o zaštiti kulturne imovine u vreme oružanih konflikta i njena dva protokola (iz 1954. i 1999), UNESKO je poručio da je potrebno sprečiti štetu na kulturnom nasleđu u svakom smislu. To povlači i obaveze na osnovu Rezolucije 2222 Saveta bezbednosti UN (2015) o zaštiti novinara i medijskih profesionalaca. Takođe, UNESKO je pozvao na uzdržavanje napada koji mogu ugroziti decu, nastavnike, obrazovno osoblje i škole, odnosno pravo na obrazovanje.

Međunarodni bojkot ruske kulture počeo je odlukom Evropske radiodifuzne unije da izbaci Rusiju iz “Pesme Evrovizije”, uz obrazloženje da bi njeno učešće moglo da našteti reputaciji tog takmičenja zbog “do sada neviđene krize u Ukrajini”. Organizatori ruskog učešća na to su odgovorili odlukom o istupanju iz članstva Evropske radiodifuzne unije.

Evropska filmska akademija (EFA) osudila je rusku invaziju na Ukrajinu i isključila Rusiju iz dodele Evropske filmske nagrade. EFA je navela u saopštenju da “snažno osuđuje rat koji je započela Rusija” i da “suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine moraju biti poštovani”.

“Ono što nas najviše zabrinjava je sudbina Ukrajinaca, i naša srca su sa ukrajinskom filmskom zajednicom. Potpuno smo scesni da se naši članovi bore oružjem protiv agresora. Akademija će stoga isključiti ruske filmove iz ovogodišnje dodele Evropskih filmskih nagrada”, navedeno je u saopštenju, u kojem je izražena podrška bojkotu ruskih filmova. To je, inače, drugo saopštenje EFA od početka sukoba. Na dan ruskog napada EFA je izrazila podršku ukrajinskoj filmskoj zajednici, a drugo saopštenje objavila je nakon što je ukrajinski reditelj Sergej Loznica izrazio nezadovoljstvo tekstom i dao ostavku na članstvo u EFA.

“Da li je zaista moguće da se vi – humanisti, borci za ljudska prava i dostojanstvo, šampioni slobode i demokratije, plašite da nazovete rat ratom, da osudite varvarstvo i izrazite protest?”, naveo je Loznica u pismu EFA, koja je potom navela i da je snažnija reakcija trebalo da se pojavi ranije, ali da je neophodno da se za to ispuni demokratska procedura.

Loznica, međutim, kako je kasnije izjavio, nije za bojkot ruskih filmova, već je samo želeo snažnu osudu Rusije. Kada je, kako je preneo Varajeti, čuo za pozive za zabranu ruskih filmova, pomislio je na sve ruske kolege koje su protiv rata i takođe "žrtve ove agresije".

Prema njegovim rečima, pismom EFA nije želeo da dovede do bojkota ruskih filmova. Među prvim porukama koje je dobio po otpočinjanju ruske invazije bile su poruke prijatelja i ruskog reditelja Viktora Kosakovskog. "Oprosti. Ovo je katastrofa. Tako se stidim", naveo je Kosalkovski, preneo je Loznica. Nešto kasnije dobio je i video poruku Andreja Zvjaginceva, koji se još oporavlja od duge bolesti, pa je napravio snimak...

Na međunarodni bojkot ruskog filma pozvala je Ukrajinska filmska akademija, koja je apelovala na panevropske institucije – poput Eurimaža, i da isključe Rusiju iz finansijskih instrumenata podrške. “Čak i prisustvo ruskih filmova u programu svetskih filmskih festivala stvara iluziju da Rusija poštuje vrednosti civilizovanog sveta”, navela je Ukrajinska filmska akademija.

Venecija za sada nije reagovala na zahteve Ukrajinske filmske akademije i drugih predstavnika kulturne scene da zabrani prikazivanje ruskih filmova i koprodukcija u znak solidarnosti sa narodom u Ukrajini.

Portparol Bijenala izjavio je da je Mostra 2021. godine lansirala dva ukrajinska filma koja se tiču aktuelnog rata – “Refleksije” Valentina Vasijanoviča o ukrajinskom hirurgu zarobljenom od ruskih snaga u ranijoj konfliktnoj zoni na istoku Ukrajine, te “Rino” Olega Sencova, reditelja koji je uhapšen posle ruske aneksije Krima 2014. godine i osuđen na 20 godina zatvora pod optužbama za terorizam, a oslobođen je 2019. Sada je, inače, među dobrovoljcima na frontu.

Dok se čini da i Venecija i Kan ipak još vagaju o svom stavu povodom tog zahteva, čekajući da Evropska unija u Briselu objavi očekivanu direktivu koja se tiče mogućeg panevropskog bojkota ruske kulture, Filmski festival u Lokarnu u Švajcarskoj, koja nije članica EU, zauzeo je 28. feruara jasan stav da ne planira bojkot ruskog filma i autora.

“Lokarno filmski festival zalaže se za slobodu izražavanja i filmsku umetnost u svim oblicima”, te stoga “ne namerava da bojkotuje ruske filmove, budući da je film glas za podršku različitosti i kreativnosti u svim zemljama”, navedeno je u saopštenju.

S druge strane, Filmski festival u Glazgovu, koji je u toku, saopštio je 2. marta da povlači dva ruska filma iz programa - “No Looking Back” Kirila Sokolova i “The Execution” Lada Kvatanije, jer su podržani od Filmskog fonda Rusije (CF) u čijem su odbori i članovi ruske vlade.

“Želimo da naglasimo da je ova odluka doneta posle pažljivog razmišljanja i da ne odražava stav prema autorima filmova. Verujemo da bi trenutno bilo neprikladno nastaviti normalno program dok traje napad na ukrajinski narod”, saopštili su organizatori.

Nakon objave ukrajinskog kustosko-umetničkog tima neposredno nakon početka ratnih sukoba u Ukrajini da će verovatno propustiti 59. Bijenale u Veneciji, jer je nemoguće nastaviti pripreme, i organizatori izložbe u ruskom paviljonu u Đardinima saopštili su da će ostati zatvoren. Najpre su mladi umetnici Kirill Savčenkov i Aleksandra Suhareva, odabrani da predstavljaju Rusiju na Bijenalu, objavili na društvenim mrežama da se povlače, a onda su i organizatori to potvrdili 28. februara.

“Nema mesta za umetnost kada civili umiru pod udarom raketa, kada se građani Ukrajine kriju u skloništima, i kada su ruski demonstranti (protiv rata) bivaju ućitkavani”, naveli su Savčenkov i Suhareva, kojima se u odluci o povlačenju pridružio i kustos ruskog paviljona Raimundas Malasauskas. Paviljon će “ostati zatvoren”, objavljeno je potom na zvaničnom profilu na Instagramu.

“Ruski paviljon je dom za umetnike, umetnost i kreativnost.  Radili smo blisko sa umetnicima i kustosom od početka projekta i dočekali njihove nezavisne odluke, koje poštujemo i podržavamo. Kirill Savčenkov, Aleksandra Suhareva and Rajmundas Malašauskas upravo su objavili da neće biti deo projekta u ruskom paviljonu na 59. Bijenalu u Veneciji, što znači da će ruski paviljon ostati zatvoren”, objavili su organizatori nastupa Rusije na Bijenalu u Veneciji.

Venecijansko bijenale je izrazilo solidarnost sa ruskim timom, ocenjujući da je reč o plemenitom i hrabrom potezu.

Bijenale je navelo u saopštenju i da razume motivaciju ruskog tima da donese takvu odluku, koju dramatično oličava tragedija koja je zadesila celokupno stanovništvo Ukrajine.

“Bijenale ostaje mesto umetnosti i kulture gde se ljudi sreću, i osuđuje sve koji koriste nasilje da bi sprečili dijalog i mir”, poručilo je Bijenale u Veneciji, koje će u aprilu otvoriti, posle tri godine pauze, 59. međunarodnu izložbu savremene umetnosti.

S druge strane, Tretjakov galerija u Moskvi dobila je zahtev nemačkih partnera da zatvori izložbu “Diversity United” i vrati radove.

“Odluka nije na bilo koji način usmerena protiv vas i vaših posvećenih saradnika”, naveo je predsednik Fondacije za umetnost i kulturu u Bonu Valter Smerling u poruci direktorki Tretjakov galerije Zelfiri Tregulovoj, preneo je Art njuzpejper. Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, inače, već se povukao kao pokrovitelj te izložbe, koju je u junu 2021. godine i otvorio – kada je održana u Berlinu.

U znak protesta zbog rata u Ukrajini, direktorka moskovskog Mejerhold teatarskog centra Elena Kovalskaja i umetnička direktorka Baleta Stanislavski Loren Hilari podnele su ostavke. Dirigent Sejmon Bičkov otkazao je predstojeće koncerte sa Ruskim nacionalnim simfonijskim orkestrom mladih, a od nastupa je odustao i Oksimoron, jedan od najpoznatijih ruskih repera i muzičkih zvezda.

I pojedini muzeji u Moskvi sami su obustavili aktivnosti, posredno kritikujući rusku vlast pominjanjem tragičnih događaja u Ukrajini.

Muzej savremene umetnosti “Garaža” prekida rad na svim budućim izložbama “dok ljudska i politička tragedija u Ukrajini ne prestane”, saopštila je ta privatna muzejska institucija na čijem je čelu Daša Žukova – bivša supruga Romana Abramoviča, koji je upravo odlučio da proda engleski fudbalski klub Čelzi i obećao da će neto prihod donirati u korist "svih žrtava rata u Ukrajini".

Sličnu odluku kao “Garaža” doneo je i moskovski muzej GES-2, otvoren 2021. godine, koji je naveo da ne može da “zatvori oči pred tragičnim događajima”. GES-2, inače, finansira Leonid Mikelson, izvršni direktor Novateka – najveće ruske privatne kompanije za gas, koji ima bliske veze sa Kremljem.

Mnogi ruski umetnici i javne ličnosti izrazili su protest zbog rata i na društvenim mrežama, postavljajući “crni kvadrat”, sličan onom koji je korišćen tokom protesta zbog rasizma i ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu u maju 2020.

Alijansa istočnoevropskih bijenala, u kojem je i Kijevsko, takođe je pozvala na bojkot vladinih ili oligarhijskih struktura na umetničkoj sceni u Rusiji, smatrajući da “često ne predstavljaju ništa više od ‘meke moći’ kroz kulturu”. U toj asocijaciji su i Bijenale Matter of Art u Pragu, Varšavsko, OFF-bijenale u Budimpeši i Festival “Survival Kit” u Rigi.

Nisu svi umetnici, međutim, za bojkot Rusije. Francuska umetnica Ségolène Haehnsen Kan, koji trenutno u Moskvi postavlja izložbu u Surface Lab Art galeriji, izjavila je za Artnet da “umetnost ne bi trebalo da bude stopirana ratom”. Ona je u WIP art centru u Moskvi održala i performans u čast ukrajinskog kolege, ističući da je za ukrajinske umetnike važno da znaju da ima umetnika u Rusiji koji ih podržavaju.

I poznati ukrajinski umetnici Ilija i Emilija Kabakov, koji žive i rade u Njujorku, ne veruju u “kulturne sankcije”. “Kulturne veze mogu povezati ljude kada političari podbace i dijalog je važan sve dok ga je moguće stvoriti”, rekli su za Artnet.

Belgijski umetnik David Claerbout, koji je izlagao u “Garaži” 2021. godine, takođe je rezervisan prema “dramatičnim potezima” kao što je bojkot u kulturi. “Umetnici koji misle da dodaju težinu političkoj borbi bojkotujući kulturni život zapravo nemaju ideju koliko su laki, a verovatno i pogađaju pogrešne ljude”, izjavio je za Artnet. I ruska umetnica koja živi u Parizu Olga Kiseleva protiv je bojkota kulture, smatrajući da društvo time gubi podršku koju ona može da mu pruži. Kiseleva, inače, radi sa ukrajinskom koleginicom Taisjom Poličuk na video performansu koji bi trebalo da bude predstavljen na grupnoj izložbi “Femmes guerrières, femmes en combat” u Topographie de l’Art u Parizu.

Ruski umetnik Andrej Molodkin, koji takođe živi u Parizu, a godinama već kritkuje ruski “pokvaren koncept demokratije” transparentnim skulpturama napunjenim sirovom naftom, smatra da otkazivanje izložbi upravo pogoduje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. “Putinov san je da nema savremenu umetnost i kritičku diskusiju”, dodao je.

S druge strane, Metropoliten opera u Njujorku odlučila je da prekine veze sa umetnicima koji podržavaju Putina, londonska Rojal opera otkazala je letnju turneju Baleta Bolšoj teatra, a Dizni, Soni i Vorner Bros su stopirali premijere i bioskopsku distribuciju svojih filmova u Rusiji.

Minhenska filharmonija dala je otkaz svom šefu-dirigentu Valeriju Gergijevu, poznatom po višedecenijskom prijateljstvu sa Putinom, a Bavarska državna opera i Ciriška opera otkazale su nastupe operske dive Ane Netrebko.

Poznat i kao dugogodišnji umetnički direktor Mariinskog teatra i čuvenog festivala “Bele noći” u Sankt Peterburgu, Gergijev još nije javno izneo stav o ratu, a od Minhenskog orkestra, kojim diriguje od 2015. godine, dobio je bio ultimatum da se izjasni do 28. februara.

Gergijevu su otkazani u međuvremenu i koncerti u Filharmonijskoj sali u Parizu i u njujorškom Karnegi Holu, saradnju sa njim prekinuo je i Edinburški međunarodni festival, kao i njegov agent u Nemačkoj Markus Felsner. Takođe, najavljeno je da neće učestvovati u operi Čajkovskog “Pikova dama” u milanskoj Skali ako javno ne osudi rat protiv Ukrajine.

To je već učinio francuski glumac Žerar Depardje, takođe prijatelj Putina, koji ima i rusko državljanstvo. Depardje je 1. marta izjavio francuskim medijima da je protiv “ovog bratoubilačkog rata”. “Kažem da zaustavite oružje i pregovarate”, poručio je Deparđe.

Protiv rata u Ukrajini izjasnila se i operska diva Ana Netrebko, koja se takođe našla u nemilosti, a odustala je od nastupa planiranog za 9. mart u milanskoj Skali. Ona je na društvenim mrežama objavila da smatra da je pogrešno terati umetnike i druge javne ličnosti da iznose u javnost političko mišljenje i osuđuju svoju domovinu. “To treba da bude slobodna odluka. Kao i mnoge moje kolege, ni ja nisam politički čovek. Nisam politički ekspert. Ja sam umetnica i moj cilj je da ujedinim ljude preko političkih granica”, navela je Ana Netrebko, dodajući da je protiv rata u Ukrajini, ali i da je Ruskinja, koja voli svoju zemlju. Istakla je da ima mnogo prijatelja u Ukrajini, zbog čije patnje joj se sada slama srce. Zato samo želi da se rat završi i da svi mogu da žive u miru.

Metropoliten opera u Njujorku, čija je jedna od najvećih zvezda u istoriji, dala joj je 3. marta otkaz u ovoj, a moguće i u sledećoj sezoni, jer se nije distancirala od Putina, iako se izjasnila protiv rata.

Rusko-ukrajinska kriza dovela je i do otkazivanja niza koncerata stranih rok muzičara - u znak protesta zbog ratnih dejstava i solidarnosti sa ukrajinskim narodom, ali i svim protivnicima rata.

Nik Kejv otkazao je koncerte u okviru turneje i u Ukrajini, i u Rusiji, uz poruku da on i Bed Sids stoje uz hrabar narod Ukrajine, ali i “sve one u Rusiji koji se protive ovom brutalnom aktu”.

Grupa Placebo odlučila je da ne učestvuje na moskovskom “Park Live” festivalu, koji je najavljen u junu i julu u olimpijskom kompleksu Lužinski. “Sa velikom tugom objavljujemo povlačenje sa Park Live Festivala u Moskvi u julu… Placebo je na turnejama u Rusiji više od 20 godina i srce nam se cepa kada vidimo zemlju koju volimo i u kojoj imamo mnogo dragih prijatelja kako je uvučena u ovaj košmar. Znamo da je većina ljudi u Rusiji protiv ovih varvarskih akcija takođe”, poručio je Placebo na Tviteru. I Igi Pop, kao glavna najavljena zvezda tog festivala, takođe je otkazao nastup. "U svetlu aktuelnih događaja, to je neohodno. Naše misli su sa ukrajinskim narodom i svim hrabrim ljudima koji se protive nasilju i traže mir", navela je na Tviteru u ime Igija Popa promoterska agencija Solo Music Agency.

Američka grupa Green Day otkazala je moskovski koncert planiran za 29. maj, navodeći da, nakon invazije Ukrajine, nije vreme za stadionske rok spektakle. Solidarnost sa Ukrajinom izrazili su i članovi grupa Foals, Bring Me The Horizon, Franz Ferdinand, Yungblud, Fleetwood Mac...

Veliku pažnju u ovdašnjoj, mada ne i u svetskoj javnosti, izazvala je i odluka češkog filmskog festivala “Febiofest” da oduzme počasnu nagradu “Kristijan” reditelju Emiru Kusturici zbog navodne odluke da uoči napada Rusije na Ukrajinu prihvati da vodi Centralno akademsko pozorište ruske armije. Kusturica je tu nagradu za doprinos svetskoj kinematografiji dobio 2017. godine, a njeno oduzimanje inicirao je predsednik i osnivač festivala, režiser Fero Ferič.

Demantujući za “Večernje novosti” da je prihvatio da bude direktor Teatra armije Rusije, nekadašnjeg Teatra Sovjetske armije, Kusturica je rekao da je samo pregovarao o postavljanju na scenu pozorišne verzije pojedinih svojih filmova. “Dakle, razgovarali smo o mogućem angažmanu, a ja nisam nikakav rukovodilac tog teatra, niti se odričem mogućnosti da u budućnosti postavim predstave o kojima sam razgovarao sa tamošnjim autoritetima. Dakle, srodnost reči direktor što znači najčešće na engleskom režiser, i direktor što u drugom smislu znači menadžer, rukovodilac…”, rekao je Kusturica, dobitnik počasne nagrade “Beogradski pobednik” 50. Festa, na čijem otvaranju nije pominjao rusko-ukrajinski rat koji je počeo dan ranije.

Umetnički direktor Festa Jugoslav Pantelić izrazio je nadu da će “pobediti mir i razum”, jer veruje da osnivači tog festivala nisu mogli ni da pomisle na to da će njegovo 50. izdanje biti otvoreno u vreme kada se rat događa u bliskom okruženju.

*Foto: pixabay

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r